Naslovna Teritorije U?eš?e gra?ana

U?eš?e gra?ana

„Pravo gra?ana da u?estvuju u vo?enju javnih poslova“, uklju?uju?i poslove na lokalnom nivou, izri?ito je utvr?eno u Evropskoj povelji i u Dodatnom protokolu uz Povelju, u kome se utvr?uje da „pravo na u?eš?e u poslovima lokalne vlasti ozna?ava pravo da se pokušaju utvrditi ovlaš?enja ili da se uti?e na vršenje ovlaš?enja i odgovornosti lokalne vlasti“. Kada se lokalne vlasti konsultuju sa gra?anima i zajedno s njima kreiraju i vrednuju javne usluge, one time utiru put ka boljim ishodima sektorskih politika i ka ve?em uzajamnom poverenju izme?u gra?ana i vlasti.

U?eš?e gra?ana podrazumeva da ?itav niz lokalnih zainteresovanih strana, kao što su aktivisti civilnog društva, novinari, pripadnici akademskih krugova, predstavnici poslovnih krugova, lokalnih zajednica i sami aktivni gra?ani, ima pristup poslovima lokalne vlasti. Veoma je važno da taj vid participacije gra?ana bude inkluzivan kako bi se uzeli u obzir stavovi šire javnosti, ekspertskih aktera i raznih reprezentativnih grupa, uklju?uju?i grupe ranjivih i marginalizovanih lica. Osim toga, angažovanje zainteresovanih aktera mora obuhvatiti one na ?ije ?e živote i interese neposredno uticati sprovo?enje odluka o kojima je re?. Da bi se osiguralo da ti zainteresovani akteri budu valjano identifikovani, neophodno je organizovati javne konsultacije pre nego što se donesu obavezuju?e odluke u vezi sa akcijom ili pre nego što se prezentira kona?ni predlog odluke. Otvoreniji konsultativni proces podrazumeva da vlasti prvo pozivaju zainteresovane aktere da identifikuju probleme, izazove i mogu?nosti, koje potom razmatraju, a tek potom ispituju razli?ite politi?ke scenarije pre nego što pristupe izradi predloga odluka.

Participativni mehanizmi mogu se grupisati u slede?e kategorije koje odražavaju razli?ite nivoe angažovanja:

  • informisanje javnosti o lokalnim prioritetima, programima i planovima vlasti;
  • održavanje konsultacija sa javnoš?u i/ili odre?enim grupama ljudi o javnim sektorskim politikama i prikupljanje podataka o njihovim iskustvima ili ekspertizi;
  • saradnja sa javnoš?u i/ili odre?enim grupama na razvoju rešenja lokalnih problema [uklju?uju?i procese zajedni?kog kreiranja, kao što je formulisanje obaveza Akcionog plana Partnerstvo za otvorenu upravu (OGP)];
  • angažovanje lokalnih zajednica u procesima odlu?ivanja kroz raspravu, glasanje (kao što su participtivno budžetiranje i održavanje referenduma) i kroz druge instrumente odlu?ivanja.

 

Prema Dodatnom protokolu, „zakonom se obezbe?uju sredstva olakšavanja za ostvarivanje“ prava gra?ana na u?estvovanje. Da bi navedeni oblici u?estvovanja predstavljali istinsko angažovanje, a ne samo simboli?ke akcije lišene sadržaja, potrebno je da proces konsultacija u vezi sa formiranjem novih sektorskih politika i donošenjem novih propisa bude potkrepljen zakonskom regulativom i smernicama, kao i ?vrstom politi?kom voljom.

Inkluzivno kreiranje politike u isto vreme mora biti delotvorno, a javnost treba da bude dobro informisana o svojim pravima, mogu?nostima kao i o na?inima na koje može da u?estvuje u lokalnom odlu?ivanju. Procesi kreiranja politike treba da budu jasno nazna?eni znatno unapred da bi se gra?anima i zainteresovanim grupama aktera omogu?ilo da pripreme svoje predloge i intervencije. Rokovi moraju biti objavljeni unapred i pritom treba jasno nazna?iti kada je ta?no mogu?e angažovanje gra?ana kako bi se osiguralo da ?e ta participacija biti smislena i sadržajna aktivnost, a lokalne vlasti treba da obezbede sve potrebne povratne informacije onima koji iznose politi?ke predloge ili preporuke. Lokalne vlasti treba da se postaraju da sva stanovišta i stavovi zainteresovanih aktera budu na odgovaraju?i na?in razmotreni i uzeti u obzir prilikom kreiranja sektorskih politika, a u povratnim informacijama koje se moraju dostavljati gra?anima treba jasno nazna?iti razloge za donošenje odluka o prihvatanju ili neprihvatanju odre?enih predloga. Taj inkluzivni pristup omogu?uje da sve sektorske politike budu zaista relevantne, zasnovane na ?vrstim dokazima, da se u njima vodi ra?una o svim isprepletanim potrebama i da budu responzivne prema javnim zahtevima.

Lokalne vlasti tako?e treba da angažuju funkcionere koji su obu?eni za vo?enje javnih konsultacija i treba da osiguraju da se gra?anima bez odlaganja dostavljaju sveobuhvatne povratne informacije.

