Kosovo
*

Sva pozivanja na Kosovo, bilo da se radi o teritoriji, institucijama ili stanovništvu, u ovom tekstu shvatac?e se u potpunoj saglasnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ne dovodec?i u pitanje status Kosova.

Proširite sadržaj
Javna etika i odgovornost prema gra?anima

Javna etika i odgovornost suštinski su važni pojmovi na kojima po?iva delotvorna lokalna ili regionalna vlast. Ti pojmovi se odnose na kulturu, procese, strukture i pravila, koji zajedno obezbe?uju da oni koji su na javnoj funkciji postupaju u širem javnom interesu, a ne u svom, sebi?nom interesu. To je suštinska odlika dobrog upravljanja i važno je da javna etika i odgovornost budu poštovani i da na njih motre merodavne organizacije.

Etika otelotvoruje pravila koja definišu ponašanje javnih funkcionera[1] kako bi se obezbedilo da javnost bude tretirana pošteno i ravnopravno. Etika pomaže funkcionerima da donose bolje odluke u javnom interesu i pomaže ljudima da vrednuju odluke koje javni funkcioneri donose u njihovo ime.

Javna odgovornost obezbe?uje da funkcioneri otvoreno snose odgovornost za odluke koje donose u ime javnosti. Ako nema javne etike i odgovornosti, mogu da napreduju korupcija i nesavesno obavljanje dužnosti. Kao što je istaknuto u završnom poglavlju ovog teksta, korupcija nanosi štetu pojedincu, društvu, privredi i vlasti u ?itavom nizu aspekata. Pridavanje prioritetnog zna?aja javnoj etici i odgovornosti može pomo?i da se spre?e najgori ekscesi mo?i i da se podstaknu lokalne vlasti da donose odgovornije i pravednije odluke.

?ak i tamo gde korupcija nije endemska, nepostojanje javne etike i odgovornosti može korozivno delovati na poverenje javnosti u vlast, javne institucije i funkcionere. Iako je odnos izme?u javne etike i odgovornosti složen, dosledna i blagovremena primena i jednog i drugog može pomo?i u izgradnji i ja?anju poverenja izme?u javnosti i vlasti.

Osim toga, javna etika i odgovornost mogu doprineti pozitivnom okruženju tamo gde se shvata da gra?ani i druge zainteresovane strane doprinose kvalitetu procesa odlu?ivanja. U kombinaciji sa alatima za u?eš?e gra?ana, javna etika i odgovornost mogu pomo?i da se osigura da li?na iskustva, stru?nost, znanje i nadzor gra?ana uve?aju vrednost odluka koje donose vlasti i javni funkcioneri i osnaže te odluke.

Izabrani predstavnici treba da budu svesni procesa nadzora nad prijavama imovine i treba da znaju koji organ na koji na?in i kakve sankcije može da primeni ako funkcioner podnese lažnu ili nepotpunu prijavu. Izabrani predstavnici dužni su da znaju pravila kojima se ure?uje pitanje uzbunjivanja i treba da budu upu?eni u to koji funkcioner ili funkcioneri snosi odgovornost za razmatranje pritužbi uzbunjiva?a i njihovih prijava pogrešnog postupanja i malverzacija. Lokalne vlasti dužne su da obezbede obuku uz rad za novoizabrane predstavnike i da omogu?e redovnu obuku za osvežavanje znanja namenjenu svim izabranim funkcionerima. Znanje i razumevanje pravnog i institucionalnog okvira suštinski su važni da bi izabrani predstavnici mogli da uspeju u svojoj ulozi uzora politi?kog integriteta.

Naposletku, javna etika i odgovornost predstavljaju klju? za poboljšanje javnih službi zato što javne službe, koje su u ve?oj meri responzivne i odgovorne pred gra?anima, mogu samo  koriste?i njihove uvide, ideje, energiju i nadzor da rade bolje za dobrobit ljudi i zajednice u celini.

Kada se sve to zajedno sagleda, jasno je da javna etika i odgovornost pomažu da se osigura da proces odlu?ivanja i opredeljivanja sredstava bude pravi?an, efikasan i delotvoran, što pomaže procvatu demokratije, privrede i društva. U tom cilju Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope doneo je Evropski kodeks ponašanja za sva lica koja su uklju?ena u lokalno i regionalno upravljanje, kako bi ohrabrio lokalne i regionalne vlasti i udruženja lokalnih i regionalnih vlasti da kreiraju odgovaraju?e obrazovne programe za upravljanje integritetom i da primene savetodavne usluge kako bi pomogli zaposlenima da identifikuju potencijalna podru?ja eti?kog rizika i situacije sukoba interesa i da znaju kako da prevazi?u takve situacije.

Transparentnost i u?estvovanje gra?ana važni su mehanizmi za promovisanje javne etike i odgovornosti u centralnoj i lokalnoj vlasti. U nedavnom izveštaju Evropskog komiteta regiona pod nazivom „Spre?avanje korupcije i promovisanje javne etike na lokalnom i regionalnom nivou u zemljama Isto?nog partnerstva“ utvr?eno je da je upravo nedostatak transparentnosti predstavljao glavnu slabost svih razmatranih slu?ajeva. U ovom priru?niku navodi se širok spektar mehanizama transparentnosti i gra?anskog u?estvovanja koje lokalne i regionalne vlasti mogu da usvoje.

 


[1] U ovoj publikaciji izraz „javni funkcioner” odnosi se na izabrane predstavnike javne vlasti i državne službenike (bilo na lokalnom i regionalnom nivou ili nivou centralne vlasti) koji imaju zakonodavnu, upravnu ili sudsku funkciju, kao i na sva lica koja obavljaju neku javnu funkciju, uklju?uju?i rad u nekoj javnoj agenciji ili državnom preduze?u.

 



Opšti domac?i kontekst

Kosovo* se još uvek nalazi u procesu izgradnje stabilnih i transparentnih upravlja?kih struktura i institucija. Me?utim, nedovoljno ujedna?en nivo etike prilikom izvršavanja njihovih dužnosti i dalje predstavlja jedan od najve?ih izazova izgradnji uprave koja je u skladu sa principima javne etike (tj. integritet, zakonitost, objektivnost, odgovornost, transparentnost, poštenje, poštovanje i predvo?enje). Prema Savetu Evrope „javna etika je srce demokratije i dobrog upravljanja, na svim nivoima vlasti” a integritet je jedan od njenih osnovnih principa i kamen temeljac dobrog upravljanja. Pa ipak, nijedna institucija nije imuna na kršenje eti?kog kodeksa i zato su neeti?ke interakcije javnih i privatnih aktera mogu?e u svim fazama politi?kog procesa. Za suo?avanje sa ovim izazovom potreban je pristup koji ?e obuhvatiti ?itavo društvo i ?itavu vlast.

U prethodnom perioduna Kosovu* pomanjkanje profesionalne etike bilo je o?iglednije u javnoj upravi, postupcima javne nabavke i finansiranju politi?kih stranaka. Kosovo* je 2019. godine donelo Zakon o organizovanju i funkcionisanju državne uprave i nezavisnih agencija Ovaj zakon daje prostor za uspostavljanje efikasnije uprave koja poštujeprincipe transparentnosti. Pored principa transparentnosti, ovim zakonom se javna uprava obavezuje i da prilikom odlu?ivanja postupa profesionalno i politi?ki neutralno. Lokalna upravaje ure?ena Zakonom o lokalnoj samoupravi. Tokom 2019. godine je bilo poboljšanja u radu lokalnih vlasti. Kosovske* opštine su pokazale spremnost da pove?aju transparentnost svojih uprava. Zbog takve njihove spremnosti, transparentnost je pove?ana 12% u odnosu na 2018. godinu.

Netransparentnost u postupcima javne nabavke je i dalje problem. U ovim postupcima nepravilnosti su još uvek ?este i podložni su korupciji. Tokom 2019. godine, Agencija za borbu protiv korupcije je prijavila šest novih slu?ajeva koji su se odnosili na korupciju u javnim nabavkama.

Me?utim, Kosovo* ima jedan broj zakona ?iji je cilj pove?anje transparentnosti i javno odgovornost. U te zakone spada: Zakon o pristupu javnim dokumentima, Zakon o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine viših javnih funkcionera i o prijavljivanju, poreklu i kontroli poklona svih javnih funkcionera, kao i Zakon o javnim nabavkama. ?lanom 5. Zakona o spre?avanju sukoba interesa privršenju javne funkcije,funkcioneri se obavezuju da svoju funkciju vrše u skladu sa relevantnim zakonom i kodeksom ponašanja. U stavu 1. tog ?lana navode se principi eti?kog ponašanja javnih službenika. U njemu se kaže da  su funkcioneridužni da svoju funkciju obavljaju pošteno, savesno, nepristrasno, da ?uvaju autoritet funkcionera i institucije i da ja?aju poverenje javnosti u instituciju.

