Naslovna Teritorije Republika Moldavija

Republika Moldavija

Proširite sadržaj
Javna etika i odgovornost prema gra?anima

Javna etika i odgovornost suštinski su važni pojmovi na kojima po?iva delotvorna lokalna ili regionalna vlast. Ti pojmovi se odnose na kulturu, procese, strukture i pravila, koji zajedno obezbe?uju da oni koji su na javnoj funkciji postupaju u širem javnom interesu, a ne u svom, sebi?nom interesu. To je suštinska odlika dobrog upravljanja i važno je da javna etika i odgovornost budu poštovani i da na njih motre merodavne organizacije.

Etika otelotvoruje pravila koja definišu ponašanje javnih funkcionera[1] kako bi se obezbedilo da javnost bude tretirana pošteno i ravnopravno. Etika pomaže funkcionerima da donose bolje odluke u javnom interesu i pomaže ljudima da vrednuju odluke koje javni funkcioneri donose u njihovo ime.

Javna odgovornost obezbe?uje da funkcioneri otvoreno snose odgovornost za odluke koje donose u ime javnosti. Ako nema javne etike i odgovornosti, mogu da napreduju korupcija i nesavesno obavljanje dužnosti. Kao što je istaknuto u završnom poglavlju ovog teksta, korupcija nanosi štetu pojedincu, društvu, privredi i vlasti u ?itavom nizu aspekata. Pridavanje prioritetnog zna?aja javnoj etici i odgovornosti može pomo?i da se spre?e najgori ekscesi mo?i i da se podstaknu lokalne vlasti da donose odgovornije i pravednije odluke.

?ak i tamo gde korupcija nije endemska, nepostojanje javne etike i odgovornosti može korozivno delovati na poverenje javnosti u vlast, javne institucije i funkcionere. Iako je odnos izme?u javne etike i odgovornosti složen, dosledna i blagovremena primena i jednog i drugog može pomo?i u izgradnji i ja?anju poverenja izme?u javnosti i vlasti.

Osim toga, javna etika i odgovornost mogu doprineti pozitivnom okruženju tamo gde se shvata da gra?ani i druge zainteresovane strane doprinose kvalitetu procesa odlu?ivanja. U kombinaciji sa alatima za u?eš?e gra?ana, javna etika i odgovornost mogu pomo?i da se osigura da li?na iskustva, stru?nost, znanje i nadzor gra?ana uve?aju vrednost odluka koje donose vlasti i javni funkcioneri i osnaže te odluke.

Izabrani predstavnici treba da budu svesni procesa nadzora nad prijavama imovine i treba da znaju koji organ na koji na?in i kakve sankcije može da primeni ako funkcioner podnese lažnu ili nepotpunu prijavu. Izabrani predstavnici dužni su da znaju pravila kojima se ure?uje pitanje uzbunjivanja i treba da budu upu?eni u to koji funkcioner ili funkcioneri snosi odgovornost za razmatranje pritužbi uzbunjiva?a i njihovih prijava pogrešnog postupanja i malverzacija. Lokalne vlasti dužne su da obezbede obuku uz rad za novoizabrane predstavnike i da omogu?e redovnu obuku za osvežavanje znanja namenjenu svim izabranim funkcionerima. Znanje i razumevanje pravnog i institucionalnog okvira suštinski su važni da bi izabrani predstavnici mogli da uspeju u svojoj ulozi uzora politi?kog integriteta.

Naposletku, javna etika i odgovornost predstavljaju klju? za poboljšanje javnih službi zato što javne službe, koje su u ve?oj meri responzivne i odgovorne pred gra?anima, mogu samo  koriste?i njihove uvide, ideje, energiju i nadzor da rade bolje za dobrobit ljudi i zajednice u celini.

Kada se sve to zajedno sagleda, jasno je da javna etika i odgovornost pomažu da se osigura da proces odlu?ivanja i opredeljivanja sredstava bude pravi?an, efikasan i delotvoran, što pomaže procvatu demokratije, privrede i društva. U tom cilju Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope doneo je Evropski kodeks ponašanja za sva lica koja su uklju?ena u lokalno i regionalno upravljanje, kako bi ohrabrio lokalne i regionalne vlasti i udruženja lokalnih i regionalnih vlasti da kreiraju odgovaraju?e obrazovne programe za upravljanje integritetom i da primene savetodavne usluge kako bi pomogli zaposlenima da identifikuju potencijalna podru?ja eti?kog rizika i situacije sukoba interesa i da znaju kako da prevazi?u takve situacije.

Transparentnost i u?estvovanje gra?ana važni su mehanizmi za promovisanje javne etike i odgovornosti u centralnoj i lokalnoj vlasti. U nedavnom izveštaju Evropskog komiteta regiona pod nazivom „Spre?avanje korupcije i promovisanje javne etike na lokalnom i regionalnom nivou u zemljama Isto?nog partnerstva“ utvr?eno je da je upravo nedostatak transparentnosti predstavljao glavnu slabost svih razmatranih slu?ajeva. U ovom priru?niku navodi se širok spektar mehanizama transparentnosti i gra?anskog u?estvovanja koje lokalne i regionalne vlasti mogu da usvoje.

 


[1] U ovoj publikaciji izraz „javni funkcioner” odnosi se na izabrane predstavnike javne vlasti i državne službenike (bilo na lokalnom i regionalnom nivou ili nivou centralne vlasti) koji imaju zakonodavnu, upravnu ili sudsku funkciju, kao i na sva lica koja obavljaju neku javnu funkciju, uklju?uju?i rad u nekoj javnoj agenciji ili državnom preduze?u.

 

Kodeksi eti?kog i profesionalnog ponašanja

Eti?ki kodeksi utvr?uju osnovna na?ela kojih se moraju pridržavati državni službenici, kao što su integritet, nesebi?nost i otvorenost. Kodeks ponašanja se oslanja na eti?ki kodeks radi formulisanja standarda i prakse koju treba primeniti u posebnim okolnostima koje su karakteristi?ne za odre?enu instituciju.

Kodeksom ponašanja utvr?uju se konkretni standardi profesionalnog ponašanja koji se o?ekuju u ve?ini situacija i daju se smernice javnim funkcionerima za postupanje u takvim situacijama. Pored toga, kodeksi ponašanja unose transparentnost i javnu odgovornost u na?in funkcionisanja vlasti.

Me?unarodni standardi

Dobro koncipirani eti?ki kodeksi i kodeksi ponašanja pomo?i ?e da se ispune sve ve?a o?ekivanja javnosti, privrednika i civilnog društva u pogledu ve?e transparentnosti i integriteta vlasti i stavi?e težište aktivnosti vlasti na to da se obezbede visoki eti?ki standardi me?u javnim funkcionerima i izabranim predstavnicima. Kao takvi, eti?ki kodeksi i kodeksi ponašanja mogu predstavljati podršku razvoju poverenja izme?u javnosti i institucija vlasti i funkcionera. Važno je da postoje kodeksi ponašanja i za državne službenike i za izabrane funkcionere, kao i da se obezbede obuka i usmeravanje da bi se osiguralo to da svi funkcioneri u potpunosti razumeju zna?enje pravila kodeksa. Treba jasno propisati disciplinske mere i sankcije i treba ih dosledno primenjivati u slu?aju nepovinovanja odredbama kodeksa.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na eti?ke kodekse i kodekse profesionalnog ponašanja:


Dobre prakse

Mehanizmi pritužbe

Mehanizmi pritužbe omogu?uju gra?anima da upute povratne informacije javnim vlastima o standardu usluga koje dobijaju. Pritužbe su važan mehanizam odgovornosti koji omogu?uje državnim službenicima i izabranim funkcionerima da identifikuju mesta na kojima se javne usluge pružaju neefikasno, neefektivno i neravnopravno. Kada takvi mehanizmi dovedu do hitnog i delotvornog rešavanja pritužbi, oni mogu pomo?i da se stvore uslovi za pove?ano poverenje gra?ana u državnu upravu.