Takvi inkluzivni pristupi osiguravaju da ?e lokalne vlasti donositi bolje i relevantnije odluke koje ?e uvek odražavati interes javnosti i koje ?e svi gra?ani mo?i dobro da shvate. Uporedo s tim lokalne zajednice mogu da razviju održivi kapacitet za izražavanje sopstvenih zabrinutosti, za kreiranje rešenja i nadzor nad valjanim sprovo?enjem tih rešenja, što ?e sve imati za posledicu ve?e poverenje javnosti u isporuku lokalnih usluga.

Opšti domac?i kontekst

Od 2008. godine, Kosovo* je po?elo da postepeno decentralizuje vlasti. Lokalna samouprava regulisana je u ?lanu 123 Ustava Kosova* i u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Osnovna jedinica lokalne samouprave je opština. Trenutno se lokalna samouprava na Kosovu* vrši u 38 opština.

Lokalna samouprava na Kosovu* funkcioniše na osnovu na?ela dobrog upravljanja, transparentnosti, supsidijarnosti i efikasnog i delotvornog pružanja usluga, uz obra?anje posebne pažnju na konkretne potrebe i problememanjinskih zajednica i njihovih pripadnika. Angažovanje gra?ana i u?eš?e u vlasti važni su i za dobro funkcionisanje lokalne samouprave. Važnost ovog u?eš?a izražava i Ustav Kosova*, koji obavezuje opštine da podsti?u i obezbe?uju aktivno u?eš?e svih gra?ana u procesu odlu?ivanja opštinskih organa. Važno je napravitidelotvorne mehanizme za uklju?ivanje gra?ana u odlu?ivanje na lokalnom nivou. Njihovo angažovanje uti?e na nivo upravljanja i funkcionisanja opštine na na?in koji je koristan za njene gra?ane. Važno je angažovati gra?ane ne samo tokom procesa odlu?ivanja, ve? i tokom kreiranja politike. Ovo u?eš?e ne koristi samo opštini, ve? i ?itavoj zajednici. U?eš?e gra?ana je pre svega klju?no sredstvo za pove?anje transparentnosti i odgovornosti lokalnih i centralnih vlasti.

Mehanizmi za u?eš?e gra?ana i direktnu demokratiju navode se u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Ti mehanizmi uklju?uju: javno informisanje, javne konsultacije, pravo na peticiju, gra?ansku inicijativu, referendum, opoziv gradona?elnika i konsultativne odbore. U cilju postizanja transparentnosti i angažovanja gra?ana, Kosovo* je izdalo Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama, Administrativno uputstvo o minimalnim standardima za javne konsultacije u opštinama i Uredbu o postupku izrade i objavljivanja opštinskih akata. Cilj ovih akata je da se pove?a transparentnost, odgovornost i dobro funkcionisanje opština, što bi bilo korisno za njihove gra?ane.

Što se ti?e u?eš?a gra?ana, pravni okvir Kosova*je dobro definisan i predvi?a širok spektar mehanizama koji su u skladu sa evropskim i me?unarodnim standardima. Me?utim, ti mehanizmi se ne koriste uvek u praksi. Iako su javne konsultacije i javno informisanje i dalje naj?eš?e koriš?eni mehanizmi, drugi oblici, kao što su peticije, inicijative, referendumi ili opoziv gradona?elnika i daljese slaboprimenjuju. Razlog za to je nizak nivo svesti i interesovanja gra?ana za koriš?enje tih mehanizama.

Poslednjih godina, opštine na Kosovu* su pove?ale nivo transparentnosti i odgovornosti, omogu?avaju?i na taj na?in gra?anima da pristupaju javnim informacijama i u?estvuju u kreiranju lokalne politike. Svaka opština ima svoju internet stranicu koja gra?anima omogu?ava pristup opštinskim aktivnostima, organizacijama, odborima i donetim odlukama. Skoro sve opštine prenose sednice Skupštine opštine uživo putem razli?itih platformi. Zbog pandemije bolesti COVID-19 i odgovaraju?ih mera predostrožnosti, opštine održavaju javne konsultacije prekointerneta i tako ne ograni?avaju svoje gra?ane u ostvarivanju svojih prava. 

Udruženi napori za poboljšanje i ja?anje kapaciteta opština za pružanje povoljnih i odgovornih usluga u skladu su sa Strategijom o lokalnoj samoupravi za period 2016-2026. Konkretnije, 2. cilj ove strategije poziva na uspostavljanje boljeg okvira za upravljanje kako bi se obezbedilo demokratsko predstavljanje gra?ana i efikasna opštinska uprava, dok ?etvrti cilj zahteva ja?anje partnerstva izme?u lokalne samouprave, civilnog društva i privrednih subjekatada bi se proizvelo aktivno, sveobuhvatno i kohezivno gra?anstvo.

