Naslovna Teritorije Transparentnost

Transparentnost

Na?elo transparentnosti primenjuje se kako bi se osiguralo da svi oni na koje se odnose administrativne odluke imaju sveobuhvatne informacije o rezultatima i implikacijama sektorskih politika i o procesu odlu?ivanja. Kada su informacije o politici, programima i aktivnostima vlasti javno dostupne, gra?ani i lokalne zajednice mogu  dobro da razumeju postupke vlasti, da svoje izbore donose na osnovu ?injenica o kojima su informisani i da u?estvuju u lokalnim procesima odlu?ivanja. To tako?e omogu?uje izabranim funkcionerima, kako onima koji su u vlasti, tako i onima koji su u opoziciji, da donose odluke na osnovu ?injenica s kojima su upoznati i da vrše delotvoran nadzor i pozivaju izvršnu vlast na odgovornost za postupke koje preduzima. Pored toga, pristup informacijama suštinski je važan za novinare i predstavnike civilnog društva kako bi mogli delotvorno da obavljaju svoju funkciju ?uvara javnog interesa i pozivaju vlasti na odgovornost.

Lokalna vlast treba da stavi podatke na raspolaganje javnosti u pristupa?nom formatu i blagovremeno. To omogu?uje gra?anima i zainteresovanim stranama da u?estvuju u procesima odlu?ivanja iz perspektive poznavalaca ?injenica i da nadziru i vrednuju na?in na koji vlasti sprovode politiku i donose odluke kako bi mogli da pozivaju na odgovornost javne funkcionere za mere koje preduzimaju. Transparentnost se postiže primenom ?itavog niza mehanizama, što je sve nadogradnja na pravo gra?ana na pristup informacijama. To obuhvata obelodanjivanje finansijske aktive i interesa visokih javnih funkcionera i izabranih funkcionera, kao i objavljivanje informacija u pristupa?nom formatu, u otvorenom kodu i tako da se mogu  pretraživati.

Prema definiciji koju je utvrdila Fondacija otvorenog znanja (Open Knowledge), „otvoreni podaci su podaci koji se mogu slobodno koristiti, ponovo koristiti i koje svako može da restribuira – uz jedini uslov da se ti podaci atribuiraju i da se šeruju u tom vidu”. Prema tome, pojam otvorenih podataka po svom sadržaju nadilazi dostupnost javnih informacija i usredsre?uje se na na?in njihove primene, što donosi dodatne ekonomske, socijalne i politi?ke koristi. Da bi se to moglo posti?i, objavljeni podaci treba da budu potpuni, trajni, da nisu ekskluzivni, ne smeju biti diskriminatorni, ne smeju predstavljati predmet vlasništva i moraju poticati iz primarnih izvora i moraju biti dostavljeni blagovremeno i u formatima koji se mogu mašinski ?itati (Više detalja o na?elima otvorenih podataka može se na?i u slede?im izvorima: ovde i ovde).

Ograni?en pristup javnim informacijama negativno se odražava na poverenje javnosti u institucije, pove?ava potencijalne rizike od korupcije i ograni?ava mogu?nosti koje razne zainteresovane strane imaju na raspolaganju za nadzor nad postupcima vlasti. Takvim ograni?enim pristupom tako?e se osuje?uju napori gra?ana i zainteresovanih strana da u?estvuju u kreiranju politike ili da utvr?uju politi?ke preporuke za pozitivne promene koje bi se zasnivale na dokazima i ?injenicama. Praksa pokazuje da zakonsko ure?enje pristupa informacijama i valjano sprovo?enje mera predstavljaju suštinski važan ?inilac podsticajnog okruženja za pristup gra?ana informacijama.

Smatra se da javne nabavke predstavljaju jednu od klju?nih oblasti koja je podložna korupciji. Njihova vrednost iznosi oko 12% globalnog bruto doma?eg proizvoda, a u ve?ini privreda sa visokim dohotkom kupovina robe i usluga u?estvuje sa jednom tre?inom u ukupnoj javnoj potrošnji. Ukratko re?eno, javne nabavke su važna oblast potencijalne korupcije, dosluha i drugih vidova nezakonitog postupanja. Da bi se izbegli rizici od korupcije u vezi s javnim nabavkama, u sve ve?oj meri su dostupni elektronski alati i platforme koji funkcionišu preko rešenja zasnovanih na otvorenim podacima i vlasti te instrumente koriste za reformisanje konkursne procedure koja se primenjuje u slu?aju javnih nabavki. U kombinaciji sa otvorenim ugovaranjem (to je ono ugovaranje u kojem se sve ponude dostavljene na konkurs javno saopštavaju), ja?anje potpuno pristupa?nog i javnosti dobro prikazanog procesa javnih nabavki otvara te tendere za ve?i broj u?esnika i smanjuje prostor za praksu koja osuje?uje zdravu konkurenciju i za podmi?ivanje.

Drugi važan ?inilac na?ela transparentnosti jeste otvorenost finansiranja politi?kih stranaka i izbornih kampanja jer je veoma važno da bira?ko telo zna koji su izvori finansiranja i na koji se na?in novac troši kako bi moglo da donosi odluke zasnovane na ?injenicama i da razume koji finansijski, politi?ki ili drugi interesi pružaju podršku odre?enim kandidatima ili strankama. Transparentnost politi?kih donacija predstavlja preventivnu meru koja spre?ava da se u politici i u izbornim kampanjama koristi novac potekao iz nezakonitih ili kriminalnih izvora.