Me?unarodni standardi

Da bi se obezbedilo poverenje u mehanizme, lokalne vlasti treba da se postaraju da razmotre i reše svaku pritužbu bez odlaganja i sveobuhvatno. Mehanizmi za podnošenje pritužbi mogu postati pristupa?niji ako se primeni pristup „sve na jednom mestu“, tako da gra?ani više ne budu primorani da traže pomo? po razli?itim kancelarijama i pose?uju razne veb-sajtove.

Ako se vlast opredeli za pristup koji je u ve?oj meri proaktivan kako bi spre?ila ponavljanje sli?nih uzroka pritužbi, onda ti žalbeni mehanizmi mogu da joj pomognu da identifikuje nove pristupe pružanju usluga i da pove?a u?estvovanje gra?ana. Da bi se to postiglo, valjalo bi žalbene mehanizme kombinovati sa periodi?nim procenama pružanja usluga, uklju?uju?i koriš?enje anketa javnog mnjenja i razmenu iskustava i instrumenata s drugim lokalnim vlastima kako bi se podstakla šira primena dobre prakse i kako bi se oprobali i testirali razni instrumenti i alati.

Ne postoje konkretni me?unarodni standardi za mehanizme za podnošenje pritužbi kada je re? o javnim uslugama. Me?utim, mehanizmi i postupci za odgovaranje na pritužbe inkorporirani su u me?unarodno pravno jemstvo prava na u?estvovanje u poslovima lokalne vlasti i o tome postoji nekoliko izuzetno korisnih smernica i priru?nika organizacija civilnog društva. Vidi, na primer:


Dobre prakse

Mehanizmi za rešavanje pritužbi i žalbi

Mehanizmi za rešavanje pritužbi i žalbi (Grievance redress mechanisms ? GRM) instrumenti su koji omogu?uju da se ode dalje od samog prijema žalbe jer utvr?uju druge kanale za povratne informacije koje gra?ani mogu koristiti kao GRM da bi se obratili institucijama vlasti i opštinama izražavaju?i svoju zabrinutost zbog uticaja sektorskih politika i na?ina njihove primene na same gra?ane. Onda kada sektorska politika neke javne službe poga?a interese gra?ana ili kada neka odluka organa centralne ili lokalne vlasti izazove žalbe jednog dela gra?ana, zainteresovane strane mogu da koriste sistem za rešavanje žalbi i pritužbi koji uspostave službe vlasti i lokalni opštinski organi da bi izneli svoje pritužbe i žalbe. Ti mehanizmi se ne koriste kao zamena sudskog ili revizorskog sistema, niti se koriste za formalnu istragu; isto tako, ne postoji odgovaraju?i mehanizam za izražavanje pritužbi i žalbi zbog radnji koje su potencijalno kriminalne, kao što su slu?ajevi korupcije. GRM je predvi?en isklju?ivo za saradni?ko rešavanje pritužbi i žalbi.

Me?unarodni standardi

Mehanizmi za rešavanje pritužbi i žalbi predstavljaju uslugu koja se ostvaruje u direktnom kontaktu i gra?ani je koriste za delotvorno rešavanje svojih pritužbi i/ili žalbi. Osim toga, poslovne organizacije mogu koristiti GRM za ublažavanje rizika po svoje poslovanje i u tom smislu GRM može prerasti u hitan i delotvoran mehanizam za rešavanje sporova kako bi se stvar rešila vansudskim putem.

Delotvorni mehanizmi za rešavanje žalbi i pritužbi mogu poslužiti tome da se identifikuju obrasci korupcije i nesavesnog obavljanja dužnosti i za utvr?ivanje sektorske politike za spre?avanje korupcije. Da bi se osigurao ve?i pristup, važno je podi?i nivo svesti javnosti o GRM i pružiti besplatne savete gra?anima o formulisanju žalbi i pritužbi i o tome kako da postupe, odnosno koje korake treba da preduzmu kada traže da se neka njihova žalba reši.

Standarde za žalbene mehanizme uglavnom su utvrdile me?unarodne organizacije kao što su Svetska banka, Azijska banka za razvoj (ADB), Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Evropska komisija. Ti standardi su uglavnom vezani za utvr?ivanje pravnog okvira za zaštitu prava gra?ana. Predstavljeni su u slede?im vodi?ima i smernicama:


Dobre prakse

Zaštita uzbunjiva?a

Korupcija i druge akcije koje su štetne po javni interes, izme?u ostalog i po javno zdravlje, u ve?oj meri su zastupljene u organizacijama koje ne poseduju kulturu transparentnosti i nadzora. Uzbunjiva? je osoba koja iznese informacije o nezakonitim ili neeti?kim radnjama u nekoj privatnoj ili javnoj organizaciji, a prava uzbunjiva?a koji ukaže na štetnu radnju ili ?injenje ili ne?injenje koje može ugroziti javni interes treba da budu zašti?ena zakonima o zaštiti „uzbunjiva?a“. Iako je uzbunjiva? naj?eš?e zaposleni u nekoj firmi, on isto tako može biti i podizvo?a?, isporu?ilac, osoba na nepla?enoj praksi ili volonter. Zaštita uzbunjiva?a je važna i u privatnom sektoru, ne samo tamo gde oni mogu da otkriju podmi?ivanje javnih funkcionera ili praksu koja je štetna po zaštitu životne sredine ili koja ugrožava javno zdravlje i bezbednost.

Me?unarodni standardi

Ve?ina uzbunjiva?a iznese svoju zabrinutost interno ili se obrati regulatornim ili policijskim organima, a ne obra?a se neposredno javnosti. Zaštita uzbunjiva?a i organizaciona kultura koja daje prioritet transparentnosti i dijalogu doprinose podsticanju odgovornosti, izgradnji poverenja u integritet vlasti i ohrabruje da se prijavi nezakonito postupanje i korupcija. Zaštita uzbunjiva?a može motivisati službenike da prijave štetnu praksu, a da pritom ne strahuju od represalija i osnažuje transparentnost i poverenje unutar organizacije kao i spolja, poverenje gra?ana u to da se etika poštuje i sprovodi i da se malverzacije otkrivaju i uklanjaju.