Kodeksi eti?kog i profesionalnog ponašanja

Eti?ki kodeksi utvr?uju osnovna na?ela kojih se moraju pridržavati državni službenici, kao što su integritet, nesebi?nost i otvorenost. Kodeks ponašanja se oslanja na eti?ki kodeks radi formulisanja standarda i prakse koju treba primeniti u posebnim okolnostima koje su karakteristi?ne za odre?enu instituciju.

Kodeksom ponašanja utvr?uju se konkretni standardi profesionalnog ponašanja koji se o?ekuju u ve?ini situacija i daju se smernice javnim funkcionerima za postupanje u takvim situacijama. Pored toga, kodeksi ponašanja unose transparentnost i javnu odgovornost u na?in funkcionisanja vlasti.

Me?unarodni standardi

Dobro koncipirani eti?ki kodeksi i kodeksi ponašanja pomo?i ?e da se ispune sve ve?a o?ekivanja javnosti, privrednika i civilnog društva u pogledu ve?e transparentnosti i integriteta vlasti i stavi?e težište aktivnosti vlasti na to da se obezbede visoki eti?ki standardi me?u javnim funkcionerima i izabranim predstavnicima. Kao takvi, eti?ki kodeksi i kodeksi ponašanja mogu predstavljati podršku razvoju poverenja izme?u javnosti i institucija vlasti i funkcionera. Važno je da postoje kodeksi ponašanja i za državne službenike i za izabrane funkcionere, kao i da se obezbede obuka i usmeravanje da bi se osiguralo to da svi funkcioneri u potpunosti razumeju zna?enje pravila kodeksa. Treba jasno propisati disciplinske mere i sankcije i treba ih dosledno primenjivati u slu?aju nepovinovanja odredbama kodeksa.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na eti?ke kodekse i kodekse profesionalnog ponašanja:


Doma?i kontekst

U ovom trenutku Kosovo* nema jedinstveni eti?ki kodeks i kodeks ponašanja koji bi ure?ivao ponašanje  javnih funkcionera. Bez obzira na to, postoji pravni okvir koji se sastoji od Zakona o državnoj službi i Pravilnika o kodeksu ponašanja državnih službenika ?ija je svrha da se uredi to ponašanje. S obzirom na važnost tih kodeksa, svaka institucija i javni organ na Kosovu* doneo je sopstveni eti?ki kodeks i kodeks ponašanja. Poštovanje ovih kodeksa je veoma važno da bi gra?ani dobijali javne usluge na najbolji mogu?i na?in, i da bi se pove?ala transparentnost i odgovornost javne uprave na Kosovu*. Pored toga, ti kodeksi sami po sebi pove?avaju profesionalnost javne uprave i grade poverenje gra?ana u rad javne uprave. Osim toga, pravni okvir na Kosovu* predvi?a da Agencija za borbu protiv korupcije u?estvuje i ima savetodavnu ulogu u izradi eti?kih kodeksa u javnom i privatnom sektoru.


Zakonodavstvo

Poglavlje VII Zakona o državnoj službi Kosova* definiše Principe i uslove profesionalnog ponašanja državnih službenika. Me?utim, s obzirom na važnost profesionalnog ponašanja i etike u javnoj upravi, Kosovo* je donelo Pravilnik o kodeksu ponašanja državnih službenika. Cilj ovog pravilnika je da se utvrde pravila ponašanja za sve državne službenike na Kosovu* i da se  podigne nivo javne svesti o tome kako bi državni službenici trebalo da se ponašaju u obavljanja svojih dužnosti. Ovim pravilnikom utvr?uju se temeljni principi koje državni službenici treba da poštuju prilikom pružanja javnih usluga. Naime, moraju da se pridržavaju principa zakonitosti, nediskriminacije, obaveze da odgovore na zahteve, delotvornosti i efikasnosti, odgovornosti, nepristrasnosti i profesionalne nezavisnosti, transparentnost, izbegavanja sukoba interesa i jednakih šansi za sve zajednice i rodove. Kršenje pravila i principa utvr?enih u ovom pravilniku bi imalo za rezultat disciplinske mere protiv javnog funkcionera u skladu sa važe?om zakonskom regulativom.


Smernice

Pored zakona o državnoj službi i Pravilnika o kodeksu ponašanja državnih službenika, javni organi i institucije Kosova*su doneli sopstvene kodekse ili pravilnike ponašanja i etike. Na primer, Skupština Kosova* je donela Kodeks ponašanja skupštinskih poslanika. I Sudski savet Kosova* je usvojio Kodeks profesionalne etike za sudije koji ima za cilj ure?ivanje pravila i ponašanja sudija na Kosovu*. I Ustavni sud je doneo Kodeks ponašanja za sudije sa principima za usmeravanje i ure?ivanje njihovog ponašanja. Savet tužilaca je doneo Kodeks etike i profesionalnog ponašanja za tužioce. Na lokalnom nivou vlasti, svaka opština je donela eti?ki kodeks kojim se ure?uje ponašanje i vladanje njihovih službenika. Uprkos solidnom pravnom okviru koji ure?uje ponašanje državnih službenika, nema podataka o tome kako se on zapravo primenjuje ni o institucionalnim mehanizmima kojima se obezbe?uje njegova implementacija.

Na osnovu Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, kada sudija ili tužilac ne postupa u skladu sa Kodeksom ponašanja, to se smatra povredom sudijske dužnosti. U tim situacijama, sudija ?ini disciplinski prekršaj. Disciplinski postupak se vodi pred Sudskim savetom Kosova* ili Savetom tužilaca Kosova*.


Dobre prakse

Opština Uroševac je 2020. godine donela sopstveni Eti?ki kodeks ?iji je cilj da se uredi ponašanje opštinskih službenika kako bi se odrazila profesionalna i moralna etika opštine. Svrha ovog Kodeksa je da se razvije organizaciona kultura u opštini i da se promovišu osnovni eti?ki principi. Prema ovom Kodeksu, opštinski službenici su obavezni da svoje dužnosti obavljaju u skladu sa važe?im zakonima  i uvek treba da postupaju na osnovu javnog interesa, a ne na osnovu li?nih ili partijskih interesa. Ovim kodeksom ure?uju se i pravila odevanja i izgleda opštinskih službenika tako što se utvr?uju pravilni na?ni obla?enje tokom radnog vremena. Prema ovom kodeksu, svakom javnom funkcioneru koji postupi suprotno odredbama iz ovog Kodeksa odre?uju se disciplinske mere u skladu sa važe?im zakonom. Da bi se obezbedila primena ovog Kodeksa, Skupština opštine Uroševac je osnovala Komisiju za eti?ki kodeks. U mere za kršenje odredbi eti?kog kodeksa spada javni ukor i kazna u iznosu od najviše 15% plate u periodu od najviše tri meseca.

Mehanizmi pritužbe

Mehanizmi pritužbe omogu?uju gra?anima da upute povratne informacije javnim vlastima o standardu usluga koje dobijaju. Pritužbe su važan mehanizam odgovornosti koji omogu?uje državnim službenicima i izabranim funkcionerima da identifikuju mesta na kojima se javne usluge pružaju neefikasno, neefektivno i neravnopravno. Kada takvi mehanizmi dovedu do hitnog i delotvornog rešavanja pritužbi, oni mogu pomo?i da se stvore uslovi za pove?ano poverenje gra?ana u državnu upravu.

Me?unarodni standardi

Da bi se obezbedilo poverenje u mehanizme, lokalne vlasti treba da se postaraju da razmotre i reše svaku pritužbu bez odlaganja i sveobuhvatno. Mehanizmi za podnošenje pritužbi mogu postati pristupa?niji ako se primeni pristup „sve na jednom mestu“, tako da gra?ani više ne budu primorani da traže pomo? po razli?itim kancelarijama i pose?uju razne veb-sajtove.

Ako se vlast opredeli za pristup koji je u ve?oj meri proaktivan kako bi spre?ila ponavljanje sli?nih uzroka pritužbi, onda ti žalbeni mehanizmi mogu da joj pomognu da identifikuje nove pristupe pružanju usluga i da pove?a u?estvovanje gra?ana. Da bi se to postiglo, valjalo bi žalbene mehanizme kombinovati sa periodi?nim procenama pružanja usluga, uklju?uju?i koriš?enje anketa javnog mnjenja i razmenu iskustava i instrumenata s drugim lokalnim vlastima kako bi se podstakla šira primena dobre prakse i kako bi se oprobali i testirali razni instrumenti i alati.