Kona?no, da bi se osiguralo da se državni resursi koriste ekonomi?no, efikasno i efektivno, mora se obezbediti nezavisnost i institucionalni kapacitet tela odgovornog za spoljnu reviziju. Šira javnost treba da ima mogu?nost da se upozna sa izveštajima i revizor je taj koji treba da izda glavne preporuke. Spoljna revizija je važna za identifikaciju krupnih izazova u javnom sektoru, za pove?anja transparentnosti i postignu?a javnih institucija, kao i za kreiranje politike koja ?e biti ?vrsto utemeljena na dokazima.

Opšti domac?i kontekst

Kosovo* se od po?etka suo?ava sa izazovom borbe protiv korupcije i pove?anjajavne transparentnosti. Nažalost, ta dva izazova imala su negativan uticaj na izgradnju funkcionalnih institucija i uspostavljanje politi?ke stabilnosti. Transparentnost u javnom sektoru je veoma važna za izgradnju poverenja gra?ana u vladaju?e institucije i pove?anje javne odgovornosti.

Ipak, u poslednjih nekoliko godina, na Kosovu* je došlo do razvoja i poboljšanja u pogledu pove?anja transparentnosti. Ovo se nalazi i u zakonskom okviru, jer Kosovo* usvaja nove i menja postoje?e zakone da bi ih uskladilo sa evropskim zakonodavstvom i me?unarodnim standardima. Tako je Kosovo* 2019. godine usvojilo novi zakon o pristupu javnim dokumentima koji reguliše pravo pristupa javnim informacijama i otvorenim podacima.

Treba napomenuti da je Kosovo* napredovalo u otvorenim podacima i e-upravi u cilju postizanja transparentnosti. Naime, svaka javna ustanova i agencija, kao i svaka opština ima svoju internet stranicu na kojoj objavljuje informacije o svojoj organizaciji, funkcijama i aktivnostima. Ove internet stranice i platforme olakšavaju pristup informacijama i podacima. Primer pove?anja otvorenosti i transparentnosti je Skupština Kosova*. Dokument o politici, koji je pripremila organizacija„Open Data Kosovo“ koji analizira nivo transparentnosti, otvorenosti i odgovornosti zakonodavne vlasti, pokazuje da Skupština Kosova* postaje sve otvorenija i transparentnija prema gra?anima. Tokom 2016. godine, Skupština Kosova* je zabeležila rezultat od 60% u pokazateljima otvorenosti. On je 2017. godine pao na 49%, što je ocenjeno kao nezadovoljavaju?e. Kosovo*je 2018. godine bilo bolje rangiranozbog ukupne ocene od 73%, a Skupština Kosova* je 2019. godine dobila je ukupnu ocenu od 80,5% za otvorenost. Što se ti?e pristupa?nosti, Skupština Kosova* dobila je 68% za na?elo pristupa?nosti, što predstavlja pove?anje od 13% u odnosu na prethodnu godinu. Skupština Kosova* postigla je ukupno 88% što se ti?e na?ela transparentnosti.

Pristup informacijama

Pristup informacijama je zakonsko pravo gra?ana da traže i da dobiju informacije od javnih vlasti. Pristup informacijama se ?esto utvr?uje zakonom o slobodi informisanja. Kao sastavni deo prava na slobodu izražavanja, pristup informacijama je ljudsko pravo. Kao sastavni deo prava na slobodu izražavanja, pristup informacijama predstavlja ljudsko pravo[i] i svako treba da ima pravo da pristupi informacijama javnih organa i javnih agencija u skladu s na?elom maksimalnog obelodanjivanja uz set izuzetaka koji može biti uzan i jasno definisan i srazmeran interesu koji ga pravda (npr. razlozi bezbednosti ili zaštita privatnosti podataka). 


[i] Na svom prvom zasedanju 1946. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju 59(I), u kojoj je utvr?eno da je „sloboda informisanja osnovno ljudsko pravo i predstavlja kamen temeljac svih sloboda kojima su Ujedinjene nacije posve?ene“. Dostupno na: https://undocs.org/en/A/RES/59(I)

U ?lanu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948) utvr?eno je da osnovno pravo na slobodu izražavanja obuhvata pravo na „traženje, dobijanje i saopštavanje informacija i ideja preko svih medija i bez obzira na granice”. Dostupno na: https://www.un.org/en/udhrbook/pdf/udhr_booklet_en_web.pdf

 

Me?unarodni standardi

Pristup informacijama podržava odgovornost, nadzor nad vlaš?u i pra?enje korupcije. On je isto tako presudno važan za u?estvovanje gra?ana u odlu?ivanju koje je utemeljeno na dokazima i ?injenicama i samim tim ima suštinsku važnost za delotvorno funkcionisanje demokratije. Slobodan pristup informacijama omogu?uje civilnom društvu da prati i nadzire postupke lokalnih vlasti. Ono služi tome da se spre?e javni funkcioneri koji su spremni da zloupotrebe svoj položaj i na osnovu njega se dobijaju podaci neophodni za vo?enje javne rasprave zasnovane na pouzdanim informacijama.

Proaktivno objavljivanje maksimalne koli?ine informacija u ve?ini dostupnih formata služi tome da se smanji potreba da gra?ani i akteri podnose pojedina?ne zahteve za informacije. Pored toga što treba da omogu?e da maksimalna koli?ina informacija bude dostupna u elektronskom formatu, lokalne vlasti treba da ustanove prioritete i odrede zvani?nike nadležne za slobodu informisanja u svojim opštinama. Oni treba da pripreme i objavljuju detaljne preporuke namenjene kako gra?anima, tako i lokalnim vlastima i da iznose jasne smernice o žalbenom postupku ako se ne iza?e u susret zahtevu za predo?avanje informacija. Tako?e je važno analizirati zahteve gra?ana za odre?ene informacije ako se takvom zahtevu nije izašlo u susret. Isto tako je važno analizirati zahteve za informacijama koje upu?uju sami gra?ani, a ne grupe zainteresovanih strana, naro?ito je važno pratiti tendencije i eventualna dupliranja zahteva kako bi vlasti potom mogle proaktivno objavljivati takve informacije.