Otvoreno kreiranje politike

Otvoreno kreiranje politike je širok pojam koji ozna?ava razvoj sektorske politike koji je transparentan i participativan. Na taj na?in se opisuje kreiranje politike i donošenje odluka prilikom ?ega se uzimaju u obzir svi najnoviji interaktivni instrumenti koji otvaraju proces kreiranja politike za u?eš?e raznih aktera u svetu koji je u sve ve?oj meri digitalan. Ne postoji samo jedan put koji vodi ka otvorenom kreiranju politike: za razli?ite politi?ke odluke bi?e potrebni razli?iti pristupi.

Me?unarodni standardi

Pristupi za otvoreno kreiranje politike omogu?uju vlastima da postignu bolje koncipirane i na ve?em broju ?injenica i informacija zasnovane politi?ke ishode primenjuju?i saradni?ke procese u kojima se uzima u obzir mnoštvo razli?itih perspektiva i vidova stru?nog znanja. Razni digitalni alati i analiti?ke tehnike primenjuju se kako bi svaka sektorska politika bila u ve?oj meri zasnovana na dokazima i kako bi joj konkretni podaci služili kao pokreta?. Modeli angažovanja mogu obuhvatiti reprezentativni gra?anski panel, pokretanje akcije za prikupljanje politi?kih ideja i koriš?enje kolektivne inteligencije za oslanjanje na kolektivno znanje i iskustvo raznovrsne javnosti.

Pomo?u otvorenih podataka i angažovanjem gra?ana može se posti?i da se donose utemeljenije i inkluzivnije odluke i može se primeniti više inovacija, kako u procesima kreiranja politike, tako i u procesima donošenja politi?kih odluka koje proisti?u iz takve politike. Da bi se u najve?oj mogu?oj meri uve?ale mogu?e dobiti od otvorenog kreiranja politike, lokalne vlasti mogu formirati tim za vo?enje otvorene politike koji ?e objavljivati sve podatke na osnovu kojih su razra?ivane i kreirane politi?ke odluke i obu?avati politi?ke funkcionere za rad sa podacima koji ?e omogu?iti kreiranje politike utemeljene na što ve?em broju podataka i informacija.

Iako ne postoje konkretni standardi za kreiranje otvorene politike, slede?i instrumenti mogu biti korisne referentne ta?ke:

Doma?i kontekst

Oblikovanje otvorenih politikaje klju?ni element transparentnosti i demokratije. Glavni cilj oblikovanjaotvorenih politika je pove?anje u?eš?a gra?ana u donošenju odluka i upravljanju, što bi pove?alo transparentnost i odgovornost javnih vlasti. Oblikovanje otvorenih politika važno je tokom postupkaizrade politikada bi gra?ani imali svoj glas u oblikovanju onih politika koje uti?u na njihove potrebe i interese.

Kosovo* je stvorilo dobar pravni okvir koji promoviše oblikovanje otvorenih politika i koji je uskla?en sa evropskim i me?unarodnim standardima. U?eš?e gra?ana je zajam?eno Ustavom Kosova*, koji obavezuje opštine da podsti?u i obezbede aktivno u?eš?e svih gra?ana u procesu donošenja odluka opštinskih organa. Oblikovanje otvorenih politika predvi?a se i u Zakonu o pristupu zvani?nim dokumentima, koji od svih javnih institucija zahteva da objavljuju svoje aktivnosti i sve dokumente koji su od interesa za gra?ane Kosova*. Zakon o lokalnoj samoupravi u 9. poglavlju tako?e regulišeoblikovanje otvorenih politika.

Zakonodavstvo

Oblikovanje otvorenih politika u lokalnoj samoupravi na Kosovu* regulisano je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Da bi se obezbedila transparentnost, na osnovu ovog zakona Skupština opštine i svi njeni odbori održavaju sastanke koji su otvoreni za javnost i svim gra?anima je dozvoljeno da ih prate i da u?estvuju u njima.

Me?utim, zakon tako?e reguliše izuzetne slu?ajeve kada javnost može da budelegalno isklju?ena sa sastanaka Skupštine opštine ili nekog od njenih odbora. Javnost može da bude isklju?ena u slu?ajevima kada otvoreni sastanak može da dovede do javnih nereda ili nasilja, kada postoji mogu?nost obelodanjivanja informacija i dokumenata koji su prema Zakonu o pristupu zvani?nim dokumentima ozna?eni kao poverljivi i kada postoji mogu?nost otkrivanja osetljivih li?nih ili komercijalnih podataka ili informacija o aktuelnim ili budu?im sudskim postupcima.

U 9. poglavlju Zakona o lokalnoj samoupravi definišu se mehanizmi za u?eš?e gra?ana i direktnu demokratiju. Ovo poglavlje predvi?a i reguliše javno informisanje i konsultacije, pravo na peticiju, gra?ansku inicijativu, referendum, opoziv gradona?elnika i konsultativne odbore. Svi ovi mehanizmi direktno pove?avaju transparentnost i u?eš?e u oblikovanju politika jer predvi?aju uklju?ivanje gra?ana u postupke upravljanja u njihovim opštinama.