Ne postoje konkretni me?unarodni standardi za mehanizme za podnošenje pritužbi kada je re? o javnim uslugama. Me?utim, mehanizmi i postupci za odgovaranje na pritužbe inkorporirani su u me?unarodno pravno jemstvo prava na u?estvovanje u poslovima lokalne vlasti i o tome postoji nekoliko izuzetno korisnih smernica i priru?nika organizacija civilnog društva. Vidi, na primer:


Doma?i kontekst

Na Kosovu* je pravo na žalbu i koriš?enje pravnih lekova ustavno pravo ure?eno Ustavom Kosova*. Koriš?enje pravnih lekova ure?eno je Zakonom o opštem upravnom postupku kojim se gra?anima Kosova* omogu?ava da se „ospore” rešenja uprave za koja smatraju da povre?uju njihova prava i pravne interese. Me?utim, gra?ani su zbog duga?kih sudskih postupka suo?eni sa izazovom u ostvarivanju svojih prava i koriš?enju tih mehanizama u praksi.

Ustav Kosova* uspostavlja Ombudsmana kao nezavisnu instituciju. Njegova uloga je da prati, brani i štiti prava i slobode pojedinaca od nezakonitih ili nepravilnih postupaka organa javne uprave. Nadležnosti i zaduženja Ombudsmana ure?eni su Zakonom o Ombudsmanu. Važnost Ombudsmana je i dalje veoma velika s obzirom na ?injenicu da se mnogi gra?ani obra?aju ovoj nezavisnoj instituciji radi zaštite svojih prava i pravnih interesa kada se drugi na?ini pokažu neuspešnim.

Drugi važan mehanizam koji je na raspolaganju gra?anima za podnošenje žalbi i rešavanje njihovih problema je Odbor za ljudska prava, rodnu ravnopravnost, nestalalica i peticije u Skupštini Kosova*. U delokrug ovog odbora spada i saradnja sa Ombudsmanom i razmatranje peticija koje su upu?ene Skupštini. Na ovaj na?in, svaku peticiju najpre razmatra i analizira ovaj odbor. Najkasnije dve nedelje posle dana prijema peticije, predsednik odbora je dostavlja odboru, istovremeno predlažu?i vreme i na?in pravnog rešavanja ili odbacivanja te peticije. Ako odbor smatra da je peticija primerena, u okviru rešavanja te stvari predsednik odbora može da ima ovlaš?enje da o njoj govori na plenarnom zasedanju Skupštine.


Zakonodavstvo

Na Kosovu* je koriš?enje mehanizama za žalbe ure?eno Zakonom o opštem upravnom postupku. Cilj ovog zakona je da se zaštite prava i pravni interesi ljudi kada organa javne uprave pružaju usluge od javnog interesa. Ovaj zakon je primenjiv uvek kada neki javni organ, tokom vršenja svojih javnih ovlaš?enja, donese rešenje o pravima, obavezama ili legitimnim interesima nekog lica; zaklju?i administrativni ugovor, ili vrši svoje nadležnosti putem druga?ije upravneradnje.

Zakonom su predvi?eni slede?i oblici pravnih lekova: upravna žalba, administrativni prigovor i ponavljanje postupka. U svom Poglavlju 2. ovaj zakon ure?uje ?itav postupak upravnih žalbi. Utvr?uju se opšta pravila za PODNOŠENJE žalbe na upravna rešenja i uslovi koje žalba mora da ispuni da bi bila dopuštena. U Poglavlju 3. ure?uje se administrativni prigovor koji se ulaže protiv nekog realnog akta ili neizvršenjarealnogakta koje je stranka tražila. kona?no, Poglavlje 4. se odnosi na ponavljanje postupka, pod odre?enim uslovima, ukoliko stranka nije uložila žalbu u zakonom utvr?enom roku.


Smernice

Na po?etku 2021. godine, još uvek nema nikakvih nacionalnih niti lokalnih smernica o mehanizmima za žalbe.Mogu?i razlog za nepostojanje takvih smernica je to što se Zakonom o opštem upravnom postupku detaljno ure?uje podnošenjažalbi i upravljanje njima.


Dobre prakse

Kosovski demokratski institut / Transparency International Kosovo*, je izme?u juna i septembra 2020. godine podneo šest zahteva za pristup javnim dokumentima i informacijama iz Univerzitetsko-klini?ko-bolni?kog centra Kosova*. Potvr?eno je telefonom da su ovi zahtevi primljeni. U skladu sa Zakonom o pristupu javnim dokumentima, javne institucije su obavezne da rešenje o prihvatanju ili odbijanju zahteva izdaju u roku od sedam dana, a nereagovanje javne institucije u ovom roku se smatra negativnim odgovorom. U ovom slu?aju, zakonski rok nije ispunjen i KDI/TI je uložiožalbu Ombudsmanu sa zahtevom da on odlu?i o dopuštenosti KDI/TI-ovog pristupa javnim dokumentima u skladu sa zahtevom. Ombudsman je dao pozitivan odgovor.

Mehanizmi za rešavanje pritužbi i žalbi

Mehanizmi za rešavanje pritužbi i žalbi (Grievance redress mechanisms ? GRM) instrumenti su koji omogu?uju da se ode dalje od samog prijema žalbe jer utvr?uju druge kanale za povratne informacije koje gra?ani mogu koristiti kao GRM da bi se obratili institucijama vlasti i opštinama izražavaju?i svoju zabrinutost zbog uticaja sektorskih politika i na?ina njihove primene na same gra?ane. Onda kada sektorska politika neke javne službe poga?a interese gra?ana ili kada neka odluka organa centralne ili lokalne vlasti izazove žalbe jednog dela gra?ana, zainteresovane strane mogu da koriste sistem za rešavanje žalbi i pritužbi koji uspostave službe vlasti i lokalni opštinski organi da bi izneli svoje pritužbe i žalbe. Ti mehanizmi se ne koriste kao zamena sudskog ili revizorskog sistema, niti se koriste za formalnu istragu; isto tako, ne postoji odgovaraju?i mehanizam za izražavanje pritužbi i žalbi zbog radnji koje su potencijalno kriminalne, kao što su slu?ajevi korupcije. GRM je predvi?en isklju?ivo za saradni?ko rešavanje pritužbi i žalbi.

Me?unarodni standardi

Mehanizmi za rešavanje pritužbi i žalbi predstavljaju uslugu koja se ostvaruje u direktnom kontaktu i gra?ani je koriste za delotvorno rešavanje svojih pritužbi i/ili žalbi. Osim toga, poslovne organizacije mogu koristiti GRM za ublažavanje rizika po svoje poslovanje i u tom smislu GRM može prerasti u hitan i delotvoran mehanizam za rešavanje sporova kako bi se stvar rešila vansudskim putem.

Delotvorni mehanizmi za rešavanje žalbi i pritužbi mogu poslužiti tome da se identifikuju obrasci korupcije i nesavesnog obavljanja dužnosti i za utvr?ivanje sektorske politike za spre?avanje korupcije. Da bi se osigurao ve?i pristup, važno je podi?i nivo svesti javnosti o GRM i pružiti besplatne savete gra?anima o formulisanju žalbi i pritužbi i o tome kako da postupe, odnosno koje korake treba da preduzmu kada traže da se neka njihova žalba reši.

Standarde za žalbene mehanizme uglavnom su utvrdile me?unarodne organizacije kao što su Svetska banka, Azijska banka za razvoj (ADB), Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Evropska komisija. Ti standardi su uglavnom vezani za utvr?ivanje pravnog okvira za zaštitu prava gra?ana. Predstavljeni su u slede?im vodi?ima i smernicama:


Doma?i kontekst

Mehanizmi sudske zaštite spadaju u instrumente koji se koriste da se osigura da javni organi snose odgovornost prema gra?anima. ?esto se nazivaju i „pravni lekovi“ i njima se pribegava u situacijama kada javni organ donese akt koji na bilo koji na?in negativno uti?e na prava gra?ana. Kosovo* nema aktuelni zakon kojim se ure?uju mehanizmi pravne zaštite niti postupci tih mehanizama. Me?utim, slu?ajevi u kojima upravni akt javnog organa direktno ili indirektno ugrožava neko lice su predvi?eni Zakonom o upravnim sporovima. Ovim zakonom se ure?uju nadležnosti, sastav i poslovnik suda koji se koristi prilikom odlu?ivanja o zakonitosti upravnih akata. Prema ?lanu 18. tužilac u upravnom sporu može da bude fizi?ko ili pravno lice, Ombudsman i druga udruženja i organizacije koje štite javni interes. U svim tim slu?ajevima, ošte?eni mogu da podnesu žalbu nadležnom sudu, a mogu da traže i vanrednu reviziju pravne odluke pred Vrhovnim sudom Kosova*.