Pristup informacijama je suštinska komponenta jednog broja konvencija i standarda protiv korupcije koji su navedeni u drugim delovima ovog priru?nika. Osim toga, pristup informacijama leži u osnovi jednog broja dokumenata UN o zaštiti ljudskih prava. Slede?i instrumenti se konkretno odnose na pristup informacijama:

Doma?i kontekst

Pristup javnim informacijama pove?ava transparentnost i odgovornost, pove?ava u?eš?e gra?ana u postupcimaodlu?ivanja i uti?e na izgradnju poverenja izme?u institucija i gra?ana. Pristup informacijama je na Kosovu* ustavno pravo zajem?eno Ustavom Kosova*, u kome se navodi da svako ima pravo na pristup javnim informacijama i da su dokumenta koje poseduju javni i državni organi javna.Da bi primenilo ovo ustavno pravo, Kosovo* ima važe?i Zakon o pristupu javnim dokumentima, koji ovo pravo detaljno ure?uje. Ovaj zakon je stupio na snagu 2019. godine i u odnosu na stari zakon sadrži izmene, kao što su uvo?enje principa proaktivnosti i objavljivanja podataka, kao i osnivanje Agencije za informacije i privatnost. Zakon predvi?a dva na?ina za pristupanje javnim dokumentima: proaktivno, gde institucije imaju obavezu da proaktivno objavljuju podatke, i na osnovu neposrednog zahteva. Ipak, ovo pravo se ne poštuje uvek u praksi. Gra?ani, civilno društvo i mediji suo?avaju se sa teško?ama u obezbe?ivanju javnih informacija, podataka i dokumenata. Problem je u neobjavljivanju javnih dokumenata i odbijanju da se dozvoli pristup tim dokumentima kada se podnese takav zahtev. Balkanska istraživa?ka mreža objavila je izveštaj o pristupu javnim informacijama na Zapadnom Balkanu sa ciljem unapre?enja transparentnosti i odgovornosti javnih institucija prema gra?anima. Tokom izveštajnog perioda, od januara 2017. do juna 2019. godine, BIRN je javnim institucijama podneo 854 zvani?na zahteva za pristup javnim dokumentima. Od tog broja, 337 zahteva je poslato razli?itim institucijama na Kosovu* kao što su opštine, ministarstva, Telekom Kosova, Tužila?ki savet, Sudski savet, Kabinet predsednika, Kabinet premijera i Telo za reviziju nabavki. Od ovog broja, 188 je odobreno, na 27 je delimi?no odgovoreno, a 122 su odbijena.

Zakonodavstvo

Na Kosovu*, pravo na pristup informacijama regulisano je Zakonom o pristupu javnim dokumentima, koji svakom licu garantuje pravo pristupa javnim dokumentima. Ovo pravo obuhvata sve javne dokumente koje izrade, prime, ?uvaju, ili kontrolišu javne institucije. Javni dokumenti se definišu kao „svaki akt, ?injenica ili informacija, u elektronskom, zvu?nom ili pisanom obliku, u vidu video ili audio snimka koje je proizvela ili držala javna institucija“. Pristup javnim dokumentima se obavljakroz proaktivno objavljivanje javnih dokumenata od strane javnih institucija, što svaka javna institucija treba da u?ini elektronskim putem na svojoj službenojinternet stranici. Me?utim, zakon dozvoljava i objavljivanje u štampanom obliku, putem emitovanja ili u bilo kom drugom obliku koji omogu?ava pristup najširoj javnosti. Ovaj zakon zahteva da svaka javna institucijaotvori jednu zvani?nu adresu e-pošte za javnu komunikaciju i da postavi jedno lice koje ?e upravljati pristupom javnim dokumentima i kontrolisati ga.

U ?lanu 10. ovog zakona navodi se da svako ima pravo na pristup javnim dokumentima na zahtev. Javna institucija treba da u roku od 7 dana odlu?i da li dozvoljava pristup traženom dokumentu. Ako ne donese odluku, njeno ?utanje se smatra negativnim odgovorom. Ako odlu?i da odbije zahtev, ovakvo ograni?avanje prava na pristup javnom dokumentu treba da se sprovede u skladu sa na?elom srazmernosti. Pre nego što odbije neki zahtev, javna institucija treba da uradi „test štete i javnog interesa“ kako bi utvrdila da li je šteta naneta zašti?enom interesu ve?a od javnog interesa za pristup tom javnom dokumentu.

Ako javna institucija odbije zahtev za davanje pristupa javnom dokumentu, podnosilac zahteva ima pravo da koristi pravna sredstva. Na osnovu ovog zakona, podnosilac prijave može da se žali Agenciji za informacije i privatnost. Postupci pred Agencijom i na?in na koji ona rešava pritužbe regulisani su u ?lanu 20 Zakona o pristupu javnim dokumentima. Ako Agencija odlu?i da odbije zahtev, podnosilac zahteva može da podnese tužbu sudu. Kona?no, podnosilac zahteva može da se žali ombudsmanu.

Smernice

Trenutno ne postoje opšte i jedinstvene smernice o pristupu informacijama. Me?utim, na osnovu Zakona o pristupu javnim dokumentima, Ministarstvo lokalne uprave izdalo je Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama. Ovo administrativno uputstvo ima za cilj pove?anje transparentnosti u opštinama i opštinskim organima putem informisanja i objavljivanja njihovih normativnih akata i dokumenata koji su u interesu gra?ana. Njegov cilj je tako?e da se osnaži u?eš?e gra?ana u donošenju odluka. Pored objavljivanja javnih akata i dokumenata, postoji obaveza da sastanci skupštine opštine i odbora budu otvoreni za javnost i medije, a skupštine opštine moraju da održavaju javne konsultacije i sastanke sa gra?animapre usvajanja akata.