Oblikovanje otvorenih politika tako?e je regulisano Zakonom o pristupu zvani?nim dokumentima. Na osnovu ovog zakona sve javne institucije imaju obavezu da proaktivno objavljuju sve javne dokumente. One treba da, pre svega, svakodnevno objavljuju podatke o javnim aktivnostima lokalnih vlasti na osnovu kojih ?e gra?ani biti stalno informisani o tim aktivnostima. Zakon tako?e reguliše mogu?nost da gra?ani traže od javnih institucija da objavljujujavne dokumente ili im omogu?e pristup tim dokumentima.

Smernice

Na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, Ministarstvo za lokalnusamoupravu je usvojilo Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama. Njegov cilj je pove?anje transparentnosti u opštinama i njihovimorganima objavljivanjem normativnih akata, odluka i dokumenata koji su od interesa za gra?ane. Ono što je najvažnije je da ovo administrativno uputstvo ima za cilj da pove?a u?eš?e javnosti u donošenju odluka.

Na osnovu ovog administrativnog uputstva, opštine moraju da sa gra?anima održe najmanje dva sastanka godišnje o pitanjima od opšteg interesa. Zakon navodi da, osim ta dva sastanka, opštine moraju da održavaju i druge konsultativne sastanke u okviru ?etvrti, naselja ili na bilo kom mestu u okviru opštineda bi razgovarale o pitanjima koja se odnose na budžet, projekte, lokalni ekonomski razvoj, koriš?enje opštinske imovine ili nekim drugim pitanjima od opšteg interesa. ?lan 12 reguliše oblike u?eš?a gra?ana u odlu?ivanju i omogu?ava stanovnicima opštine da u?estvuju u svim fazama izrade i sprovo?enja lokalnih politika: u planiranju, razgovorima, odlu?ivanju, sprovo?enju i nadzoru. U ?lanu 13 ovog Administrativnog uputstva se dodaje da o svim aktima koji se ti?u gra?ana pre usvajanja treba da se održe javne konsultacije. 

Dobre prakse

Kao nadogradnju Uredbe o minimalnim standardima za proces javnih konsultacija, Kancelarija za dobro upravljanje u okviru Kabineta premijera izradila je internet platformu(konsultimet.rks-gov.net) koju koriste svi javni organi za identifikovanje zainteresovanih strana za razvijanje javnih konsultacija. Ova platforma pruža mogu?nost gra?anima, organizacijama civilnog društva i svim relevantnim stranama da u?estvuju u postupku javnih konsultacija o zakonodavnim inicijativama i u procesimaodlu?ivanja i oblikovanja politika.

Participativno kreiranje budžeta

Jedan od oblika angažovanja gra?ana i njihovog u?estvovanja u izradi budžeta – participativno budžetiranje – poziva gra?ane i grupe iz zajednice da predlože nove inicijative ili poboljšanja javnih usluga koja treba finansirati iz budžetskih sredstava lokalne vlasti. Razli?iti modeli obuhvataju glasanje gra?ana, koje se ?esto odvija onlajn, o razli?itim projektima. Na taj na?in obezbe?uje se put kojim gra?ani zajednice koji to žele mogu neposredno da u?estvuju u odlu?ivanju o tome kako treba trošiti javni novac. Na taj na?in stvaraju se mogu?nosti za angažovanje, obrazovanje i osnaživanje gra?ana. Na taj na?in se tako?e može promovisati transparentnost, a transparentnost, s druge strane, može pomo?i smanjenju neefikasnosti i korupcije.

Me?unarodni standardi

Participativno budžetiranje zapo?elo je u Porto Alegreu u Brazilu krajem osamdesetih godina 20. veka i otada se raširilo po celom svetu. Da bi se osiguralo da taj proces bude inkluzivan i da se njime stigne do razli?itih grupa, uklju?uju?i manjinske grupe i grupe gra?ana koji su u nepovoljnom položaju, potrebno je omogu?iti da se i onlajn i u li?nom kontaktu prezentiraju informacije i pruži podrška gra?anima i razli?itim grupama u zajednici i svim zainteresovanim akterima da bi oni bili upu?eni u to kako da pripreme predlog za razmatranje. Uvo?enje rodno osetljivog participativnog budžetiranja može pove?ati obuhvat i dostupnost i može se planirati u tesnoj saradnji sa lokalnim gra?anskim grupama, s posebnim naglaskom na inkluzivnost.

Iako ne postoje konkretni standardi za participativno budžetiranje, slede?i instrumenti služe kao referentni materijal:

Doma?i kontekst

U?eš?e gra?ana u procesu izrade budžeta je još jedan važan faktor koji pozitivno uti?e na nivo transparentnosti i odgovornosti organa upravljanja. Centralne i lokalne vlasti funkcionišu na osnovu budžeta Kosova*, koji se prikuplja od poreza i doprinosa, kao i drugih oblika prihoda koji se prikupljaju od gra?ana Kosova*. Zbog toga je važno da se stvore mehanizmi koji omogu?avaju gra?anima da budu deo procesa izrade budžeta kako bi bili obavešteni o tome gde se njihov novac troši i kako. Na lokalnom nivou vlasti, opštinski budžeti imaju pet kategorija: zarade i plate, roba i usluge, komunalne usluge, subvencije i kapitalna ulaganja. Zato je budžet najvažniji opštinski akt jer direktno uti?e na kvalitet života gra?ana.