Situacija u 2021. godini u Kosovo* je takva da ne postoji upravni sud koji bi se posebno bavio upravnim sporovima. Me?utim, u Osnovnom sudu u Prištini, Odeljenje za upravna pitanja je nadležno za rešavanje upravnih sporova na ?itavoj teritoriji Kosova*. Ovo odeljenje sudi u upravnim sporovima i donosi prvostepenu odluku na osnovu tužbi podnesenih protiv pravosnažnih upravnih akata i drugih pitanja utvr?enih Zakonom o upravnim sporovima. S obzirom na ?injenicu da postoji samo jedno odeljenje za ?itavu teritoriju Kosova*, gra?anima je teško da reše svoje probleme. Pristup ovom odeljenju nije lak i putovati iz razli?itih delova Kosova* da bi se podnela žalba mnogim gra?anima nije uvek racionalno niti izvodljivo. To je dovelo do toga da jedan broj gra?ana ne rešava svoje probleme i ne dobija naknadu za štetu koja im je nanesena.


Zakonodavstvo

Naknadu za štetu ure?uje Zakon o upravnim sporovima. Zakonom se ure?uje upravni spor pred sudom u slu?ajevima kada strana podnese tužbu protiv upravnog akta. U ovom zakonu se navodi da se upravni spor pokre?e zahtevom ili tužbom. Ovim zakonom se ošte?enima daje pravo da traže naknadu štete koja im je u?injena izvršenjem upravnog akta. Pored naknade štete, tužilac ima pravo da zahteva i povra?aj oduzetih stvari.


Smernice

Iako u ovom trenutku nema smernica kojima se ure?uju mehanizmi pravne zaštite na Kosovu*, njegove institucije mogu da po?nu sa koriš?enjem najbolje me?unarodne prakse. Prema dokumentu organizacije Transparency International „Žalbeni mehanizmi – referentni vodi? za dobru praksu”, delotvorni žalbeni mehanizmi su klju?no sredstvo za otkrivanje i spre?avanje korupcije i drugih zloupotreba. Što pre institucije Kosova* zaokruže delotvoran žalbeni mehanizam za podnošenje pritužbi, to je snažniji potencijal za ja?anje njihovog kredibiliteta i reputacije.


Dobre prakse

Kosovo* je osnovalo Agenciju za besplatnu pravnu pomo?. Putem ove Agencije, besplatna pravna pomo? se pruža širom teritorije Kosova*. S obzirom na ?injenicu da ne može svako sebi da priušti pravnu pomo?, Kosovo* je uspostavilo ovaj mehanizam koji bi pomogao gra?anima da dobiju pravnu pomo? koja im je potrebna. Besplatna pravna pomo? se pruža u razli?itim postupcima, kao što su parni?ni, krivi?ni upravni i prekršajni postupci. Besplatna pravna pomo? se pruža i za pravne informacije i savete u vezi sa pravnim postupcima, prikupljanjem dokumenata i svom drugom tehni?kom pomo?i koja se odnosi na kompletiranje predmeta i predstavljanje u gra?anskim, krivi?nim, upravnim i prekršajnim postupcima. Tokom 2019. godine, 5.539 gra?ana je dobilo besplatnu pravnu pomo?, od ?ega su preko 90% besplatnih pravnih usluga  pružili službenici Agencije, a advokat je zastupao oko 8% korisnika.

Zaštita uzbunjiva?a

Korupcija i druge akcije koje su štetne po javni interes, izme?u ostalog i po javno zdravlje, u ve?oj meri su zastupljene u organizacijama koje ne poseduju kulturu transparentnosti i nadzora. Uzbunjiva? je osoba koja iznese informacije o nezakonitim ili neeti?kim radnjama u nekoj privatnoj ili javnoj organizaciji, a prava uzbunjiva?a koji ukaže na štetnu radnju ili ?injenje ili ne?injenje koje može ugroziti javni interes treba da budu zašti?ena zakonima o zaštiti „uzbunjiva?a“. Iako je uzbunjiva? naj?eš?e zaposleni u nekoj firmi, on isto tako može biti i podizvo?a?, isporu?ilac, osoba na nepla?enoj praksi ili volonter. Zaštita uzbunjiva?a je važna i u privatnom sektoru, ne samo tamo gde oni mogu da otkriju podmi?ivanje javnih funkcionera ili praksu koja je štetna po zaštitu životne sredine ili koja ugrožava javno zdravlje i bezbednost.

Me?unarodni standardi

Ve?ina uzbunjiva?a iznese svoju zabrinutost interno ili se obrati regulatornim ili policijskim organima, a ne obra?a se neposredno javnosti. Zaštita uzbunjiva?a i organizaciona kultura koja daje prioritet transparentnosti i dijalogu doprinose podsticanju odgovornosti, izgradnji poverenja u integritet vlasti i ohrabruje da se prijavi nezakonito postupanje i korupcija. Zaštita uzbunjiva?a može motivisati službenike da prijave štetnu praksu, a da pritom ne strahuju od represalija i osnažuje transparentnost i poverenje unutar organizacije kao i spolja, poverenje gra?ana u to da se etika poštuje i sprovodi i da se malverzacije otkrivaju i uklanjaju.

Prava uzbunjiva?a mogu biti osnažena tako što ?e se podsticati jasni procesi i omogu?avati bezbedni poverljivi kanali za obelodanjivanje informacija. Treba uvesti i dosledno primenjivati eksplicitne pravne lekove, uklju?uju?i kazne, kako bi se stalo na put represiji protiv uzbunjiva?a. Obuku službenika u odeljenjima za ljudske resurse u lokalnoj vlasti i u vladinim agencijama treba dopuniti tako da se radi na podizanju svesti javnosti jer je to jedini na?in da gra?ani i državni službenici shvate pozitivne rezultate uzbunjivanja u smislu održavanja konkretne materijalne vrednosti, poverenja u javne vlasti i kvaliteta usluga.

Postoje slede?e me?unarodne konvencije i standardi koji se odnose na zaštitu uzbunjiva?a:


Doma?i kontekst

Na Kosovu* pravni okvir kojim se ure?uje zaštita uzbunjiva?a je dobro definisan i velikim delom je u skladu sa me?unarodnim standardima. Kosovo* je 2018. godine donelo novi zakon kojim se ure?uje zaštita uzbunjiva?a. Savet Evrope daje stalnu podršku institucijama Kosova* u oblasti uzbunjivanja i izrade novog zakona. Novi zakon o zaštiti uzbunjiva?a je direktan rezultat Projekta Saveta Evrope za borbu protiv ekonomskog kriminala (PECK II). Njime se proširuje okvir za zaštitu uzbunjiva?a tako se obuhvata i javni i privatni sektor.  Zakon podrazumeva pristup na tri nivoa kako je to predvi?eno standardima Saveta Evrope i donosi jasne procedure za zaštitu uzbunjiva?a.

Uprkos ?injenici da se kosovski* Zakon o zaštiti uzbunjiva?a smatra najnaprednijim zakonom u regionu, nedostaje njegova valjanaprimena. Iako su u više od 175 javnih institucija odre?eni službenici koji ?e rešavati pritužbe uzbunjiva?a, treba oja?ati mehanizme za uzbunjivanje i zahteve u pogledu zaštite. U vezi sa ovim pitanjem, Savet Evrope je u oktobru 2020. godine održao sastanak sa predstavnicima organizacija civilnog društva (OCD) koje deluju u oblasti zaštite uzbunjiva?a. Cilj ovog sastanka je bio da se razviju strateška partnerstva sa sektorom OCD kako bi se podržalo uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za uzbunjiva?e na Kosovu*.

Ne samo da kosovski* uzbunjiva?i nisu bili zašti?eni, njih su i kažnjavani zbog prijava koje su podnosili. Murat Mehmeti je bio lider tima kosovskog* Odeljenja za poreske istrage. Jedna od istraga je pokazala da je pre 2012. godine preko 300 kosovskih preduze?a zahtevalo smanjenje poreza dostavljanjem lažnih faktura koje su izdale lažne kompanije. Mehmeti tvrdi da poreske utaje dostižu „industrijski obim,” te da su koštale kosovski* budžet milione evra. On je odlu?io da to prijavi platformi za borbu protiv korupcije Kallxo i da razotkrije tu šemu u BIRN-ovoj TV emisiji „Jeta ne Kosove.” Mehmeti je protiv kompanije podneo krivi?nu tužbu Specijalnom tužilaštvu Kosova koje je onda pokrenulo sopstvenu istragu. Zbog prijave koju je podneo, Mehmetiju je pre?eno i premešten je sa svog radnog mesta.


Zakonodavstvo

Od 2019. godine Kosovo* ure?uje uzbunjivanje Zakonom o zaštiti uzbunjiva?a. Svrha ovog zakona je da omogu?i uzbunjivanje u vezi sa kršenjem zakona do kojeg do?e u javnom i privatnom sektoru, kao i da osigura zaštitu tih uzbunjiva?a. U ovom zakonu uzbunjiva? se definiše kao „lice koje prijavi ili otkrije informacije o nekoj pretnji ili štetijavnom interesu u kontekstu sopstvenog radnog odnosa u javnom ili privatnom sektoru ”. Ovim zakonom utvr?uju se pravila i procedure u vezi sa uzbunjivanjem, kao i prava uzbunjiva?a i obaveze javnih institucija i privatnih subjekata u pogledu uzbunjivanja.