Dobre prakse

Opština Priština je izradila portal koji gra?anima omogu?ava pristup njenim aktivnostima. Pristup javnim informacijama je deo ovog portala. Na ovom portalu je objavljen Zakon o pristupu javnim informacijama kako bi se gra?ani informisali o svom pravu na pristup javnim informacijama. Opština je pripremila obrazac zahteva za pristup javnim informacijama koji sadrži imena i adrese elektronske pošteosoba za kontakt za pristup javnim dokumentima. Opština objavljuje godišnje izveštaje o zahtevima za pristup javnim dokumentima. Na osnovu ovih izveštaja, tokom 2020. godine bilo je 30 zahteva za pristup javnim dokumentima i Opština ih je sve odobrila.

Otvoreni podaci

Otvoreni podaci (Open data) podaci su i informacije koji se objavljuju u formatu koji se može slobodno koristiti, modifikovati i deliti s drugima. OECD saopštava da su otvoreni podaci skup sektorskih politika koje promovišu transparentnost, odgovornost i stvaranje vrednosti kroz omogu?avanje svima da koriste podatke vlasti. Time što ?ine dostupnima podatke do kojih se dolazi aktivnoš?u javnih organa vlasti postaju transparentnije i odgovornije pred gra?anima. Otvorenim podacima podržava se i privredni rast i razvoj usluga koje su usredsre?ene na gra?ane, a na taj na?in javni organi i tela, privatni sektor i gra?anski akteri obezbe?uju i važne informacije za istraživanje i inovacije.

Me?unarodni standardi

Promovisanje otvorenih podataka preko portala gde su sve informacije na jednom mestu (one-stop portal) može dodatno proširiti okvire interoperabilnosti skupova podataka kada je re? o istraživanju i analizi. Rezultati mogu poboljšati efikasnost i domašaj pružanja usluga i smanjiti korupciju. Kampanje za podizanje svesti me?u grupama zainteresovanih strana, medija, poslovnih krugova i šire javnosti mogu doneti delotvornu saradnju razli?itih aktera i poboljšanja u pogledu rešenja koja se odnose na prevoz, rekreativne objekte, parking-prostore, zdravstvene usluge i mnogo toga drugog.

Važno je da se ustanove konzistentni standardi otvorenih podataka za sve otvorene podatke i da se obezbedi maksimalna interoperabilnost i pretraživost podataka. Lokalne vlasti tako?e treba da osiguraju da kvalifikovano osoblje upravlja objavljivanjem opštinskih otvorenih podataka i zato treba da obu?avaju zaposlene standardima otvorenih podataka.

Otvoreni podaci predstavljaju relativno novu pojavu za koju ne postoje zvani?no utvr?eni standardi. Me?utim, ipak postoji izvestan broj korisnih smernica:

Doma?i kontekst

Otvoreni podaci na Kosovu* generišu se u svim javnim institucijama koje dozvoljavaju gra?anima da nadziru aktivnosti javnih organa i institucija. Me?utim, objavljivanje otvorenih podataka je više prisutnokod institucija centralne vlasti nego kod lokalnesamouprave. Kosovo* je na 58. mestu (od 94) u Globalnom indeksu otvorenih podataka. Kosovo* se nalazi na 68. mestu u Inventaru otvorenih podataka za 2017. godinu, što je napredak u odnosu na 2016. godinu, kada se nalazilo na 82. mestu. Da bi se olakšala otvorenost i transparentnost rada javnih institucija na Kosovu*, 2014. godine je osnovana neprofitna organizacija „Open Data Kosovo“, koja unapre?uje transparentnost i dostupnost podataka za gra?ane Kosova*. „Open Data Kosovo“ od osnivanja predvodi u otvaranjupodataka vlade Kosova*. Ve?i deo podataka koje je vlada Kosova* do sada objavila kao otvorene, objavljen je pod vo?stvom i ekspertizom KCC-a, uklju?uju?i podatke o nabavkama, kvalitetu vazduha, kvalitetu voda, pra?enju izbora, prijavljivanju imovine, kao i druge vrste podataka.

Svi zakoni, me?unarodni ugovori, podzakonska aktavlade i ministarstava, odluke Ustavnog suda i pravosudnih institucija, ukazi predsednika i opštinski akti objavljuju se u Službenom glasniku Republike Kosovo (gzk.rks-gov.net) i svako može da im pristupi.

Zakonodavstvo

Otvoreni podaci su regulisani Zakonom o pristupu javnim dokumentima. ?lan 1.4 definiše otvorene podatke kao „podatke koje proizvode, primaju, održavaju ili kontrolišu javne institucije, koje svako može da slobodno koristi, menja i distribuira, pod uslovom da ostanu otvoreni i da mogu da se pripišu svom izvoru“. U ?lanu 8. se navodi da otvoreni podaci treba da se objavljuju na inicijativu samih javnih institucija, bez zahteva zainteresovanih strana. U zakonu se zahteva da se otvoreni podaci objavljuju na centralnom portalu za otvorene podatke, koji izra?uje i kojim upravlja ministarstvo nadležno za javnu upravu. Javnost otvorenih podataka zna?i da svim zainteresovanim stranama treba da bude omogu?eno da ih slobodno koriste. U zakonu se zahteva da se otvoreni podaci objavljuju u otvorenom formatu, što omogu?ava zainteresovanim stranama da ih ?itaju i menjaju bez tehnoloških prepreka.