Zakon o lokalnoj samoupravi reguliše u?eš?e gra?ana u procesu izrade budžeta na Kosovu*. Na osnovu ?lana 69. (Pravo na peticiju), svako lice ili organizacija koja ima neki interes u opštini ima pravo da podnese peticiju Skupštini opštine o pitanjima koja se odnose na odgovornosti i ovlaš?enja opštine. Dok ?lan 70. (Gra?anska inicijativa) predvi?a da gra?ani mogu da daju inicijativu za propis iz nadležnosti opštine koji ?e biti usvojenu skupštini ili glasanjem gra?ana u skladu sa važe?im zakonom, ?lan 73. (Savetodavni odbori) obavezuje Skupštinu opštine da formirasavetodavne odbore unutar sektora da bi omogu?ila u?eš?e gra?ana u procesu odlu?ivanja.

U Izveštaju KDI o transparentnosti u lokalnoj samoupravi za 2019. godinu navodi se da su opštine na Kosovu* napredovale u objavljivanju budžeta za 19%, investicionog plana za 17%, kvartalnog izveštaja o troškovima za samo 1%, godišnjeg zbirnog izveštajao budžetu opštine za prethodnu fiskalnu godinu za 12%, srednjoro?nog budžetskog okvira za samo 2% i izveštajaeksterne revizije za 13%.

Zakonodavstvo

Prema ?lanu 24. Zakona o lokalnoj samoupravi, opštinski budžet se sastoji od sopstvenih izvora prihoda, sredstava koje dodeljuje Vlada Kosova*, donacija i drugih prihoda. Pored toga, navodi se da su budžet i finansije opština regulisani Zakonom o finansijama lokalne samouprave. Prema ?lanu 52, svaka opština mora da ima svoj odbor za politiku i finansije, koji ima zakonsku odgovornost za razmatranje svih politika, fiskalnih i finansijskih dokumenata, godišnjeg srednjoro?nog budžeta i svih promena budžeta tokom fiskalne godine.

Zakon o finansijama lokalne samouprave utvr?uje finansijska sredstva koja stoje na raspolaganju opštinama na Kosovu*, uklju?uju?i izvorne prihode opština, kao i bespovratna sredstva i druga finansijska sredstva koja su neophodna za vršenje opštinskih nadležnosti. Prema ovom zakonu, opštine imaju pravo na dovoljna finansijska sredstva kojima mogu da slobodno raspolažu i koja odgovaraju njihovim opštinskim nadležnostima. Ovaj zakon detaljno reguliše šta su opštinske takse, zakupnine, nov?ane kazne, participacije i drugiizvorni prihodi opštine i utvr?uje drugabespovratna sredstva i transfere za delegirane nadležnosti.

Smernice

Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama obavezuje opštine da omogu?e transparentnost potrošnje. Svaka opština je dužna da na svojoj zvani?noj internet stranici objavi odobreni plan budžeta, kvartalne budžetske izveštaje, srednjoro?ni okvir budžetskih rashoda i zbirni finansijski izveštaj za prethodnu fiskalnu godinu. Pored toga, Ministarstvo finansija izdaje budžetsko uputstvo i šalje ga opštini radi pripreme predloga budžeta i drugih zahteva za dodeljivanje budžeta.

Proces izrade budžeta na Kosovu* sastoji se od nekih koraka koji zahtevaju u?eš?e gra?ana. Svake godine, 15. maja, objavljuje se prvo budžetsko uputstvo. Tokom maja i juna, opštine održavaju otvorene rasprave sa gra?anima. Cilj ovih rasprava je da se utvrde potrebe gra?ana za budu?e planiranjeulaganja. Srednjoro?ni okvir budžetskih rashoda se odobrava i objavljuje na internetu 30. juna. Gradona?elnik 1. septembra odobrava predlog budžeta i šalje ga Skupštini Kosova*. Skupština opštine je dužna da održi najmanje jednu javnu raspravu pre nego što odobri predlog budžeta. Cilj održavanja javnih rasprava je da se obezbedi uskla?enost izme?u planiranihulaganja i potreba i zahteva gra?ana. Skupština opštine odobrava predlog opštinskog budžeta do 30. septembra. Posle odobravanja, Skupština opštine ga šalje Ministarstvu finansija. U slede?em koraku, predlog budžeta odobrava Vlada Kosova* do 31. oktobra i šalje ga Skupštini Kosova*. Kona?no, Skupština Kosova*treba da do 31. decembra odobri budžet Kosova*.

Dobre prakse

Opština Priština je izradila internet platformu na kojoj se objavljuju sve aktivnosti i dokumenti od opšteg interesa za njene gra?ane. Zbog pandemije COVIDa-19, Opština je odlu?ila da održava javne skupove sa gra?anima preko interneta i da izbegne sastanke uživo. Jedan od sastanaka koji ?e biti održani odnosi se na planiranje budžeta. Tako je Opština objavila „Rasporedjavnih rasprava „preko interneta“ sa gra?anima u cilju planiranja budžeta za 2021. godinu”, u kome se nalazi tabela sa datumima predstoje?ih pet sastanaka. Opština je dala uputstva o tome kako pristupiti sastancima inavela je vreme njihovog održavanja, dnevni red za svakiod sastanaka i link za pristupanje sastancima.