Smernice

Zakon o zaštiti uzbunjiva?a predvi?a da Vlada Kosova*, na predlog Ministarstva prave, mora da u roku od šest meseci od datuma stupanja na snagu ovog zakona (koji je stupio na snagu 23. novembra 2018. godine)donese podzakonski akt kojim ?e utvrditi proceduru za primanje i rešavanje slu?ajeva uzbunjivanja. Uprkos ovoj odredbi, Vlada još uvek nije donela podzakonski akt.

U ?lanu 17. obavezuje se i poslodavac, naime:

  • Poslodavac u javnom sektoru koji ima više od 15 zaposlenih i poslodavac u privatnom sektoru koji ima više od 50 zaposlenih su obavezni da odrede odgovornog službenika, kao i da utvrde i objave interne procedure za prijem i rešavanje pritužbi uzbunjiva?a.
  • Poslodavac mora da preduzme sve nužne mere u pogledu uzbunjivanja, uklju?uju?i i zaštitu relevantne dokumentacije i dokaza od nestanka, prikrivanja, preina?enja, falsifikovanja ili drugih radnjikoje imaju za cilj njihovo ošte?enje ili uništenje.
  • Poslodavac je obavezan da zaštiti uzbunjiva?a od svake štetne radnje i da preduzme sve potrebne mere da prekine štetne radnje i otkloni posledice štetne radnje.

Projekat Evropske Unije / Saveta Evrope za borbu protiv ekonomskog kriminala na Kosovu* (PECK II), je objavio Priru?nik za zaštitu uzbunjiva?a, koji donosi prakti?ne smernice kako za institucije, tako i za potencijalne uzbunjiva?e, u vezi sa prijavljivanjem povreda  i obradom pritužbi.


Dobre prakse

Slu?aj Abdulaha Ta?ija, nekadašnjeg blagajnika u ProCredit banci, je primer na?ina na koji se tretiraju uzbunjiva?i ili kako bi mogli da budu tretirani ako podnesu prijavu. On je 2015. godine otkrio informaciju koja je izazvala sumnje da je Direktor za obrazovanje u opštini Prizren imao pravne koristi iz opštinskog budžeta. Nakon objavljivanja ove informacije, protiv g. ?o?aja je pokrenut krivi?ni postupak zbog zloupotrebe službenog položaj i zbog toga što je, izme?u ostalog, novac koristio da plati rate kredita i kiriju. Banka ga je otpustila i protiv njega podnela krivi?nu prijavu zbog otkrivanja poverljivih informacija. Osu?en je zbog otkrivanja ban?inih informacija i odre?ena mu je nov?ana kazna od pet hiljada evra.

Obelodanjivanje: prijava imovine i sukobi interesa

Obelodanjivanje je akt rutinskog objavljivanja i ažuriranja posebne vrste informacija, što ponekad nalaže zakon, kao što su finansijski interesi javnih funkcionera. Time se mogu podržati mere za spre?avanje korupcije jer se zahteva da se rutinski objavljuju podaci o imovini i interesima koji bi mogli predstavljati sukob interesa. Sukob interesa nastupa ili se može pretpostaviti da nastupa onda kada privatna imovina ili interesi javnog funkcionera mogu nepropisno da uti?u na sektorsku politiku i odluke koje ti funkcioneri donose u vršenju svoje zvani?ne funkcije.

Me?unarodni standardi

Zahtev za obelodanjivanje može doprineti izgradnji poverenja gra?ana u transparentnost i integritet lokalnog odlu?ivanja. Ti zahtevi tako?e mogu pomo?i javnim funkcionerima da se redovno objavljuju ažurirane informacije koje spre?avaju pojavu sukoba interesa me?u zaposlenima. Obelodanjivanje podataka o finansijskoj imovini tako?e pruža važne informacije koje mogu pomo?i da se razjasni da li možda izabrani funkcioneri ili državni službenici imaju neko bogatstvo koje je nesrazmerno njihovim prihodima, bilo da se ti službenici zaštite od lažnih optužbi, bilo da se ti podaci iskoriste kao dokaz nezakonitog boga?enja na koje se kod njih sumnja.

Pružanje usluga na nivou lokalne vlasti, bilo da je re? o gra?evinarstvu ili o u?estvovanju na konkursu za poveravanje poslova i zadataka upravljanja otpadom, ?esto podleže sukobu interesa zbog bliskosti lokalnih preduzetnika i funkcionera koji u?estvuju u vlasti. Poverenje javnosti i poslovnih krugova u to da je na primer konkurencija za u?eš?e na tenderima koje raspisuju lokalne vlasti otvorena za sve bez ikakve diskriminacije bi?e znatno ve?e ako i izabrani funkcioneri i državni službenici koji su uklju?eni u raspisivanje tendera i ocenjivanje tenderskih prijava prethodno prijave svu svoju imovinu i interese (uklju?uju?i imovinu i interese ?lanova uže porodice).

Važno je da institucije koje su nadležne za prikupljanje prijava imovine i nadzor nad njima budu zašti?ene od politi?kih i drugih mešanja u njihov posao, na primer tako što ?e se omogu?iti da njihov rad nadziru nezavisni eti?ki odbori. Isto tako, funkcioneri lokalne vlasti treba da dobiju jasne smernice o tome šta je to što treba da prijave, kao i da budu upu?eni u zakone o borbi protiv korupcije. Dobro primenjen i redovno ažuriran i nadziran sistem prijavljivanja imovine može doprineti delotvornom radu tužilaštva.

Obelodanjivanje je važan element u konvencijama i standardima protiv korupcije koji su pobrojani na drugim mestima u ovom priru?niku. Posebno su važni slede?i instrumenti:


Doma?i kontekst

Prijavljivanje imovine, nepokretnosti i poklona predstavlja jedan od na?ina borbe protiv korupcije. Pored toga, prijavljivanje imovine je klju?no sredstvo za obezbe?ivanje transparentnosti i borbu protiv korupcije i za dalje omogu?avanje kontrolisanja porekla imovine. Od januara 2013. godine, neprijavljivanje imovine je prepoznato kao krivi?no delo. Pravilno procesuiranje neprijavljivanja imovine izuzetno je važno u borbi protiv korupcije na Kosovu*. Kosovo* je 2010. godine po prvi putusvojilo zakon koji reguliše ovo pitanje i od tada radi na razvijanju kulture zna?ajaprijavljivanja imovine i prihoda. Tokom 2019. godine, skoro 99% javnih funkcionera je na vreme podnelo godišnje prijave imovine. Bez obzira na ovako visok procenat, u 62 slu?aja su vo?ene istrage zbog lažnog prijavljivanja, a u ostalih 60 slu?ajeva zbog nepravilnosti otkrivenih u prijavama imovine.


Zakonodavstvo

Zakon o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine visokih javnih funkcionera i o prijavljivanju, poreklu i kontroli poklona svih javnih funkcionera reguliše obavezu i postupak prijavljivanja imovine i poklona javnih funkcionera. Javni funkcioneri na osnovu ovog zakona imaju obavezu da Agenciji za borbu protiv korupcije prijavljuju svoju imovinu, prihode i poklone, uklju?uju?i i njihovo poreklo. Oveprijavemogu da se podnose po preuzimanju dužnosti, kao redovne godišnjeprijave, na zahtev Agencije za borbu protiv korupcije i po prestankufunkcije ili razrešenju. Sve prijave se šalju Agenciji za borbu protiv korupcije. Zakon o prijavljivanju i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije odre?uju ovu agenciju kao jedini organ koji je nadležan za ?uvanje, registrovanje i upravljanje ovim prijavama.

?lan 17 predvi?a sankcije za svakoga ko prekrši obaveze utvr?ene ovim zakonom i ne prijavi svoju imovinu i nepokretnosti u zakonskom roku. Ako takva kršenja ne predstavljaju krivi?na dela, onda je u pitanju prekršaj javnog funkcionera, koji se sankcioniše nov?anom kaznom ?ija visina zavisi od u?injenog prekršaja. Osim nov?anih kazni, mogu se izre?i i druge zaštitne mere, kao što je zabrana vršenja javne funkcije do jedne godine. U slu?ajevima kada kršenje zakonskih odredbi predstavlja krivi?no delo, Agencija za borbu protiv korupcije podnosi krivi?nu prijavu. U tom slu?aju se primenjuje ?lan 430. Krivi?nog zakonika Kosova*. Ovaj ?lan sankcioniše lažne prijave i kao krivi?no delo. Osim nov?ane kazne, Zakonik predvi?a i kaznu zatvora i oduzimanje imovine.