Smernice

Na osnovu Zakona o pristupu javnim dokumentima, Vlada Kosova*, usvojila je Uredbu o vladinoj službi za komunikaciju s javnoš?u. Cilj ove uredbe je uspostavljanjedoslednog i koordinisanog sistema za komunikaciju vlade s javnoš?u. Prema ovoj uredbi, Kancelarije za komunikaciju s javnoš?u u okviru Kabineta premijera i u svim ministarstvima primajuzahteve za pristup otvorenim podacima i prve postupaju po njima.

Dobre prakse

„Open Data Kosovo“ je neprofitna organizacija koja je osnovana 2014. godine i koja promoviše otvorenost i transparentnost rada javnih institucijakroz tehnologiju. „Open Data Kosovo“ promoviše ideju da podaci o vršenju vlasti treba da budu dostupni svima bez ograni?enja kako bi ih koristili i ponovno objavljivali po želji, bez ograni?enja koja se odnose na autorska prava, patente ili druge mehanizme kontrole. „Open Data Kosovo“ nudi niz vrlo efikasnih i inovativnih projekata koji svi nude digitalna rešenja. Cilj „Open Data Kosovo“je da prenese zna?aj koji informacione tehnologijeimaju za pove?anje transparentnosti i rešavanje razli?itih problema u društvu.

Javne nabavke

Javne nabavke se odnose na postupak u kome javne vlasti, uklju?uju?i lokalne vlasti, kupuju rad, dobra ili usluge. To je suštinski važan deo pružanja javnih usluga lokalnih i regionalnih vlasti; efikasne i isplative javne nabavke predstavljaju klju? za dobro upravljanje.

Me?unarodni standardi

Budu?i da javne nabavke predstavljaju veliki procenat ukupne javne potrošnje i transfera javnih resursa u privatni sektor ili sektor neprofitnih organizacija, ceo taj postupak je naro?ito ranjiv na korupciju. Javne vlasti treba da primenjuju nove tehnologije kako bi pove?avale transparentnost u vezi s javnim nabavkama i kako bi podsticale nove ekonomske aktere da u?estvuju u konkursnim postupcima s punim poverenjem da je na delu slobodna i pravi?na tržišna utakmica. Time što se svi tenderi (konkursi) objavljuju na zajedni?koj onlajn platformi bi?e svedena na minimum pojava neobjavljenih tendera i direktnih pogodbi. Koriš?enje otvorenog ugovaranja i otvorenih konkursnih rešenja tako?e omogu?uje ve?i nadzor nad postupkom, ?ime se dalje sužava prostor za koruptivnu praksu. Otvoreni sistemi ugovaranja imaju preventivno dejstvo zato što ?e se funkcioneri uzdržavati od manipulisanja procesom ugovaranja ako znaju da ?e biti primenjeno sveobuhvatno obelodanjivanje kompletnog postupka odvijanja konkursa i sklapanja ugovora.

Lokalne vlasti treba da se postaraju da postoji sveobuhvatan sistem za nadzor nad poštovanjem odredaba zakona o javnim nabavkama, kao i da postoji odgovaraju?i mehanizam za razmatranje žalbi i pritužbi, koji omogu?uje neodložno i sveobuhvatno reagovanje na te žalbe i pritužbe. Vlasti tako?e treba da nadziru sprovo?enje ugovora, naro?ito prekora?enja rokova i pove?anja troškova kako bi osigurale da se dobit ostvarena na po?etku kroz ugovorenu cenu i kvalitet isporuke ne dovede u pitanje tokom sprovo?enja samog ugovora.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na javne nabavke:

Doma?i kontekst

Javne nabavke su dugo bile jedan od onih sektora koje su civilno društvo i mediji na Kosovu* najviše kritikovali zbog razli?itih koruptivnih afera na javnim tenderima. Me?utim, posleuspostavljanja sistema e-nabavki, Kosovo* je napravilo korak napred ka pove?anju transparentnosti i odgovornosti. Ipak, nedostatak kontrole nad kvalitetom radova ili materijalnih dobara, usluga i svega ostalog što javne vlasti nabavljaju putem javnih tendera i dalje predstavlja problem. Kosovo* pokušava da izmeni Zakon o javnim nabavkama kroz izmene i dopunekoje imaju za cilj unapre?enje transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera, naru?ilaca i izvo?a?a.

Na lokalnom nivou, nabavke sprovode opštinske kancelarije za javne nabavke, dok na centralnom nivou nabavke sprovodi Centralni organ za nabavke. Ovaj organ je nadležan za izradu zajedni?kihtendera za naru?ioce, za obavljanje tenderskih aktivnosti u njihovo ime i za pomo? prilikom sprovo?enjatenderskih aktivnosti. Regulatorna komisija za javne nabavke (RKJN) je nezavisna institucija koja je osnovana na osnovu zakona, sa misijom da razvija i nadzire sistem javnih nabavki na Kosovu*, kao i da njime upravlja. Njena misija tako?e uklju?uje vo?enjeelektronskog sistema javnih nabavki na Kosovu*(E?nabavka) i nadzor nad njim.

Drugi organ sa važnom ulogom u sistemu javnih nabavki je Telo za preispitivanje nabavki. Ovo telo je osnovano u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, na osnovu odluke Skupštine Kosova*. Ono je nadležno za to da, posle prigovora neke strane, preispitatenderske aktivnosti koje sprovode naru?ioci.