Javne konsultacije

Javne konsultacije predstavljaju zvani?ni i ?esto zakonom propisan proces u kome gra?ani i drugi zainteresovani akteri iznose svoje stavove u klju?nim fazama politi?kog procesa. Javne konsultacije se mogu voditi i onlajn i oflajn ili mogu predstavljati kombinaciju oba ta na?ina. Njihovi glavni ciljevi jesu poboljšanje efikasnosti, transparentnosti i u?eš?e javnosti u donošenju važnih odluka. Ako se obavlja blagovremeno i delotvorno, proces javnih konsultacija može poboljšati kvalitet odlu?ivanja, unaprediti rentabilnost, omogu?iti postizanje održivijih politi?kih rešenja i može generisati ve?e poverenje javnosti u sam proces politi?kog odlu?ivanja.

 

Me?unarodni standardi

Razni oblici konsultacija kre?u se u širokom dijapazonu, od informisanja i konsultovanja gra?ana do akcija za prikupljanje ideja o tome kako unaprediti sektorsku politiku, debata i skupova na kojima gra?ani mogu da razvijaju potencijalna politi?ka rešenja na osnovu kojih je potom mogu?no donositi odluke i saradnje u kojoj preduze?a od socijalnog zna?aja, organizacije civilnog društva ili ekspertske grupe u?estvuju ili u kreiranju usluga ili u pružanju tih usluga.

Da bi se poboljšala inkluzivnost i efikasnost javnih konsultacija, svaka lokalna vlast treba da teži tome da formira jedinicu koja ?e preuzeti odgovornost za koordinisanje smernica i procedura za sprovo?enje javnih konsultacija i za to da obezbedi da se sve to odvija u skladu sa merodavnim zakonodavstvom. Takva jedinica treba tako?e da se bavi obu?avanjem funkcionera u raznim odeljenjima uprave ili onih koji vode javne konsultacije. U slu?aju manjih lokalnih vlasti ?iji su resursi ograni?eniji, odgovaraju?a jedinica u nadležnom ministarstvu centralne vlasti, kao što je ministarstvo lokalnog i regionalnog razvoja, može da obezbedi takvu obuku i podršku za koordinisanje i ažuriranje smernica i procedura za odvijanje javnih konsultacija na lokalnom nivou.

Iako ne postoje konkretni standardi za sprovo?enje javnih konsultacija, slede?i instrumenti mogu poslužiti kao koristan referentni materijal:

Doma?i kontekst

Javne konsultacije se smatraju oblikom komunikacije izme?u organa upravljanja i gra?ana. Proces javnih konsultacija je jedan od klju?nih elemenata transparentne vlade, s obzirom na ?injenicu da omogu?ava gra?anima da razgovaraju o radu lokalne samouprave i da prate njen rad.

Okvir Kosova*je dobro definisan i reguliše javne konsultacije i na nivou centralne i na nivou lokalne uprave. Na centralnom nivou, javne konsultacije su regulisane Uredbom o minimalnim standardima za proces javnih konsultacija koja definiše standarde, principe i procedure postupka javnih konsultacija izme?u javnih organa i zainteresovanih strana u procesu kreiranja politika i odlu?ivanja. Na lokalnom nivou, one su regulisane Zakonom o lokalnoj samoupravi, Administrativnim uputstvom o minimalnim standardima za javne konsultacija u opštinama i Administrativnim uputstvom o transparentnosti u opštinama.

Indeks transparentnosti KDI za opštinsko upravljanjeza 2019. godinu pokazuje da je 29 od 38 opština objavilo svoje nacrte odluka i agende za javne konsultacije. Tako?e, 28 opština je objavilo nacrt budžeta radi javne rasprave. Opštine su generalno bile vrlo aktivne u pogledu javnih rasprava koje se odnose na odobravanje budžeta.

Zakonodavstvo

Pravo  na javne konsultacije regulisano je i zašti?eno Zakonom o lokalnoj samoupravi. Prema ?lanu 68 „Svaka opština periodi?no, najmanje dva puta godišnje, održava javne sastanke na kojima može da u?estvuje bilo koja osoba ili organizacija koja ima interes u opštini.“ Cilj ovih otvorenih sastanaka je da se gra?ani obaveste o aktivnostima opštine i da se u?esnicima pruži prilika da postavljaju pitanja i daju predloge lokalnim izabranim predstavnicima. Opštine su dužne da obaveštavaju gra?ane o svim važnim planovima ili programima od javnog interesa.