Smernice

Trenutno ne postoje posebne smernice za prijavljivanje imovine i poklona. Me?utim, sâm zakon daje uputstva i objašnjenja o tome šta treba prijaviti i kada. Agencija za borbu protiv korupcije priprema obrasce za prijavljivanje koji su svakome ko ima obavezu prijavljivanja dostupni na internetu (www.akk-ks.org/deklarimi_i_pasuris/). Iako prijava obuhvata sve zna?ajne vrste prihoda i imovine funkcionera, a obrasci prijava omogu?avaju pore?enje materijalnog stanja funkcionera od jedne do druge godine, Agenciji za borbu protiv korupcije nedostaje ljudstvo, stru?no znanje, tehni?ki kapacitet i zakonska ovlaš?enja za smislen nadzor.


Dobre prakse

Prijave imovine i poklona javnih funkcionera dostavljaju se Agenciji za borbu protiv korupcije, koja ih registruje i ?uva. Prijave se objavljuju na njenoj zvani?noj internet stranici (www.akk-ks.org/deklarimi_i_pasuris/) i svako može da im pristupi, što pove?ava transparentnost i odgovornost. Me?utim, javni funkcioneriponekad ne prijavljuju svoju imovinu na vreme ili nisu iskreniprilikom prijavljivanja imovine i poklona; u takvim situacijama Agencija za borbu protiv korupcije pokre?e postupak za manji prekršaj ili podnosi krivi?nu prijavu. Tokom 2018. godine, Fatmir Rudari, odbornik u Skupštini opštine Podujeva, nije prijavio svoju imovinu i nepokretnosti u periodu od 1. do 31. decembra 2017. godine. Osnovno tužilaštvo u Prištini je podiglo optužnicu protiv njega zbog izvršenja krivi?nog dela „Neprijavljivanje ili lažno prijavljivanje imovine, prihoda, poklona, drugih materijalnih koristi ili finansijskih obaveza“. On je priznao krivicu za to krivi?no delo i Osnovni sud u Prištini ga je osudio na kaznu zatvora od tri meseca i nov?anu kaznu od 250 evra.

Transparentnost

Na?elo transparentnosti primenjuje se kako bi se osiguralo da svi oni na koje se odnose administrativne odluke imaju sveobuhvatne informacije o rezultatima i implikacijama sektorskih politika i o procesu odlu?ivanja. Kada su informacije o politici, programima i aktivnostima vlasti javno dostupne, gra?ani i lokalne zajednice mogu  dobro da razumeju postupke vlasti, da svoje izbore donose na osnovu ?injenica o kojima su informisani i da u?estvuju u lokalnim procesima odlu?ivanja. To tako?e omogu?uje izabranim funkcionerima, kako onima koji su u vlasti, tako i onima koji su u opoziciji, da donose odluke na osnovu ?injenica s kojima su upoznati i da vrše delotvoran nadzor i pozivaju izvršnu vlast na odgovornost za postupke koje preduzima. Pored toga, pristup informacijama suštinski je važan za novinare i predstavnike civilnog društva kako bi mogli delotvorno da obavljaju svoju funkciju ?uvara javnog interesa i pozivaju vlasti na odgovornost.

Lokalna vlast treba da stavi podatke na raspolaganje javnosti u pristupa?nom formatu i blagovremeno. To omogu?uje gra?anima i zainteresovanim stranama da u?estvuju u procesima odlu?ivanja iz perspektive poznavalaca ?injenica i da nadziru i vrednuju na?in na koji vlasti sprovode politiku i donose odluke kako bi mogli da pozivaju na odgovornost javne funkcionere za mere koje preduzimaju. Transparentnost se postiže primenom ?itavog niza mehanizama, što je sve nadogradnja na pravo gra?ana na pristup informacijama. To obuhvata obelodanjivanje finansijske aktive i interesa visokih javnih funkcionera i izabranih funkcionera, kao i objavljivanje informacija u pristupa?nom formatu, u otvorenom kodu i tako da se mogu  pretraživati.

Prema definiciji koju je utvrdila Fondacija otvorenog znanja (Open Knowledge), „otvoreni podaci su podaci koji se mogu slobodno koristiti, ponovo koristiti i koje svako može da restribuira – uz jedini uslov da se ti podaci atribuiraju i da se šeruju u tom vidu”. Prema tome, pojam otvorenih podataka po svom sadržaju nadilazi dostupnost javnih informacija i usredsre?uje se na na?in njihove primene, što donosi dodatne ekonomske, socijalne i politi?ke koristi. Da bi se to moglo posti?i, objavljeni podaci treba da budu potpuni, trajni, da nisu ekskluzivni, ne smeju biti diskriminatorni, ne smeju predstavljati predmet vlasništva i moraju poticati iz primarnih izvora i moraju biti dostavljeni blagovremeno i u formatima koji se mogu mašinski ?itati (Više detalja o na?elima otvorenih podataka može se na?i u slede?im izvorima: ovde i ovde).

Ograni?en pristup javnim informacijama negativno se odražava na poverenje javnosti u institucije, pove?ava potencijalne rizike od korupcije i ograni?ava mogu?nosti koje razne zainteresovane strane imaju na raspolaganju za nadzor nad postupcima vlasti. Takvim ograni?enim pristupom tako?e se osuje?uju napori gra?ana i zainteresovanih strana da u?estvuju u kreiranju politike ili da utvr?uju politi?ke preporuke za pozitivne promene koje bi se zasnivale na dokazima i ?injenicama. Praksa pokazuje da zakonsko ure?enje pristupa informacijama i valjano sprovo?enje mera predstavljaju suštinski važan ?inilac podsticajnog okruženja za pristup gra?ana informacijama.

Smatra se da javne nabavke predstavljaju jednu od klju?nih oblasti koja je podložna korupciji. Njihova vrednost iznosi oko 12% globalnog bruto doma?eg proizvoda, a u ve?ini privreda sa visokim dohotkom kupovina robe i usluga u?estvuje sa jednom tre?inom u ukupnoj javnoj potrošnji. Ukratko re?eno, javne nabavke su važna oblast potencijalne korupcije, dosluha i drugih vidova nezakonitog postupanja. Da bi se izbegli rizici od korupcije u vezi s javnim nabavkama, u sve ve?oj meri su dostupni elektronski alati i platforme koji funkcionišu preko rešenja zasnovanih na otvorenim podacima i vlasti te instrumente koriste za reformisanje konkursne procedure koja se primenjuje u slu?aju javnih nabavki. U kombinaciji sa otvorenim ugovaranjem (to je ono ugovaranje u kojem se sve ponude dostavljene na konkurs javno saopštavaju), ja?anje potpuno pristupa?nog i javnosti dobro prikazanog procesa javnih nabavki otvara te tendere za ve?i broj u?esnika i smanjuje prostor za praksu koja osuje?uje zdravu konkurenciju i za podmi?ivanje.

Drugi važan ?inilac na?ela transparentnosti jeste otvorenost finansiranja politi?kih stranaka i izbornih kampanja jer je veoma važno da bira?ko telo zna koji su izvori finansiranja i na koji se na?in novac troši kako bi moglo da donosi odluke zasnovane na ?injenicama i da razume koji finansijski, politi?ki ili drugi interesi pružaju podršku odre?enim kandidatima ili strankama. Transparentnost politi?kih donacija predstavlja preventivnu meru koja spre?ava da se u politici i u izbornim kampanjama koristi novac potekao iz nezakonitih ili kriminalnih izvora.

Kona?no, da bi se osiguralo da se državni resursi koriste ekonomi?no, efikasno i efektivno, mora se obezbediti nezavisnost i institucionalni kapacitet tela odgovornog za spoljnu reviziju. Šira javnost treba da ima mogu?nost da se upozna sa izveštajima i revizor je taj koji treba da izda glavne preporuke. Spoljna revizija je važna za identifikaciju krupnih izazova u javnom sektoru, za pove?anja transparentnosti i postignu?a javnih institucija, kao i za kreiranje politike koja ?e biti ?vrsto utemeljena na dokazima.



Opšti domac?i kontekst

Kosovo* se od po?etka suo?ava sa izazovom borbe protiv korupcije i pove?anjajavne transparentnosti. Nažalost, ta dva izazova imala su negativan uticaj na izgradnju funkcionalnih institucija i uspostavljanje politi?ke stabilnosti. Transparentnost u javnom sektoru je veoma važna za izgradnju poverenja gra?ana u vladaju?e institucije i pove?anje javne odgovornosti.