Zakonodavstvo

Zakon o javnim nabavkama, koji reguliše ovu konkretnu oblast, za kratko vreme je više puta menjan. Izmenjen je i dopunjen Zakonom br. 04/L-237, Zakonom br. 05/L-068 i Zakonom br. 05/L-092. U ?lanu 2 ovog zakona navodi se jasna obaveza svihnaru?ilaca da sprovode sve tenderske aktivnosti na osnovu ovog zakona i izmena koje su nastupiletokom godina. U 2. poglavlju ovog zakona navode se opšta na?ela prema kojima javne nabavke treba da se sprovode na Kosovu*, a to su: ekonomi?nost i efikasnost, jednako postupanje i nediskriminacija.

Smernice

Regulatorna komisija za javne nabavke putem svoje internet stranice (e-prokurimi.rks-gov.net) pomaže naru?iocima i privrednim subjektima da funkcionišu u javnim nabavkama. Naru?ioci imaju detaljan priru?nik, video priru?nik, i priru?nik za upravljanje ugovorima i ocenu u?inka koji uklju?uje video snimak sa objašnjenjima. Privredni subjekti tako?e imaju priru?nik, koji detaljno objašnjava proces registracije, pripremu ponuda, naprednu pretragu itd.

Dobre prakse

Kosovo* je osnovalo Regulatornu komisiju za javne nabavke (RKJN) kao nezavisnu regulatornu agenciju na osnovu Zakona o javnim nabavkama. RKJN je odgovorna za razvoj, rad i celokupan nadzor sistema javnih nabavki na Kosovu*, a ima i druge odgovornosti predvi?ene ovim zakonom. RKJN koristi platformu za e-nabavke(e-prokurimi.rks-gov.net) za objavljivanje javnih ugovora, koje mogu da objavljuju i sami naru?ioci.

E-nabavka omogu?ava svim javnim institucijama da elektronskim putem sprovode tenderske aktivnosti. Preduze?a mogu da se prijavljuju i dobijaju informacije o javnim ugovorima. Takva transparentnost ?ini prihvatanje ponuda i prate?eg materijala koji se zahteva za tender, sigurnijim i bolje zašti?enim od mogu?ih manipulacija. Tokom 2019. godine na platformi je bio registrovan 12.461 javni ugovor, oko 7.650 privrednih subjekata i 20.500 korisnika.

Gra?ani mogu da pristupe ovom portalu i da prate aktivnosti javnih institucija. Ova platforma igra jednu od klju?nih uloga tokom pandemije bolesti COVID-19 jer omogu?ava javnim institucijama da nastave svoj rad i funkcionisanje.

Spoljna revizija

Spoljna revizija predstavlja redovni nezavisni nadzor i ocenjivanje ra?una i finansijskih informacija kako bi se osiguralo da se javni novac troši zakonito i efikasno. Spoljne revizije se preduzimaju u skladu s merodavnim zakonima i pravilima kako bi se podržala odgovornost vlasti. Pored revizije finansijskih izveštaja lokalnih budžetskih institucija spoljna revizija može da ide i korak dalje od finansija kako bi se ocenilo ukupno delovanje vlasti u odnosu na ciljeve koje su same postavile ili kako bi se ocenilo kako vlasti realizuju programe i pružaju usluge gra?anima.

Me?unarodni standardi
Doma?i kontekst

Glavni revizor Kosova* je najviša institucija za kontrolu privrede i finansija; Nacionalna kancelarijaza reviziju (NKR) je nezavisna institucija koja glavnom revizorupruža podršku prilikom obavljanjanjegovih dužnosti. Revizija ima važnu ulogu u obezbe?ivanju održavanja interesa poreskih obveznika i drugih zainteresovanih strana i istovremenom ja?anju javne odgovornosti. 

Glavni revizor podnosi izveštaje Skupštini Kosova* i ima pravo da kontroliše sve finansijske i administrativne procese, kao i druge aktivnosti, programe i projekte kojima upravljaju javne institucije, uklju?uju?i postupke i prihode od prodaje imovine, privatizacije i koncesija. Izveštaji koje sa?ini Nacionalna kancelarija zareviziju imaju za cilj unapre?enje odgovornosti i obezbe?enje ?vrste osnove za pozivanje na odgovornost rukovodilaca svih budžetskih organizacija, ?ime se ja?a poverenje javnosti u na?in na koji se troše javna sredstva.

Nacionalnu kancelariju za reviziju osnovala je Misija privremeneuprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Nacionalnom kancelarijom za reviziju, kao jednom od najvažnijih institucija na Kosovu*, ve? više od 10 godina predsedava me?unarodni revizor, koji je povereni mandat obavljao uz podršku lokalnog osoblja.

Tokom 2019. NKR je nastavila da pove?ava portfelj revizija tako što je obuhvatila više javnih preduze?a i budžetskih organizacija. NKR je obavila ukupno 119 revizija regularnosti (Revizija godišnjeg finansijskog izveštaja o budžetu Kosova* za 2019. godinu, 95 budžetskih organizacija (27 institucija sa centralnog nivoa, 30 nezavisnih institucija i 38 institucija sa lokalnog nivoa, 14 javnih preduze?a i 9 revizija projekata (koje su finansirali donatori), kao i 13 revizija u?inka.

Punopravno ?lanstvo u Me?unarodnoj organizaciji vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI) smatra se jednim od najve?ih dostignu?a u istoriji eksterne revizije javnog sektora na Kosovu*. Ovo ?lanstvo omogu?ilo je razmenu znanja i iskustava sa vrhovnim revizorskim institucijama 194 države ?lanice ove organizacije u cilju razvijanja institucionalnog kapaciteta za sprovo?enje dužnosti i odgovornosti sa visokim profesionalnim integritetom.

Zakonodavstvo

Institucija glavnog revizora uklju?ena je u Ustav Kosova* 2008. godine, a nedugo potom je usvojen Zakon o osnivanju Kancelarije glavnog revizora Kosova* i Kancelarije za reviziju Kosova*.