Smernice

Javne konsultacije su regulisane i Administrativnim uputstvom o transparentnosti u opštinama. U ?lanu 13. ovog administrativnog uputstva navodi se da su „opštinski akti od koristi za gra?ane predmet javne rasprave pre usvajanja, što uklju?uje i organizovanje rasprava u seoskim podru?jima“. U ovom ?lanu se tako?e navodi da kada su u pitanju javne konsultacije opštine treba da postupaju u skladu sa Administrativnim uputstvom o minimalnim standardima za javne konsultacije u opštinama, koje ima za cilj promovisanje i obezbe?enje u?eš?a gra?ana i drugih zainteresovanih strana u procesu oblikovanja politika i odlu?ivanja na lokalnom nivou. Ovo administrativno uputstvo „definiše pravila, principe, forme, procedure i minimalne standarde javnih konsultacija u opštinama tokom izrade opštinskih politika i podzakonskih akata“.

Vlada Kosova* je napravila platformu (konsultimet.rks-gov.net) koju koriste svi javni organi za razvijanje javnih konsultacija. Administrativno uputstvo o minimalnim standardima za javne konsultacije u opštinama zahteva od opština da objavljuju predloge projekata na zvani?nim internet stranicama i na platformi za javne konsultacije na centralnom nivou. Svaka opština treba da ima jedinicu/službenika za komunikaciju sa javnoš?u koji je odgovoran za koordinaciju procesa javnih konsultacija.

Prema Administrativnom uputstvu o minimalnim standardima za javne konsultacije u opštinama, opština mora da održava javne konsultacije za sve dokumente i podzakonske akte o lokalnoj politici. Ono tako?e navodi oblike i tehnike javnih konsultacija, koje treba da uklju?uju javne konsultativne sastanke, pisane i elektronske javne konsultacije, objavljivanje na internet stranici opštine i relevantnim platformama, kao i druge oblike javnih konsultacija, kao što su konferencije, intervjui, konsultacije sa odre?enom interesnom grupom, ankete, tribine sa gra?anima, štandovi na ulicama, sastanci sa savetima sela, kvartova i gradskih naselja. Ovo administrativno uputstvo, koje funkcioniše kao smernica, tako?e reguliše standarde, faze i rokove javnih konsultacija.

Dobre prakse

Opština Kamenica je, zbog mera predostrožnosti vezanih za COVID-19, odlu?ila da održi javne konsultacije preko interneta. U novembru 2020. godine, Opštinska komisija za uskla?ivanje opštinske uredbe završila je nacrt uredbe koji je trebalo da bude predmet javne rasprave. Gradona?elnik je doneo odluku da ?e se ova javna rasprava održati preko interneta i da ?e biti otvorena za sve stanovnike opštine. U odluci se tako?e navodi da gra?ani mogu da pošalju svoje komentare i ideje u pisanom obliku, što zna?i da nisu ograni?eni samo na sastanak preko interneta.

Javne peticije

Javne peticije omogu?uju gra?anima da pokre?u pitanja kod javnih vlasti. Broj prikupljenih potpisa može ukazati na nivo podrške pokrenutim pitanjima. Cilj peticija jeste ili da se naglasi zna?aj nekog pitanja ili da se zahteva da se preduzmu neki konkretni koraci. Peticije su ?esto inspirisane aktivnoš?u civilnog društva, ali se one u sve ve?oj meri podnose preko zvani?nih, ?esto onlajn platformi, i to tako da na peticije sa odre?enim unapred utvr?enim brojem potpisa sledi zvani?ni odgovor.

Me?unarodni standardi

Važno je da zvani?ni odgovor bude dat bez odlaganja i da se u  odgovoru na javnu peticiju jasno i argumentovano obrazloži zašto je odluka doneta ili nije doneta.

Da bi javne peticije mogle da postanu instrument koji ima stvarni odjek u široj javnosti, lokalne vlasti i organizacije civilnog društva treba da podignu svest o prirodi peticija i procedurama za prikupljanje potpisa i za podnošenje peticija u opštinama. Tako?e treba razjasniti status elektronskih potpisa kako bi se osiguralo da postoji puna transparentnost kada je re? o uslovima koje javna peticija mora da ispuni da bi se na nju zvani?no odgovorilo.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na javne peticije:

Doma?i kontekst

Peticije su još jedan mehanizam koji se koristi za omogu?avanje u?eš?a gra?ana. Pravo na peticiju mora biti garantovano i uklju?eno u pravni okvir kako bi javnost mogla da predloži usvajanje, izmenu ili ukidanje bilo kog akta koji kod nje izaziva zabrinutost. Sre?om, pravo na peticiju je dobro regulisano na Kosovu*. Zakon o lokalnoj samoupravi i Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama predvi?aju i ure?uju ovo pravo, omogu?avaju?i gra?anima Kosova* da se obrate svojim opštinama kad god imaju zahtev ili problem.

Zakonodavstvo

Zakon o lokalnoj samoupravi reguliše pravo na peticiju. Prema ?lanu 69, „svako lice ili organizacija koja ima interes u opštini ima pravo da podnese peticiju Skupštini opštine o bilo kom pitanju koje se odnosi na odgovornosti i ovlaš?enja opštine“. Skupština opštine treba da razmotri te peticije u skladu sa svojim statutom i poslovnikom.