Ipak, u poslednjih nekoliko godina, na Kosovu* je došlo do razvoja i poboljšanja u pogledu pove?anja transparentnosti. Ovo se nalazi i u zakonskom okviru, jer Kosovo* usvaja nove i menja postoje?e zakone da bi ih uskladilo sa evropskim zakonodavstvom i me?unarodnim standardima. Tako je Kosovo* 2019. godine usvojilo novi zakon o pristupu javnim dokumentima koji reguliše pravo pristupa javnim informacijama i otvorenim podacima.

Treba napomenuti da je Kosovo* napredovalo u otvorenim podacima i e-upravi u cilju postizanja transparentnosti. Naime, svaka javna ustanova i agencija, kao i svaka opština ima svoju internet stranicu na kojoj objavljuje informacije o svojoj organizaciji, funkcijama i aktivnostima. Ove internet stranice i platforme olakšavaju pristup informacijama i podacima. Primer pove?anja otvorenosti i transparentnosti je Skupština Kosova*. Dokument o politici, koji je pripremila organizacija„Open Data Kosovo“ koji analizira nivo transparentnosti, otvorenosti i odgovornosti zakonodavne vlasti, pokazuje da Skupština Kosova* postaje sve otvorenija i transparentnija prema gra?anima. Tokom 2016. godine, Skupština Kosova* je zabeležila rezultat od 60% u pokazateljima otvorenosti. On je 2017. godine pao na 49%, što je ocenjeno kao nezadovoljavaju?e. Kosovo*je 2018. godine bilo bolje rangiranozbog ukupne ocene od 73%, a Skupština Kosova* je 2019. godine dobila je ukupnu ocenu od 80,5% za otvorenost. Što se ti?e pristupa?nosti, Skupština Kosova* dobila je 68% za na?elo pristupa?nosti, što predstavlja pove?anje od 13% u odnosu na prethodnu godinu. Skupština Kosova* postigla je ukupno 88% što se ti?e na?ela transparentnosti.

Pristup informacijama

Pristup informacijama je zakonsko pravo gra?ana da traže i da dobiju informacije od javnih vlasti. Pristup informacijama se ?esto utvr?uje zakonom o slobodi informisanja. Kao sastavni deo prava na slobodu izražavanja, pristup informacijama je ljudsko pravo. Kao sastavni deo prava na slobodu izražavanja, pristup informacijama predstavlja ljudsko pravo[i] i svako treba da ima pravo da pristupi informacijama javnih organa i javnih agencija u skladu s na?elom maksimalnog obelodanjivanja uz set izuzetaka koji može biti uzan i jasno definisan i srazmeran interesu koji ga pravda (npr. razlozi bezbednosti ili zaštita privatnosti podataka). 


[i] Na svom prvom zasedanju 1946. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju 59(I), u kojoj je utvr?eno da je „sloboda informisanja osnovno ljudsko pravo i predstavlja kamen temeljac svih sloboda kojima su Ujedinjene nacije posve?ene“. Dostupno na: https://undocs.org/en/A/RES/59(I)

U ?lanu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948) utvr?eno je da osnovno pravo na slobodu izražavanja obuhvata pravo na „traženje, dobijanje i saopštavanje informacija i ideja preko svih medija i bez obzira na granice”. Dostupno na: https://www.un.org/en/udhrbook/pdf/udhr_booklet_en_web.pdf

 

Me?unarodni standardi

Pristup informacijama podržava odgovornost, nadzor nad vlaš?u i pra?enje korupcije. On je isto tako presudno važan za u?estvovanje gra?ana u odlu?ivanju koje je utemeljeno na dokazima i ?injenicama i samim tim ima suštinsku važnost za delotvorno funkcionisanje demokratije. Slobodan pristup informacijama omogu?uje civilnom društvu da prati i nadzire postupke lokalnih vlasti. Ono služi tome da se spre?e javni funkcioneri koji su spremni da zloupotrebe svoj položaj i na osnovu njega se dobijaju podaci neophodni za vo?enje javne rasprave zasnovane na pouzdanim informacijama.

Proaktivno objavljivanje maksimalne koli?ine informacija u ve?ini dostupnih formata služi tome da se smanji potreba da gra?ani i akteri podnose pojedina?ne zahteve za informacije. Pored toga što treba da omogu?e da maksimalna koli?ina informacija bude dostupna u elektronskom formatu, lokalne vlasti treba da ustanove prioritete i odrede zvani?nike nadležne za slobodu informisanja u svojim opštinama. Oni treba da pripreme i objavljuju detaljne preporuke namenjene kako gra?anima, tako i lokalnim vlastima i da iznose jasne smernice o žalbenom postupku ako se ne iza?e u susret zahtevu za predo?avanje informacija. Tako?e je važno analizirati zahteve gra?ana za odre?ene informacije ako se takvom zahtevu nije izašlo u susret. Isto tako je važno analizirati zahteve za informacijama koje upu?uju sami gra?ani, a ne grupe zainteresovanih strana, naro?ito je važno pratiti tendencije i eventualna dupliranja zahteva kako bi vlasti potom mogle proaktivno objavljivati takve informacije.

Pristup informacijama je suštinska komponenta jednog broja konvencija i standarda protiv korupcije koji su navedeni u drugim delovima ovog priru?nika. Osim toga, pristup informacijama leži u osnovi jednog broja dokumenata UN o zaštiti ljudskih prava. Slede?i instrumenti se konkretno odnose na pristup informacijama:


Doma?i kontekst

Pristup javnim informacijama pove?ava transparentnost i odgovornost, pove?ava u?eš?e gra?ana u postupcimaodlu?ivanja i uti?e na izgradnju poverenja izme?u institucija i gra?ana. Pristup informacijama je na Kosovu* ustavno pravo zajem?eno Ustavom Kosova*, u kome se navodi da svako ima pravo na pristup javnim informacijama i da su dokumenta koje poseduju javni i državni organi javna.Da bi primenilo ovo ustavno pravo, Kosovo* ima važe?i Zakon o pristupu javnim dokumentima, koji ovo pravo detaljno ure?uje. Ovaj zakon je stupio na snagu 2019. godine i u odnosu na stari zakon sadrži izmene, kao što su uvo?enje principa proaktivnosti i objavljivanja podataka, kao i osnivanje Agencije za informacije i privatnost. Zakon predvi?a dva na?ina za pristupanje javnim dokumentima: proaktivno, gde institucije imaju obavezu da proaktivno objavljuju podatke, i na osnovu neposrednog zahteva. Ipak, ovo pravo se ne poštuje uvek u praksi. Gra?ani, civilno društvo i mediji suo?avaju se sa teško?ama u obezbe?ivanju javnih informacija, podataka i dokumenata. Problem je u neobjavljivanju javnih dokumenata i odbijanju da se dozvoli pristup tim dokumentima kada se podnese takav zahtev. Balkanska istraživa?ka mreža objavila je izveštaj o pristupu javnim informacijama na Zapadnom Balkanu sa ciljem unapre?enja transparentnosti i odgovornosti javnih institucija prema gra?anima. Tokom izveštajnog perioda, od januara 2017. do juna 2019. godine, BIRN je javnim institucijama podneo 854 zvani?na zahteva za pristup javnim dokumentima. Od tog broja, 337 zahteva je poslato razli?itim institucijama na Kosovu* kao što su opštine, ministarstva, Telekom Kosova, Tužila?ki savet, Sudski savet, Kabinet predsednika, Kabinet premijera i Telo za reviziju nabavki. Od ovog broja, 188 je odobreno, na 27 je delimi?no odgovoreno, a 122 su odbijena.


Zakonodavstvo

Na Kosovu*, pravo na pristup informacijama regulisano je Zakonom o pristupu javnim dokumentima, koji svakom licu garantuje pravo pristupa javnim dokumentima. Ovo pravo obuhvata sve javne dokumente koje izrade, prime, ?uvaju, ili kontrolišu javne institucije. Javni dokumenti se definišu kao „svaki akt, ?injenica ili informacija, u elektronskom, zvu?nom ili pisanom obliku, u vidu video ili audio snimka koje je proizvela ili držala javna institucija“. Pristup javnim dokumentima se obavljakroz proaktivno objavljivanje javnih dokumenata od strane javnih institucija, što svaka javna institucija treba da u?ini elektronskim putem na svojoj službenojinternet stranici. Me?utim, zakon dozvoljava i objavljivanje u štampanom obliku, putem emitovanja ili u bilo kom drugom obliku koji omogu?ava pristup najširoj javnosti. Ovaj zakon zahteva da svaka javna institucijaotvori jednu zvani?nu adresu e-pošte za javnu komunikaciju i da postavi jedno lice koje ?e upravljati pristupom javnim dokumentima i kontrolisati ga.