Prava uzbunjiva?a mogu biti osnažena tako što ?e se podsticati jasni procesi i omogu?avati bezbedni poverljivi kanali za obelodanjivanje informacija. Treba uvesti i dosledno primenjivati eksplicitne pravne lekove, uklju?uju?i kazne, kako bi se stalo na put represiji protiv uzbunjiva?a. Obuku službenika u odeljenjima za ljudske resurse u lokalnoj vlasti i u vladinim agencijama treba dopuniti tako da se radi na podizanju svesti javnosti jer je to jedini na?in da gra?ani i državni službenici shvate pozitivne rezultate uzbunjivanja u smislu održavanja konkretne materijalne vrednosti, poverenja u javne vlasti i kvaliteta usluga.

Postoje slede?e me?unarodne konvencije i standardi koji se odnose na zaštitu uzbunjiva?a:


Dobre prakse

Obelodanjivanje: prijava imovine i sukobi interesa

Obelodanjivanje je akt rutinskog objavljivanja i ažuriranja posebne vrste informacija, što ponekad nalaže zakon, kao što su finansijski interesi javnih funkcionera. Time se mogu podržati mere za spre?avanje korupcije jer se zahteva da se rutinski objavljuju podaci o imovini i interesima koji bi mogli predstavljati sukob interesa. Sukob interesa nastupa ili se može pretpostaviti da nastupa onda kada privatna imovina ili interesi javnog funkcionera mogu nepropisno da uti?u na sektorsku politiku i odluke koje ti funkcioneri donose u vršenju svoje zvani?ne funkcije.

Me?unarodni standardi

Zahtev za obelodanjivanje može doprineti izgradnji poverenja gra?ana u transparentnost i integritet lokalnog odlu?ivanja. Ti zahtevi tako?e mogu pomo?i javnim funkcionerima da se redovno objavljuju ažurirane informacije koje spre?avaju pojavu sukoba interesa me?u zaposlenima. Obelodanjivanje podataka o finansijskoj imovini tako?e pruža važne informacije koje mogu pomo?i da se razjasni da li možda izabrani funkcioneri ili državni službenici imaju neko bogatstvo koje je nesrazmerno njihovim prihodima, bilo da se ti službenici zaštite od lažnih optužbi, bilo da se ti podaci iskoriste kao dokaz nezakonitog boga?enja na koje se kod njih sumnja.

Pružanje usluga na nivou lokalne vlasti, bilo da je re? o gra?evinarstvu ili o u?estvovanju na konkursu za poveravanje poslova i zadataka upravljanja otpadom, ?esto podleže sukobu interesa zbog bliskosti lokalnih preduzetnika i funkcionera koji u?estvuju u vlasti. Poverenje javnosti i poslovnih krugova u to da je na primer konkurencija za u?eš?e na tenderima koje raspisuju lokalne vlasti otvorena za sve bez ikakve diskriminacije bi?e znatno ve?e ako i izabrani funkcioneri i državni službenici koji su uklju?eni u raspisivanje tendera i ocenjivanje tenderskih prijava prethodno prijave svu svoju imovinu i interese (uklju?uju?i imovinu i interese ?lanova uže porodice).

Važno je da institucije koje su nadležne za prikupljanje prijava imovine i nadzor nad njima budu zašti?ene od politi?kih i drugih mešanja u njihov posao, na primer tako što ?e se omogu?iti da njihov rad nadziru nezavisni eti?ki odbori. Isto tako, funkcioneri lokalne vlasti treba da dobiju jasne smernice o tome šta je to što treba da prijave, kao i da budu upu?eni u zakone o borbi protiv korupcije. Dobro primenjen i redovno ažuriran i nadziran sistem prijavljivanja imovine može doprineti delotvornom radu tužilaštva.

Obelodanjivanje je važan element u konvencijama i standardima protiv korupcije koji su pobrojani na drugim mestima u ovom priru?niku. Posebno su važni slede?i instrumenti:


Dobre prakse

Transparentnost

Na?elo transparentnosti primenjuje se kako bi se osiguralo da svi oni na koje se odnose administrativne odluke imaju sveobuhvatne informacije o rezultatima i implikacijama sektorskih politika i o procesu odlu?ivanja. Kada su informacije o politici, programima i aktivnostima vlasti javno dostupne, gra?ani i lokalne zajednice mogu  dobro da razumeju postupke vlasti, da svoje izbore donose na osnovu ?injenica o kojima su informisani i da u?estvuju u lokalnim procesima odlu?ivanja. To tako?e omogu?uje izabranim funkcionerima, kako onima koji su u vlasti, tako i onima koji su u opoziciji, da donose odluke na osnovu ?injenica s kojima su upoznati i da vrše delotvoran nadzor i pozivaju izvršnu vlast na odgovornost za postupke koje preduzima. Pored toga, pristup informacijama suštinski je važan za novinare i predstavnike civilnog društva kako bi mogli delotvorno da obavljaju svoju funkciju ?uvara javnog interesa i pozivaju vlasti na odgovornost.

Lokalna vlast treba da stavi podatke na raspolaganje javnosti u pristupa?nom formatu i blagovremeno. To omogu?uje gra?anima i zainteresovanim stranama da u?estvuju u procesima odlu?ivanja iz perspektive poznavalaca ?injenica i da nadziru i vrednuju na?in na koji vlasti sprovode politiku i donose odluke kako bi mogli da pozivaju na odgovornost javne funkcionere za mere koje preduzimaju. Transparentnost se postiže primenom ?itavog niza mehanizama, što je sve nadogradnja na pravo gra?ana na pristup informacijama. To obuhvata obelodanjivanje finansijske aktive i interesa visokih javnih funkcionera i izabranih funkcionera, kao i objavljivanje informacija u pristupa?nom formatu, u otvorenom kodu i tako da se mogu  pretraživati.

Prema definiciji koju je utvrdila Fondacija otvorenog znanja (Open Knowledge), „otvoreni podaci su podaci koji se mogu slobodno koristiti, ponovo koristiti i koje svako može da restribuira – uz jedini uslov da se ti podaci atribuiraju i da se šeruju u tom vidu”. Prema tome, pojam otvorenih podataka po svom sadržaju nadilazi dostupnost javnih informacija i usredsre?uje se na na?in njihove primene, što donosi dodatne ekonomske, socijalne i politi?ke koristi. Da bi se to moglo posti?i, objavljeni podaci treba da budu potpuni, trajni, da nisu ekskluzivni, ne smeju biti diskriminatorni, ne smeju predstavljati predmet vlasništva i moraju poticati iz primarnih izvora i moraju biti dostavljeni blagovremeno i u formatima koji se mogu mašinski ?itati (Više detalja o na?elima otvorenih podataka može se na?i u slede?im izvorima: ovde i ovde).

Ograni?en pristup javnim informacijama negativno se odražava na poverenje javnosti u institucije, pove?ava potencijalne rizike od korupcije i ograni?ava mogu?nosti koje razne zainteresovane strane imaju na raspolaganju za nadzor nad postupcima vlasti. Takvim ograni?enim pristupom tako?e se osuje?uju napori gra?ana i zainteresovanih strana da u?estvuju u kreiranju politike ili da utvr?uju politi?ke preporuke za pozitivne promene koje bi se zasnivale na dokazima i ?injenicama. Praksa pokazuje da zakonsko ure?enje pristupa informacijama i valjano sprovo?enje mera predstavljaju suštinski važan ?inilac podsticajnog okruženja za pristup gra?ana informacijama.