Smernice

Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama detaljnije ure?uje pravo na peticiju. ?lan 9.dozvoljava gra?anima da predaju peticiju za bilo koje pitanje za koje je opština odgovorna. Ove peticije treba da se upute Skupštini opštine. Gra?ani imaju pravo da upute neograni?eni broj peticija Skupštini opštine o pitanjima koja se odnose na ure?enje grada, održavanje reda i infrastrukture u gradu, urbanizaciju grada i sela, održavanje životne sredine, sprovo?enje samouprave i sva druga pitanjaod važnosti za život lokalnog stanovništva. Skupština opštine treba da razmotri peticije u zakonskom roku od 30 dana.

Dobre prakse

Islamska zajednica Kosova* godinama je tražila da se izgradi velika džamija u centru Prištine. Nakon mnogo pregovora koji su trajali nekoliko godina, Opština Priština i BIK su se saglasili da se džamija izgradi u naselju Dardanija, a 2012. godine su po?eli prvi gra?evinski radovi na džamiji. Tokom 2017. godine, jedna neformalna grupa gra?ana pokrenula je peticiju preko interneta protiv izgradnje nove džamije u Opštini Priština. Tražili su podršku gra?ana. Prema autorima peticije, planirana džamija nije bila u skladu sa tom ambijentalnom celinom i tražili su da se ne dozvoli izgradnja džamije u predloženom obliku. Me?utim, ova peticija nije bila uspešna i izgradnja džamije je po?ela 2020. godine.

Lokalni referendumi

Lokalni referendumi, koji su široko rasprostranjeni u državama ?lanicama Saveta Evrope, pružaju lokalnim vlastima mehanizam na osnovu kojeg je mogu?no utvrditi volju gra?ana o konkretnim pitanjima koja se neposredno ti?u njihove životne svakodnevice ili na osnovu kojeg gra?ani predlažu da se pokrene inicijativa za koju bi oni želeli da se sprovede ili ?ak spre?avaju sprovo?enje neke planirane odluke.

Me?unarodni standardi

Kada referendum pokre?u gra?ani ili grupe zainteresovanih aktera, on može predstavljati deo kampanje protiv ne?ega za šta se pretpostavlja da ?e štetno uticati na život gra?ana ili na prirodnu sredinu, kao što je recimo plan za izgradnju novog industrijskog parka, tunela za preusmeravanje vozila ispod re?nog korita ili neki drugi urbanisti?ki poduhvat. Onda kada postoji i zakon koji omogu?uje da se održavaju lokalni referendumi i kada postoje smernice o tome kako održati referendume, obi?no je utvr?en minimalni procenat bira?a ?iji su potpisi potrebni da bi se pokrenuo referendum. U nekim slu?ajevima gradona?elnik ili izabrano gradsko ve?e mogu tako?e doneti odluku o na?inu na koji ?e biti formulisano pitanje na lokalnom referendumu. Zavisno od zakonodavnog okvira referendumi mogu biti obavezuju?i za lokalnu vlast ili pak mogu imati konsultativnu snagu, što zna?i da kona?nu odluku ipak donosi izabrano gradsko ve?e.

Važno je da zakonsko rešenje i procedure budu jasni kako bi gra?ani ta?no znali okvir u kome ?e se delovati na osnovu rezultata referenduma i koji se odgovor o?ekuje od izvršne vlasti ili izabranog ve?a lokalne vlasti. Kao i kada je re? o javnim peticijama, i ovde je važno uzdizati svest o proceduri prikupljanja potpisa i statusu elektronskog potpisa kako bi se osiguralo da postoji puna transparentnost u vezi sa uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi se referendum mogao održati. Transparentnost koja se odnosi na finansiranje politi?kih stranaka treba da bude primenjena i na finansiranje referendumske kampanje, uklju?uju?i utvr?ene gornje granice troškova i naknadnu nezavisnu reviziju finansiranja i troškova.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na lokalne referendume:

Doma?i kontekst

Pravo na referendum regulisano je Ustavom Kosova*, koji navodi da referendum treba da se raspiše i održi u skladu sa važe?im zakonom.  Me?utim, Skupština Kosova* nikad nije usvojila zakon koji bi posebno regulisao proces održavanja referenduma. Zakon o lokalnoj samoupravi uklju?uje referendum me?u mehanizme za u?eš?e gra?ana i direktnu demokratiju. Zbog ?injenice da na Kosovu* ne postoji Zakon o referendumu, u ovom trenutku ne može da se održi lokalni referendum ili bilo koji oblik referenduma.

Zakonodavstvo

Lokalni referendumi su regulisani Zakonom o lokalnoj samoupravi. ?lan 71. propisuje da stanovnici opštine mogu da zahtevaju da se uredba koju je usvojila Skupština opštine stavi na referendum. Zahtev treba da se podnese predsedniku Skupštine opštine u roku od 30 dana od datuma usvajanja uredbe i mora da ga potpiše 10% upisanihbira?aiz opštine.

Smernice

Trenutno ne postoji nijedna odobrena smernica koja konkretno reguliše lokalne referendume. U slu?ajevima lokalnih referenduma, Opština ?e o referendumu odlu?ivati na osnovu ?lana 71. Zakona o lokalnoj samoupravi.

Dobre prakse

Zbog nepostojanja Zakona o referendumu, nije bilo ni slu?ajeva niti dobre prakse.