U junu 2016. godine, Skupština Kosova* je usvojila Zakon o glavnom revizoru i Nacionalnoj kancelariji za reviziju, koji je zamenio stari. Na taj na?in je dovršen pravni okvir za reviziju i puno vlasništvo nad ovim lokalnim institucijama.

Smernice

Revizija je kvalifikovano ispitivanje zakonske i finansijske uskla?enosti ili u?inka, koja se sprovodi kako bi se zadovoljili zahtevi rukovodstva (interna revizija), ili subjekta eksterne revizije, ili bilo kog drugog nezavisnog revizora, radi ispunjenja zakonskih obaveza (eksterna revizija). Pored Zakona o glavnom revizoru i Nacionalnoj kancelariji za reviziju, Kancelarija glavnog revizora izradila je Vodi? za upravljanje kvalitetom revizije i Vodi? za reviziju u?inka.

Dobre prakse

Na osnovu Godišnjeg izveštaja NKR za 2019. godinu, Kancelarija je izvršila revizijeregularnosti u 38 opština i dala 488 preporuka institucijama na lokalnom nivou. Trend opadanja broja preporuka tokom poslednje 3 godine (600 u 2017. i 585 u narednoj godini) pokazuje da opštinske vlasti ozbiljnije shvataju preporuke NKR i da ulažu napore da ih primene. Isti izveštaj pokazuje da su opštinske vlasti potpuno ili delimi?no primenile više od polovine preporuka datih tokom 2018. godine (217 preporuka je potpuno, a 78 delimi?no primenjeno).

Finansiranje politi?kih stranaka

Finansiranje politi?kih stranaka i izbornih kampanja neophodan je ?inilac demokratskog procesa. Ono omogu?uje izražavanje politi?ke podrške i održavanje izborne utakmice. Na?ela upravljanja finansiranjem politi?kih stranaka treba da obuhvate pravi?nost u raspodeli državnih nov?anih sredstava, stroga pravila koja ure?uju pitanje transparentnosti i ograni?enja veli?ine privatnih donacija, gornju granicu troškova predizbornih kampanja, punu transparentnost finansiranja i trošenja, nezavisne izborne komisije, nezavisnu reviziju finansiranja kampanja i dosledno izricanje srazmernih sankcija kandidatima i politi?kim strankama koji krše utvr?ena pravila (to mogu biti nov?ane kazne ili smanjenje državnog udela u budu?im izbornim kampanjama).

Me?unarodni standardi

Jasna pravila i transparentno izveštavanje o finansiranju politi?kih kampanja i troškovima u tim kampanjama suštinski su važni za održanje poverenja u politi?ke kandidate, politi?ke stranke i u institucije vlasti. Neravnoteža u finansiranju politi?kih stranaka može dovesti do ne?ije nepravi?ne prednosti, omogu?iti da mo?ni uskim interesi imaju neprimeren uticaj i stvoriti rizik da ?e politiku „zarobiti“ uski privatni interesi i da ?e ona na taj na?in služiti ciljevima tih uskih privatnih interesa, a ne javnom interesu.

Mehanizmi i pravila o ograni?enjima finansiranja politi?kih stranaka i o budžetskom finansiranju politi?kih kampanja treba da budu koncipirani na na?in koji obezbe?uje jednake uslove izborne utakmice za razli?ite politi?ke kandidate i stranke koje u?estvuju na izborima i da služe o?uvanju nezavisnosti politi?kih snaga u odnosu na one koji im pružaju finansijsku podršku.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na finansiranje politi?kih stranaka:

Doma?i kontekst

Finansiranje politi?kih stranaka je jedno od pitanja o kojima se najviše raspravlja na Kosovu*. Bez obzira na pravni okvir, finansiranju politi?kih stranaka i njihovih kampanja nedostaje transparentnost, a relevantno Zakonodavstvo se i dalje slabo sprovodi. Civilno društvo i me?unarodna zajednica kritikovali su politi?ke stranke na Kosovu* zbog nedostatka transparentnosti u izveštajima o prihodima i rashodima.

Zakon o finansiranju politi?kih stranaka je,tako, izmenjen i završen 2012. i 2013. godine sa ciljem pove?anja transparentnosti i odgovornosti politi?kih stranaka. Jedna od izmena odnosi se na finansijsku kontrolupoliti?kih stranaka. Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama, Skupština Kosova* kontroliše godišnje finansijske izveštaje i finansijske izveštajepoliti?kih stranakao kampanjama pre nego što ih objavi Centralna izborna komisija. Da bi sprovela ovu zakonsku obavezu, Skupština Kosova* zajedno sa Odborom za nadzor javnih finansija putem javnog konkursa bira najmanje 10 ovlaš?enih revizora koji ?e izvršiti reviziju ovih izveštaja. Me?utim, ova izmena nije ni poboljšala situaciju, ni pove?ala transparentnost zato što Skupština nije izabrala eksterne revizore. Zbog toga, Centralna izborna komisija godinama nije objavljivala izveštaje politi?kih stranaka.

Usled toga, civilno društvo i me?unarodne organizacije na Kosovu* su preporu?ile da se izmeni i dopuni Zakon o finansiranju politi?kih stranaka. U junu prošle godine, 100 organizacija civilnog društva protestovalo je protiv nacrta zakona o finansiranju politi?kih subjekata tvrde?i da se njime krši Ustav Kosova*i me?unarodni propisi o finansiranju stranaka. Od 2017. godine, Agendaza evropsku reformu naglašava potrebuda se izmeni Zakon o finansiranju politi?kih subjekata. Izveštaj Evropske komisije o Kosovu* tako?e naglašava potrebu daljeg ja?anja izbornog procesa i usvajanja i sprovo?enja zakona za rešavanje problema visoke korupcije u skladu sa mišljenjima Evropske komisije za demokratiju putem prava (Venecijanske komisije).