Smatra se da javne nabavke predstavljaju jednu od klju?nih oblasti koja je podložna korupciji. Njihova vrednost iznosi oko 12% globalnog bruto doma?eg proizvoda, a u ve?ini privreda sa visokim dohotkom kupovina robe i usluga u?estvuje sa jednom tre?inom u ukupnoj javnoj potrošnji. Ukratko re?eno, javne nabavke su važna oblast potencijalne korupcije, dosluha i drugih vidova nezakonitog postupanja. Da bi se izbegli rizici od korupcije u vezi s javnim nabavkama, u sve ve?oj meri su dostupni elektronski alati i platforme koji funkcionišu preko rešenja zasnovanih na otvorenim podacima i vlasti te instrumente koriste za reformisanje konkursne procedure koja se primenjuje u slu?aju javnih nabavki. U kombinaciji sa otvorenim ugovaranjem (to je ono ugovaranje u kojem se sve ponude dostavljene na konkurs javno saopštavaju), ja?anje potpuno pristupa?nog i javnosti dobro prikazanog procesa javnih nabavki otvara te tendere za ve?i broj u?esnika i smanjuje prostor za praksu koja osuje?uje zdravu konkurenciju i za podmi?ivanje.

Drugi važan ?inilac na?ela transparentnosti jeste otvorenost finansiranja politi?kih stranaka i izbornih kampanja jer je veoma važno da bira?ko telo zna koji su izvori finansiranja i na koji se na?in novac troši kako bi moglo da donosi odluke zasnovane na ?injenicama i da razume koji finansijski, politi?ki ili drugi interesi pružaju podršku odre?enim kandidatima ili strankama. Transparentnost politi?kih donacija predstavlja preventivnu meru koja spre?ava da se u politici i u izbornim kampanjama koristi novac potekao iz nezakonitih ili kriminalnih izvora.

Kona?no, da bi se osiguralo da se državni resursi koriste ekonomi?no, efikasno i efektivno, mora se obezbediti nezavisnost i institucionalni kapacitet tela odgovornog za spoljnu reviziju. Šira javnost treba da ima mogu?nost da se upozna sa izveštajima i revizor je taj koji treba da izda glavne preporuke. Spoljna revizija je važna za identifikaciju krupnih izazova u javnom sektoru, za pove?anja transparentnosti i postignu?a javnih institucija, kao i za kreiranje politike koja ?e biti ?vrsto utemeljena na dokazima.

Pristup informacijama

Pristup informacijama je zakonsko pravo gra?ana da traže i da dobiju informacije od javnih vlasti. Pristup informacijama se ?esto utvr?uje zakonom o slobodi informisanja. Kao sastavni deo prava na slobodu izražavanja, pristup informacijama je ljudsko pravo. Kao sastavni deo prava na slobodu izražavanja, pristup informacijama predstavlja ljudsko pravo[i] i svako treba da ima pravo da pristupi informacijama javnih organa i javnih agencija u skladu s na?elom maksimalnog obelodanjivanja uz set izuzetaka koji može biti uzan i jasno definisan i srazmeran interesu koji ga pravda (npr. razlozi bezbednosti ili zaštita privatnosti podataka). 


[i] Na svom prvom zasedanju 1946. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju 59(I), u kojoj je utvr?eno da je „sloboda informisanja osnovno ljudsko pravo i predstavlja kamen temeljac svih sloboda kojima su Ujedinjene nacije posve?ene“. Dostupno na: https://undocs.org/en/A/RES/59(I)

U ?lanu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948) utvr?eno je da osnovno pravo na slobodu izražavanja obuhvata pravo na „traženje, dobijanje i saopštavanje informacija i ideja preko svih medija i bez obzira na granice”. Dostupno na: https://www.un.org/en/udhrbook/pdf/udhr_booklet_en_web.pdf

 

Me?unarodni standardi

Pristup informacijama podržava odgovornost, nadzor nad vlaš?u i pra?enje korupcije. On je isto tako presudno važan za u?estvovanje gra?ana u odlu?ivanju koje je utemeljeno na dokazima i ?injenicama i samim tim ima suštinsku važnost za delotvorno funkcionisanje demokratije. Slobodan pristup informacijama omogu?uje civilnom društvu da prati i nadzire postupke lokalnih vlasti. Ono služi tome da se spre?e javni funkcioneri koji su spremni da zloupotrebe svoj položaj i na osnovu njega se dobijaju podaci neophodni za vo?enje javne rasprave zasnovane na pouzdanim informacijama.

Proaktivno objavljivanje maksimalne koli?ine informacija u ve?ini dostupnih formata služi tome da se smanji potreba da gra?ani i akteri podnose pojedina?ne zahteve za informacije. Pored toga što treba da omogu?e da maksimalna koli?ina informacija bude dostupna u elektronskom formatu, lokalne vlasti treba da ustanove prioritete i odrede zvani?nike nadležne za slobodu informisanja u svojim opštinama. Oni treba da pripreme i objavljuju detaljne preporuke namenjene kako gra?anima, tako i lokalnim vlastima i da iznose jasne smernice o žalbenom postupku ako se ne iza?e u susret zahtevu za predo?avanje informacija. Tako?e je važno analizirati zahteve gra?ana za odre?ene informacije ako se takvom zahtevu nije izašlo u susret. Isto tako je važno analizirati zahteve za informacijama koje upu?uju sami gra?ani, a ne grupe zainteresovanih strana, naro?ito je važno pratiti tendencije i eventualna dupliranja zahteva kako bi vlasti potom mogle proaktivno objavljivati takve informacije.

Pristup informacijama je suštinska komponenta jednog broja konvencija i standarda protiv korupcije koji su navedeni u drugim delovima ovog priru?nika. Osim toga, pristup informacijama leži u osnovi jednog broja dokumenata UN o zaštiti ljudskih prava. Slede?i instrumenti se konkretno odnose na pristup informacijama:


Dobre prakse

Otvoreni podaci

Otvoreni podaci (Open data) podaci su i informacije koji se objavljuju u formatu koji se može slobodno koristiti, modifikovati i deliti s drugima. OECD saopštava da su otvoreni podaci skup sektorskih politika koje promovišu transparentnost, odgovornost i stvaranje vrednosti kroz omogu?avanje svima da koriste podatke vlasti. Time što ?ine dostupnima podatke do kojih se dolazi aktivnoš?u javnih organa vlasti postaju transparentnije i odgovornije pred gra?anima. Otvorenim podacima podržava se i privredni rast i razvoj usluga koje su usredsre?ene na gra?ane, a na taj na?in javni organi i tela, privatni sektor i gra?anski akteri obezbe?uju i važne informacije za istraživanje i inovacije.

Me?unarodni standardi

Promovisanje otvorenih podataka preko portala gde su sve informacije na jednom mestu (one-stop portal) može dodatno proširiti okvire interoperabilnosti skupova podataka kada je re? o istraživanju i analizi. Rezultati mogu poboljšati efikasnost i domašaj pružanja usluga i smanjiti korupciju. Kampanje za podizanje svesti me?u grupama zainteresovanih strana, medija, poslovnih krugova i šire javnosti mogu doneti delotvornu saradnju razli?itih aktera i poboljšanja u pogledu rešenja koja se odnose na prevoz, rekreativne objekte, parking-prostore, zdravstvene usluge i mnogo toga drugog.

Važno je da se ustanove konzistentni standardi otvorenih podataka za sve otvorene podatke i da se obezbedi maksimalna interoperabilnost i pretraživost podataka. Lokalne vlasti tako?e treba da osiguraju da kvalifikovano osoblje upravlja objavljivanjem opštinskih otvorenih podataka i zato treba da obu?avaju zaposlene standardima otvorenih podataka.

Otvoreni podaci predstavljaju relativno novu pojavu za koju ne postoje zvani?no utvr?eni standardi. Me?utim, ipak postoji izvestan broj korisnih smernica:


Dobre prakse

Javne nabavke

Javne nabavke se odnose na postupak u kome javne vlasti, uklju?uju?i lokalne vlasti, kupuju rad, dobra ili usluge. To je suštinski važan deo pružanja javnih usluga lokalnih i regionalnih vlasti; efikasne i isplative javne nabavke predstavljaju klju? za dobro upravljanje.

Me?unarodni standardi

Budu?i da javne nabavke predstavljaju veliki procenat ukupne javne potrošnje i transfera javnih resursa u privatni sektor ili sektor neprofitnih organizacija, ceo taj postupak je naro?ito ranjiv na korupciju. Javne vlasti treba da primenjuju nove tehnologije kako bi pove?avale transparentnost u vezi s javnim nabavkama i kako bi podsticale nove ekonomske aktere da u?estvuju u konkursnim postupcima s punim poverenjem da je na delu slobodna i pravi?na tržišna utakmica. Time što se svi tenderi (konkursi) objavljuju na zajedni?koj onlajn platformi bi?e svedena na minimum pojava neobjavljenih tendera i direktnih pogodbi. Koriš?enje otvorenog ugovaranja i otvorenih konkursnih rešenja tako?e omogu?uje ve?i nadzor nad postupkom, ?ime se dalje sužava prostor za koruptivnu praksu. Otvoreni sistemi ugovaranja imaju preventivno dejstvo zato što ?e se funkcioneri uzdržavati od manipulisanja procesom ugovaranja ako znaju da ?e biti primenjeno sveobuhvatno obelodanjivanje kompletnog postupka odvijanja konkursa i sklapanja ugovora.

Lokalne vlasti treba da se postaraju da postoji sveobuhvatan sistem za nadzor nad poštovanjem odredaba zakona o javnim nabavkama, kao i da postoji odgovaraju?i mehanizam za razmatranje žalbi i pritužbi, koji omogu?uje neodložno i sveobuhvatno reagovanje na te žalbe i pritužbe. Vlasti tako?e treba da nadziru sprovo?enje ugovora, naro?ito prekora?enja rokova i pove?anja troškova kako bi osigurale da se dobit ostvarena na po?etku kroz ugovorenu cenu i kvalitet isporuke ne dovede u pitanje tokom sprovo?enja samog ugovora.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na javne nabavke:


Dobre prakse

Spoljna revizija

Spoljna revizija predstavlja redovni nezavisni nadzor i ocenjivanje ra?una i finansijskih informacija kako bi se osiguralo da se javni novac troši zakonito i efikasno. Spoljne revizije se preduzimaju u skladu s merodavnim zakonima i pravilima kako bi se podržala odgovornost vlasti. Pored revizije finansijskih izveštaja lokalnih budžetskih institucija spoljna revizija može da ide i korak dalje od finansija kako bi se ocenilo ukupno delovanje vlasti u odnosu na ciljeve koje su same postavile ili kako bi se ocenilo kako vlasti realizuju programe i pružaju usluge gra?anima.

Me?unarodni standardi


Dobre prakse

Finansiranje politi?kih stranaka

Finansiranje politi?kih stranaka i izbornih kampanja neophodan je ?inilac demokratskog procesa. Ono omogu?uje izražavanje politi?ke podrške i održavanje izborne utakmice. Na?ela upravljanja finansiranjem politi?kih stranaka treba da obuhvate pravi?nost u raspodeli državnih nov?anih sredstava, stroga pravila koja ure?uju pitanje transparentnosti i ograni?enja veli?ine privatnih donacija, gornju granicu troškova predizbornih kampanja, punu transparentnost finansiranja i trošenja, nezavisne izborne komisije, nezavisnu reviziju finansiranja kampanja i dosledno izricanje srazmernih sankcija kandidatima i politi?kim strankama koji krše utvr?ena pravila (to mogu biti nov?ane kazne ili smanjenje državnog udela u budu?im izbornim kampanjama).

Me?unarodni standardi

Jasna pravila i transparentno izveštavanje o finansiranju politi?kih kampanja i troškovima u tim kampanjama suštinski su važni za održanje poverenja u politi?ke kandidate, politi?ke stranke i u institucije vlasti. Neravnoteža u finansiranju politi?kih stranaka može dovesti do ne?ije nepravi?ne prednosti, omogu?iti da mo?ni uskim interesi imaju neprimeren uticaj i stvoriti rizik da ?e politiku „zarobiti“ uski privatni interesi i da ?e ona na taj na?in služiti ciljevima tih uskih privatnih interesa, a ne javnom interesu.

Mehanizmi i pravila o ograni?enjima finansiranja politi?kih stranaka i o budžetskom finansiranju politi?kih kampanja treba da budu koncipirani na na?in koji obezbe?uje jednake uslove izborne utakmice za razli?ite politi?ke kandidate i stranke koje u?estvuju na izborima i da služe o?uvanju nezavisnosti politi?kih snaga u odnosu na one koji im pružaju finansijsku podršku.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na finansiranje politi?kih stranaka:


Dobre prakse

U?eš?e gra?ana

„Pravo gra?ana da u?estvuju u vo?enju javnih poslova“, uklju?uju?i poslove na lokalnom nivou, izri?ito je utvr?eno u Evropskoj povelji i u Dodatnom protokolu uz Povelju, u kome se utvr?uje da „pravo na u?eš?e u poslovima lokalne vlasti ozna?ava pravo da se pokušaju utvrditi ovlaš?enja ili da se uti?e na vršenje ovlaš?enja i odgovornosti lokalne vlasti“. Kada se lokalne vlasti konsultuju sa gra?anima i zajedno s njima kreiraju i vrednuju javne usluge, one time utiru put ka boljim ishodima sektorskih politika i ka ve?em uzajamnom poverenju izme?u gra?ana i vlasti.

U?eš?e gra?ana podrazumeva da ?itav niz lokalnih zainteresovanih strana, kao što su aktivisti civilnog društva, novinari, pripadnici akademskih krugova, predstavnici poslovnih krugova, lokalnih zajednica i sami aktivni gra?ani, ima pristup poslovima lokalne vlasti. Veoma je važno da taj vid participacije gra?ana bude inkluzivan kako bi se uzeli u obzir stavovi šire javnosti, ekspertskih aktera i raznih reprezentativnih grupa, uklju?uju?i grupe ranjivih i marginalizovanih lica. Osim toga, angažovanje zainteresovanih aktera mora obuhvatiti one na ?ije ?e živote i interese neposredno uticati sprovo?enje odluka o kojima je re?. Da bi se osiguralo da ti zainteresovani akteri budu valjano identifikovani, neophodno je organizovati javne konsultacije pre nego što se donesu obavezuju?e odluke u vezi sa akcijom ili pre nego što se prezentira kona?ni predlog odluke. Otvoreniji konsultativni proces podrazumeva da vlasti prvo pozivaju zainteresovane aktere da identifikuju probleme, izazove i mogu?nosti, koje potom razmatraju, a tek potom ispituju razli?ite politi?ke scenarije pre nego što pristupe izradi predloga odluka.