Vlada Kosova* je 2018. godine osnovala radnu grupu za izradu izmena i dopuna Zakona o finansiranju politi?kih stranaka i Zakona o opštim izborima. Kada je radna grupa sa?inila nacrt novog zakona o finansiranju politi?kih stranaka, on je poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje. Vlada je,po dobijanju mišljenja Venecijanske komisije,predala nacrt Skupštini Kosova* na usvajanje pošto je prethodno unela neke izmene u vezi sa izdvajanjima u fond za demokratizaciju.

U Skupštini je nacrt zakona razmatrao Odbor za budžet i finansije, koji je osnovao radnu grupu za nacrt. Civilno društvo, me?unarodne organizacije i poslanici su isklju?eni iz ove radne grupe, koja se držala vrlo zatvoreno i daleko od o?iju javnosti. Ova radna grupa je napravila velike izmene u predloženom nacrtu - mnoge od njih su bile suprotne mišljenju Venecijanske komisije. Kasnije, 2019. godine, civilno društvo je zatražilo povla?enje nacrta zakona nakon što je ocenilo da su intervencije koje je napravila radna grupa umanjile transparentnost i odgovornost politi?kih stranaka prema javnosti.

Vlada je, tako, povukla zakon iz Skupštine. U julu 2020. nova Vlada je ponovo pokrenula izradu zakona, zahtevaju?i unapred mišljenje civilnog društva. U septembru 2020. godine Vlada je poslala nacrt zakona Skupštini, gde se o?ekivalo da ?e biti razmotren i izglasan do kraja 2020. godine; me?utim, zbog raspuštanja Skupštine, o?ekuje se da ?e se o nacrtu zakona glasati u slede?em sazivu.

Zakonodavstvo

Trenutno je finansiranje politi?kih stranaka regulisano Zakonom o finansiranju politi?kih stranaka. Ovaj zakon utvr?uje na?ine i uslove finansiranja politi?kih stranaka na Kosovu*i reguliše upravljanje, pra?enje i izveštavanje o potrošnji prihoda politi?kih stranaka u cilju pove?anja transparentnosti.

Prema ovom zakonu, finansijski i materijalni izvori politi?kih stranaka su ?lanarine, donacije, finansiranje iz budžeta Kosova*, imovina i prihodi od aktivnosti politi?kog subjekta kao što su publikacije, prodaja reklamnog materijala itd. Od politi?kih stranaka se traži da podnesu godišnji finansijski izveštaj Centralnoj izbornoj komisiji. Ovaj finansijski izveštaj uklju?uje bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj u kome je prikazana svaka uplata drugom licu tokom izveštajnog perioda.

Javno finansiranje politi?kih stranakaobavlja se kroz budžet Kosova*, iz Fonda za podršku politi?kim subjektima.Prema Zakonu o finansiranju politi?kih stranaka, Skupština Kosova* može da izdvoji do 0,05% budžeta za finansiranje izbornih kampanja na centralnom i lokalnom nivou.

Zakon tako?e predvi?a kazne za politi?ke stranke koje krše njegove odredbe i obaveze iz njega. Da bi se pove?ala transparentnost, izmenama zakona pove?ane su nov?ane kazne za kršenje odredaba zakona. Kada politi?ke stranke ne izmiruju svoje obaveze, kao što su nov?ane kazne koje je izrekla Centralna izborna komisija, poreske obaveze ili obaveze koje proisti?u iz izvršenja pravosnažnih sudskih odluka, taj iznos se oduzima od budžeta koji politi?koj stranci dodeljuje Fond za podršku politi?kim subjektima.

Smernice

Centralna izborna komisija usvojila je Izborno pravilo o finansiranju politi?kih stranaka i sankcijama i Izborno pravilo o ograni?avanju troškova kampanje i izjavi o finansijskim interesima. Prvo pravilo detaljno reguliše postupke finansiranja, upravljanja, nadzora i transparentnostipoliti?kih stranaka. Ono tako?e reguliše izveštavanje politi?kih stranaka. Pored toga, u njemu su utvr?ene kazne koje Centralna izborna komisija može da izrekne u slu?aju bilo kakvog kršenja Zakona o finansiranju politi?kih stranaka i Zakona o opštim izborima.

Prema Izbornom pravilu o ograni?avanju troškova kampanje i izjavi o finansijskim interesima, Centralna izborna komisija utvr?uje maksimalni limit za troškove politi?ke kampanje, koje nijedna politi?ka stranka ne može da premaši. Svaki politi?ki subjekat dužan je da podnese izveštaj o izjavi o finansijskim interesima u kampanji. U ovom pravilu se detaljno reguliše šta taj izveštaj mora da sadrži i odre?uju se sankcije koje bi bile izre?ene u slu?ajevima kršenja ovog pravila.

Dobre prakse

Centralna izborna komisija objavljuje godišnje finansijske izveštaje i izveštaje o izjavama o finansijskim interesima politi?kih stranaka. Centralna izborna komisija obi?no objavljuje godišnje finansijske izveštaje posle sprovo?enja revizije, za šta je potrebno vreme. Tokom 2020. godine, za razliku od prethodnih godina, Centralna izborna komisija je objavila nerevidovane godišnje finansijske izveštaje svih politi?kih stranaka pre održavanja izbora. Smatra se da je objavljivanje tih izveštaja pre dana izbora postupak koji je pove?ao transparentnost rada i potrošnjepoliti?kih stranaka.