Participativni mehanizmi mogu se grupisati u slede?e kategorije koje odražavaju razli?ite nivoe angažovanja:

  • informisanje javnosti o lokalnim prioritetima, programima i planovima vlasti;
  • održavanje konsultacija sa javnoš?u i/ili odre?enim grupama ljudi o javnim sektorskim politikama i prikupljanje podataka o njihovim iskustvima ili ekspertizi;
  • saradnja sa javnoš?u i/ili odre?enim grupama na razvoju rešenja lokalnih problema [uklju?uju?i procese zajedni?kog kreiranja, kao što je formulisanje obaveza Akcionog plana Partnerstvo za otvorenu upravu (OGP)];
  • angažovanje lokalnih zajednica u procesima odlu?ivanja kroz raspravu, glasanje (kao što su participtivno budžetiranje i održavanje referenduma) i kroz druge instrumente odlu?ivanja.

 

Prema Dodatnom protokolu, „zakonom se obezbe?uju sredstva olakšavanja za ostvarivanje“ prava gra?ana na u?estvovanje. Da bi navedeni oblici u?estvovanja predstavljali istinsko angažovanje, a ne samo simboli?ke akcije lišene sadržaja, potrebno je da proces konsultacija u vezi sa formiranjem novih sektorskih politika i donošenjem novih propisa bude potkrepljen zakonskom regulativom i smernicama, kao i ?vrstom politi?kom voljom.

Inkluzivno kreiranje politike u isto vreme mora biti delotvorno, a javnost treba da bude dobro informisana o svojim pravima, mogu?nostima kao i o na?inima na koje može da u?estvuje u lokalnom odlu?ivanju. Procesi kreiranja politike treba da budu jasno nazna?eni znatno unapred da bi se gra?anima i zainteresovanim grupama aktera omogu?ilo da pripreme svoje predloge i intervencije. Rokovi moraju biti objavljeni unapred i pritom treba jasno nazna?iti kada je ta?no mogu?e angažovanje gra?ana kako bi se osiguralo da ?e ta participacija biti smislena i sadržajna aktivnost, a lokalne vlasti treba da obezbede sve potrebne povratne informacije onima koji iznose politi?ke predloge ili preporuke. Lokalne vlasti treba da se postaraju da sva stanovišta i stavovi zainteresovanih aktera budu na odgovaraju?i na?in razmotreni i uzeti u obzir prilikom kreiranja sektorskih politika, a u povratnim informacijama koje se moraju dostavljati gra?anima treba jasno nazna?iti razloge za donošenje odluka o prihvatanju ili neprihvatanju odre?enih predloga. Taj inkluzivni pristup omogu?uje da sve sektorske politike budu zaista relevantne, zasnovane na ?vrstim dokazima, da se u njima vodi ra?una o svim isprepletanim potrebama i da budu responzivne prema javnim zahtevima.

Lokalne vlasti tako?e treba da angažuju funkcionere koji su obu?eni za vo?enje javnih konsultacija i treba da osiguraju da se gra?anima bez odlaganja dostavljaju sveobuhvatne povratne informacije.

Takvi inkluzivni pristupi osiguravaju da ?e lokalne vlasti donositi bolje i relevantnije odluke koje ?e uvek odražavati interes javnosti i koje ?e svi gra?ani mo?i dobro da shvate. Uporedo s tim lokalne zajednice mogu da razviju održivi kapacitet za izražavanje sopstvenih zabrinutosti, za kreiranje rešenja i nadzor nad valjanim sprovo?enjem tih rešenja, što ?e sve imati za posledicu ve?e poverenje javnosti u isporuku lokalnih usluga.

Otvoreno kreiranje politike

Otvoreno kreiranje politike je širok pojam koji ozna?ava razvoj sektorske politike koji je transparentan i participativan. Na taj na?in se opisuje kreiranje politike i donošenje odluka prilikom ?ega se uzimaju u obzir svi najnoviji interaktivni instrumenti koji otvaraju proces kreiranja politike za u?eš?e raznih aktera u svetu koji je u sve ve?oj meri digitalan. Ne postoji samo jedan put koji vodi ka otvorenom kreiranju politike: za razli?ite politi?ke odluke bi?e potrebni razli?iti pristupi.

Me?unarodni standardi

Pristupi za otvoreno kreiranje politike omogu?uju vlastima da postignu bolje koncipirane i na ve?em broju ?injenica i informacija zasnovane politi?ke ishode primenjuju?i saradni?ke procese u kojima se uzima u obzir mnoštvo razli?itih perspektiva i vidova stru?nog znanja. Razni digitalni alati i analiti?ke tehnike primenjuju se kako bi svaka sektorska politika bila u ve?oj meri zasnovana na dokazima i kako bi joj konkretni podaci služili kao pokreta?. Modeli angažovanja mogu obuhvatiti reprezentativni gra?anski panel, pokretanje akcije za prikupljanje politi?kih ideja i koriš?enje kolektivne inteligencije za oslanjanje na kolektivno znanje i iskustvo raznovrsne javnosti.

Pomo?u otvorenih podataka i angažovanjem gra?ana može se posti?i da se donose utemeljenije i inkluzivnije odluke i može se primeniti više inovacija, kako u procesima kreiranja politike, tako i u procesima donošenja politi?kih odluka koje proisti?u iz takve politike. Da bi se u najve?oj mogu?oj meri uve?ale mogu?e dobiti od otvorenog kreiranja politike, lokalne vlasti mogu formirati tim za vo?enje otvorene politike koji ?e objavljivati sve podatke na osnovu kojih su razra?ivane i kreirane politi?ke odluke i obu?avati politi?ke funkcionere za rad sa podacima koji ?e omogu?iti kreiranje politike utemeljene na što ve?em broju podataka i informacija.

Iako ne postoje konkretni standardi za kreiranje otvorene politike, slede?i instrumenti mogu biti korisne referentne ta?ke:


Dobre prakse

Participativno kreiranje budžeta

Jedan od oblika angažovanja gra?ana i njihovog u?estvovanja u izradi budžeta – participativno budžetiranje – poziva gra?ane i grupe iz zajednice da predlože nove inicijative ili poboljšanja javnih usluga koja treba finansirati iz budžetskih sredstava lokalne vlasti. Razli?iti modeli obuhvataju glasanje gra?ana, koje se ?esto odvija onlajn, o razli?itim projektima. Na taj na?in obezbe?uje se put kojim gra?ani zajednice koji to žele mogu neposredno da u?estvuju u odlu?ivanju o tome kako treba trošiti javni novac. Na taj na?in stvaraju se mogu?nosti za angažovanje, obrazovanje i osnaživanje gra?ana. Na taj na?in se tako?e može promovisati transparentnost, a transparentnost, s druge strane, može pomo?i smanjenju neefikasnosti i korupcije.

Me?unarodni standardi

Participativno budžetiranje zapo?elo je u Porto Alegreu u Brazilu krajem osamdesetih godina 20. veka i otada se raširilo po celom svetu. Da bi se osiguralo da taj proces bude inkluzivan i da se njime stigne do razli?itih grupa, uklju?uju?i manjinske grupe i grupe gra?ana koji su u nepovoljnom položaju, potrebno je omogu?iti da se i onlajn i u li?nom kontaktu prezentiraju informacije i pruži podrška gra?anima i razli?itim grupama u zajednici i svim zainteresovanim akterima da bi oni bili upu?eni u to kako da pripreme predlog za razmatranje. Uvo?enje rodno osetljivog participativnog budžetiranja može pove?ati obuhvat i dostupnost i može se planirati u tesnoj saradnji sa lokalnim gra?anskim grupama, s posebnim naglaskom na inkluzivnost.

Iako ne postoje konkretni standardi za participativno budžetiranje, slede?i instrumenti služe kao referentni materijal:


Dobre prakse

Javne konsultacije

Javne konsultacije predstavljaju zvani?ni i ?esto zakonom propisan proces u kome gra?ani i drugi zainteresovani akteri iznose svoje stavove u klju?nim fazama politi?kog procesa. Javne konsultacije se mogu voditi i onlajn i oflajn ili mogu predstavljati kombinaciju oba ta na?ina. Njihovi glavni ciljevi jesu poboljšanje efikasnosti, transparentnosti i u?eš?e javnosti u donošenju važnih odluka. Ako se obavlja blagovremeno i delotvorno, proces javnih konsultacija može poboljšati kvalitet odlu?ivanja, unaprediti rentabilnost, omogu?iti postizanje održivijih politi?kih rešenja i može generisati ve?e poverenje javnosti u sam proces politi?kog odlu?ivanja.

 

Me?unarodni standardi

Razni oblici konsultacija kre?u se u širokom dijapazonu, od informisanja i konsultovanja gra?ana do akcija za prikupljanje ideja o tome kako unaprediti sektorsku politiku, debata i skupova na kojima gra?ani mogu da razvijaju potencijalna politi?ka rešenja na osnovu kojih je potom mogu?no donositi odluke i saradnje u kojoj preduze?a od socijalnog zna?aja, organizacije civilnog društva ili ekspertske grupe u?estvuju ili u kreiranju usluga ili u pružanju tih usluga.

Da bi se poboljšala inkluzivnost i efikasnost javnih konsultacija, svaka lokalna vlast treba da teži tome da formira jedinicu koja ?e preuzeti odgovornost za koordinisanje smernica i procedura za sprovo?enje javnih konsultacija i za to da obezbedi da se sve to odvija u skladu sa merodavnim zakonodavstvom. Takva jedinica treba tako?e da se bavi obu?avanjem funkcionera u raznim odeljenjima uprave ili onih koji vode javne konsultacije. U slu?aju manjih lokalnih vlasti ?iji su resursi ograni?eniji, odgovaraju?a jedinica u nadležnom ministarstvu centralne vlasti, kao što je ministarstvo lokalnog i regionalnog razvoja, može da obezbedi takvu obuku i podršku za koordinisanje i ažuriranje smernica i procedura za odvijanje javnih konsultacija na lokalnom nivou.

Iako ne postoje konkretni standardi za sprovo?enje javnih konsultacija, slede?i instrumenti mogu poslužiti kao koristan referentni materijal:


Dobre prakse

Javne peticije

Javne peticije omogu?uju gra?anima da pokre?u pitanja kod javnih vlasti. Broj prikupljenih potpisa može ukazati na nivo podrške pokrenutim pitanjima. Cilj peticija jeste ili da se naglasi zna?aj nekog pitanja ili da se zahteva da se preduzmu neki konkretni koraci. Peticije su ?esto inspirisane aktivnoš?u civilnog društva, ali se one u sve ve?oj meri podnose preko zvani?nih, ?esto onlajn platformi, i to tako da na peticije sa odre?enim unapred utvr?enim brojem potpisa sledi zvani?ni odgovor.

Me?unarodni standardi

Važno je da zvani?ni odgovor bude dat bez odlaganja i da se u  odgovoru na javnu peticiju jasno i argumentovano obrazloži zašto je odluka doneta ili nije doneta.

Da bi javne peticije mogle da postanu instrument koji ima stvarni odjek u široj javnosti, lokalne vlasti i organizacije civilnog društva treba da podignu svest o prirodi peticija i procedurama za prikupljanje potpisa i za podnošenje peticija u opštinama. Tako?e treba razjasniti status elektronskih potpisa kako bi se osiguralo da postoji puna transparentnost kada je re? o uslovima koje javna peticija mora da ispuni da bi se na nju zvani?no odgovorilo.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na javne peticije:


Dobre prakse

Lokalni referendumi

Lokalni referendumi, koji su široko rasprostranjeni u državama ?lanicama Saveta Evrope, pružaju lokalnim vlastima mehanizam na osnovu kojeg je mogu?no utvrditi volju gra?ana o konkretnim pitanjima koja se neposredno ti?u njihove životne svakodnevice ili na osnovu kojeg gra?ani predlažu da se pokrene inicijativa za koju bi oni želeli da se sprovede ili ?ak spre?avaju sprovo?enje neke planirane odluke.

Me?unarodni standardi

Kada referendum pokre?u gra?ani ili grupe zainteresovanih aktera, on može predstavljati deo kampanje protiv ne?ega za šta se pretpostavlja da ?e štetno uticati na život gra?ana ili na prirodnu sredinu, kao što je recimo plan za izgradnju novog industrijskog parka, tunela za preusmeravanje vozila ispod re?nog korita ili neki drugi urbanisti?ki poduhvat. Onda kada postoji i zakon koji omogu?uje da se održavaju lokalni referendumi i kada postoje smernice o tome kako održati referendume, obi?no je utvr?en minimalni procenat bira?a ?iji su potpisi potrebni da bi se pokrenuo referendum. U nekim slu?ajevima gradona?elnik ili izabrano gradsko ve?e mogu tako?e doneti odluku o na?inu na koji ?e biti formulisano pitanje na lokalnom referendumu. Zavisno od zakonodavnog okvira referendumi mogu biti obavezuju?i za lokalnu vlast ili pak mogu imati konsultativnu snagu, što zna?i da kona?nu odluku ipak donosi izabrano gradsko ve?e.

Važno je da zakonsko rešenje i procedure budu jasni kako bi gra?ani ta?no znali okvir u kome ?e se delovati na osnovu rezultata referenduma i koji se odgovor o?ekuje od izvršne vlasti ili izabranog ve?a lokalne vlasti. Kao i kada je re? o javnim peticijama, i ovde je važno uzdizati svest o proceduri prikupljanja potpisa i statusu elektronskog potpisa kako bi se osiguralo da postoji puna transparentnost u vezi sa uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi se referendum mogao održati. Transparentnost koja se odnosi na finansiranje politi?kih stranaka treba da bude primenjena i na finansiranje referendumske kampanje, uklju?uju?i utvr?ene gornje granice troškova i naknadnu nezavisnu reviziju finansiranja i troškova.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na lokalne referendume:


Dobre prakse

Rizici od korupcije

U odsustvu etike i javne odgovornosti, razvijaju se korupcija i nesavesno postupanje, što pokriva osnove miroljubivog, prosperitetnog i pravi?nog društva.

Korupcija je jedan od najve?ih izazova na putu demokratije i vladavine prava. Ona dovodi do takvih odluka i takvog opredeljivanja resursa koji ne odražavaju interese javnosti, ve? umesto toga koncentrišu politi?ku mo? u rukama malobrojnih. S druge strane, korupcija dovodi do toga da politi?ki lideri i institucije gube legitimnost i poverenje javnosti, što umanjuje njihovu sposobnost upravljanja.

Korupcija predstavlja veliku pretnju za održivi razvoj, pove?ava siromaštvo i nejednakost. Sledstveno tome, ja?anje lokalne samouprave i njeno aktivno u?estvovanje u borbi protiv korupcije predstavlja jedan od osnovnih preduslova demokratskog razvoja. Korupcija na lokalnom nivou je specifi?na pojava koja zahteva specifi?an pristup prilago?en svakoj opštini.

Korupcija tako?e izaziva neefikasnost i neefektivnost lokalnih i regionalnih vlasti u obavljanju dužnosti koje su im poverene. Usled toga donose se odluke koje se ne temelje na onome što predstavlja interes društva u celini, nego li?ni interes donosilaca odluka i njihovih saradnika. Zbog toga se javni novac troši u pogrešne svrhe, a ugovori se dodeljuju lošijim ponu?a?ima, što sve dovodi do pogrešnog opredeljivanja budžetskih sredstava. U najgorem slu?aju korupcija omogu?uje javnim funkcionerima da zloupotrebljavaju novac i resurse koriste?i svoj položaj da bi se bogatili nauštrb onih kojima su ina?e dužni da služe.

Jedan od najve?ih izazova društava širom sveta jeste razvoj odgovornog i transparentnog sistema koji obezbe?uje delotvorne javne službe i usluge. Zbog toga što su toliko blizu javnosti, lokalne vlasti su u odli?nom položaju da se hvataju ukoštac s tim izazovom i da se bore protiv korupcije i spre?avaju je na lokalnom nivou.

U skladu sa aktuelnim trendom decentralizacije lokalnim vlastima se ne poveravaju samo resursi nego i diskreciona ovlaš?enja za koriš?enje tih resursa. Na taj na?in lokalne vlasti imaju potencijal ili da smanjuju korupciju i poboljšavaju službe na lokalnom nivou ili da, u suprotnom slu?aju, poja?avaju korupciju i pogoršavaju kvalitet pruženih usluga.

Korupcija tako?e može dovesti do toga da se javni funkcioneri imenuju na osnovu favoritizma, a ne na osnovu zasluga, što onda zna?i da lokalne i regionalne vlasti nemaju pristup najboljim i najizraženijim talentima. Usled toga se javlja plodno tlo za dalju korupciju i još se više smanjuju efikasnost i efektivnost lokalne uprave.

Neefikasne i nedelotvorne organizacije u kojima su zaposleni ljudi koji su na svoje položaje došli na osnovu nekih drugih kriterijuma, a ne na osnovu zasluga dovode do lošeg kvaliteta javnih usluga i infrastrukture, ?ime se još više erodira poverenje javnosti i legitimnost javnih institucija. Me?utim, još je važnija visoka ljudska cena kojom se sve to pla?a, a koja se izražava kroz siromaštvo, smrt, bolesti i ograni?ene životne šanse.

Naposletku, korupcija nanosi štetu privrednom razvoju. Ona dovodi do toga da se javni novac usmerava nekonkurentnim preduze?ima, a ne onima koja nude inovativnije ili jeftinije proizvode i usluge. Nekonkurentna tržišta u kombinaciji sa negativnim uticajem korupcije na kvalitet lokalnih javnih usluga i infrastrukture zna?e da privredni život nema ?vrst temelj (u smislu zaposlenih, bezbednosti, investicija itd.) na kome bi se mogao dalje razvijati. U krajnjem ishodu to sve može podsta?i privatne i me?unarodne investitore da po?nu izbegavati ulaganje u podru?je o kome je re?.

Podmi?ivanje

Podmi?ivanjeje obe?anje, ponuda, prihvatanje ili traženje li?ne koristi (npr. poklon, zajam, nagradu, uslugu, itd.) u zamenu za neeti?ku ili protivpravnu radnju. Podmi?ivanjeza posledicu ima odluke koje se ne donose u javnom interesu, što umanjuje poverenje javnosti u institucije i dovodi do loših javnih usluga.

Me?unarodni standardi

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi se odnose napodmi?ivanje:


Sudska praksa

Sukob interesa

Sukob interesa postoji kada je pojedinac u poziciji da stekne li?nu korist iz radnji ili odluka koje donese u službenom svojstvu. Sukobi interesa – bilo da su stvarni, percipirani ili potencijalni–za rezultat imaju odluke koje jesu, ili se smatraju za nepoštene i donete iz li?nog interesa. To smanjuje poverenje javnosti u institucije i za posledicu ima lošije ishode za gra?ane.

Me?unarodni standardi

Sukob interesa je tako?e obuhva?en slede?im me?unarodnim standardima i smernicama:


Sudska praksa

Pronevera

Pronevera je nezakonito prisvajanje novca, robe ili drugih sredstava od strane funkcionera kojem su povereni. To dovodi do gubitaka javnog novca, što smanjuje mogu?nosti organa javne uprave da postupaju u interesu javnosti i ima za posledicu pogoršanje usluga i ishoda za gra?ane. Tako se tako?e narušava poverenje javnosti u vladu.

Me?unarodni standardi

Kao jedna vrsta korupcije, pronevera je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:


Sudska praksa

Prevara

Prevara je pribegavanje obmani kako bi se stekla nezaslužena ili protivpravna korist. Prevara narušava poverenje javnosti u vladu i smanjuje kapacitet vlade da postupa. ?esto dovodi do gubitaka javnog novca, što ugrožava javne usluge i sposobnost vlada da iza?u u susret potrebama i težnjama gra?ana.

Me?unarodni standardi

Budu?i da predstavlja jednu vrstu korupcije, prevara je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:


Sudska praksa

Nepotizam

Nepotizam je iskoriš?avanje službenog položaja radi pribavljanja nezaslužene koristi za ?lana porodice ili prijatelja (npr. davanjem posla ili ?injenjem usluge). Posledica nepotizma, a ?esto i drugih oblika favorizovanja, je to što lokalne i regionalne vlasti nemaju pristup najkompetentnijima, a to sa svoje strane stvara plodno tlo za novu korupciju i smanjuje efikasnost i delotvornost uprave.

Me?unarodni standardi

Budu?i da predstavlja jednu vrstu korupcije, nepotizam je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:


Sudska praksa


Deprecated: html_entity_decode(): Passing null to parameter #1 ($string) of type string is deprecated in /home/alliance/domains/beopen-congress.eu/public_html/theme/footer.php on line 24