U ?lanu 10. ovog zakona navodi se da svako ima pravo na pristup javnim dokumentima na zahtev. Javna institucija treba da u roku od 7 dana odlu?i da li dozvoljava pristup traženom dokumentu. Ako ne donese odluku, njeno ?utanje se smatra negativnim odgovorom. Ako odlu?i da odbije zahtev, ovakvo ograni?avanje prava na pristup javnom dokumentu treba da se sprovede u skladu sa na?elom srazmernosti. Pre nego što odbije neki zahtev, javna institucija treba da uradi „test štete i javnog interesa“ kako bi utvrdila da li je šteta naneta zašti?enom interesu ve?a od javnog interesa za pristup tom javnom dokumentu.

Ako javna institucija odbije zahtev za davanje pristupa javnom dokumentu, podnosilac zahteva ima pravo da koristi pravna sredstva. Na osnovu ovog zakona, podnosilac prijave može da se žali Agenciji za informacije i privatnost. Postupci pred Agencijom i na?in na koji ona rešava pritužbe regulisani su u ?lanu 20 Zakona o pristupu javnim dokumentima. Ako Agencija odlu?i da odbije zahtev, podnosilac zahteva može da podnese tužbu sudu. Kona?no, podnosilac zahteva može da se žali ombudsmanu.


Smernice

Trenutno ne postoje opšte i jedinstvene smernice o pristupu informacijama. Me?utim, na osnovu Zakona o pristupu javnim dokumentima, Ministarstvo lokalne uprave izdalo je Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama. Ovo administrativno uputstvo ima za cilj pove?anje transparentnosti u opštinama i opštinskim organima putem informisanja i objavljivanja njihovih normativnih akata i dokumenata koji su u interesu gra?ana. Njegov cilj je tako?e da se osnaži u?eš?e gra?ana u donošenju odluka. Pored objavljivanja javnih akata i dokumenata, postoji obaveza da sastanci skupštine opštine i odbora budu otvoreni za javnost i medije, a skupštine opštine moraju da održavaju javne konsultacije i sastanke sa gra?animapre usvajanja akata.


Dobre prakse

Opština Priština je izradila portal koji gra?anima omogu?ava pristup njenim aktivnostima. Pristup javnim informacijama je deo ovog portala. Na ovom portalu je objavljen Zakon o pristupu javnim informacijama kako bi se gra?ani informisali o svom pravu na pristup javnim informacijama. Opština je pripremila obrazac zahteva za pristup javnim informacijama koji sadrži imena i adrese elektronske pošteosoba za kontakt za pristup javnim dokumentima. Opština objavljuje godišnje izveštaje o zahtevima za pristup javnim dokumentima. Na osnovu ovih izveštaja, tokom 2020. godine bilo je 30 zahteva za pristup javnim dokumentima i Opština ih je sve odobrila.

Otvoreni podaci

Otvoreni podaci (Open data) podaci su i informacije koji se objavljuju u formatu koji se može slobodno koristiti, modifikovati i deliti s drugima. OECD saopštava da su otvoreni podaci skup sektorskih politika koje promovišu transparentnost, odgovornost i stvaranje vrednosti kroz omogu?avanje svima da koriste podatke vlasti. Time što ?ine dostupnima podatke do kojih se dolazi aktivnoš?u javnih organa vlasti postaju transparentnije i odgovornije pred gra?anima. Otvorenim podacima podržava se i privredni rast i razvoj usluga koje su usredsre?ene na gra?ane, a na taj na?in javni organi i tela, privatni sektor i gra?anski akteri obezbe?uju i važne informacije za istraživanje i inovacije.

Me?unarodni standardi

Promovisanje otvorenih podataka preko portala gde su sve informacije na jednom mestu (one-stop portal) može dodatno proširiti okvire interoperabilnosti skupova podataka kada je re? o istraživanju i analizi. Rezultati mogu poboljšati efikasnost i domašaj pružanja usluga i smanjiti korupciju. Kampanje za podizanje svesti me?u grupama zainteresovanih strana, medija, poslovnih krugova i šire javnosti mogu doneti delotvornu saradnju razli?itih aktera i poboljšanja u pogledu rešenja koja se odnose na prevoz, rekreativne objekte, parking-prostore, zdravstvene usluge i mnogo toga drugog.

Važno je da se ustanove konzistentni standardi otvorenih podataka za sve otvorene podatke i da se obezbedi maksimalna interoperabilnost i pretraživost podataka. Lokalne vlasti tako?e treba da osiguraju da kvalifikovano osoblje upravlja objavljivanjem opštinskih otvorenih podataka i zato treba da obu?avaju zaposlene standardima otvorenih podataka.

Otvoreni podaci predstavljaju relativno novu pojavu za koju ne postoje zvani?no utvr?eni standardi. Me?utim, ipak postoji izvestan broj korisnih smernica:


Doma?i kontekst

Otvoreni podaci na Kosovu* generišu se u svim javnim institucijama koje dozvoljavaju gra?anima da nadziru aktivnosti javnih organa i institucija. Me?utim, objavljivanje otvorenih podataka je više prisutnokod institucija centralne vlasti nego kod lokalnesamouprave. Kosovo* je na 58. mestu (od 94) u Globalnom indeksu otvorenih podataka. Kosovo* se nalazi na 68. mestu u Inventaru otvorenih podataka za 2017. godinu, što je napredak u odnosu na 2016. godinu, kada se nalazilo na 82. mestu. Da bi se olakšala otvorenost i transparentnost rada javnih institucija na Kosovu*, 2014. godine je osnovana neprofitna organizacija „Open Data Kosovo“, koja unapre?uje transparentnost i dostupnost podataka za gra?ane Kosova*. „Open Data Kosovo“ od osnivanja predvodi u otvaranjupodataka vlade Kosova*. Ve?i deo podataka koje je vlada Kosova* do sada objavila kao otvorene, objavljen je pod vo?stvom i ekspertizom KCC-a, uklju?uju?i podatke o nabavkama, kvalitetu vazduha, kvalitetu voda, pra?enju izbora, prijavljivanju imovine, kao i druge vrste podataka.

Svi zakoni, me?unarodni ugovori, podzakonska aktavlade i ministarstava, odluke Ustavnog suda i pravosudnih institucija, ukazi predsednika i opštinski akti objavljuju se u Službenom glasniku Republike Kosovo (gzk.rks-gov.net) i svako može da im pristupi.


Zakonodavstvo

Otvoreni podaci su regulisani Zakonom o pristupu javnim dokumentima. ?lan 1.4 definiše otvorene podatke kao „podatke koje proizvode, primaju, održavaju ili kontrolišu javne institucije, koje svako može da slobodno koristi, menja i distribuira, pod uslovom da ostanu otvoreni i da mogu da se pripišu svom izvoru“. U ?lanu 8. se navodi da otvoreni podaci treba da se objavljuju na inicijativu samih javnih institucija, bez zahteva zainteresovanih strana. U zakonu se zahteva da se otvoreni podaci objavljuju na centralnom portalu za otvorene podatke, koji izra?uje i kojim upravlja ministarstvo nadležno za javnu upravu. Javnost otvorenih podataka zna?i da svim zainteresovanim stranama treba da bude omogu?eno da ih slobodno koriste. U zakonu se zahteva da se otvoreni podaci objavljuju u otvorenom formatu, što omogu?ava zainteresovanim stranama da ih ?itaju i menjaju bez tehnoloških prepreka.


Smernice

Na osnovu Zakona o pristupu javnim dokumentima, Vlada Kosova*, usvojila je Uredbu o vladinoj službi za komunikaciju s javnoš?u. Cilj ove uredbe je uspostavljanjedoslednog i koordinisanog sistema za komunikaciju vlade s javnoš?u. Prema ovoj uredbi, Kancelarije za komunikaciju s javnoš?u u okviru Kabineta premijera i u svim ministarstvima primajuzahteve za pristup otvorenim podacima i prve postupaju po njima.


Dobre prakse

„Open Data Kosovo“ je neprofitna organizacija koja je osnovana 2014. godine i koja promoviše otvorenost i transparentnost rada javnih institucijakroz tehnologiju. „Open Data Kosovo“ promoviše ideju da podaci o vršenju vlasti treba da budu dostupni svima bez ograni?enja kako bi ih koristili i ponovno objavljivali po želji, bez ograni?enja koja se odnose na autorska prava, patente ili druge mehanizme kontrole. „Open Data Kosovo“ nudi niz vrlo efikasnih i inovativnih projekata koji svi nude digitalna rešenja. Cilj „Open Data Kosovo“je da prenese zna?aj koji informacione tehnologijeimaju za pove?anje transparentnosti i rešavanje razli?itih problema u društvu.

Javne nabavke

Javne nabavke se odnose na postupak u kome javne vlasti, uklju?uju?i lokalne vlasti, kupuju rad, dobra ili usluge. To je suštinski važan deo pružanja javnih usluga lokalnih i regionalnih vlasti; efikasne i isplative javne nabavke predstavljaju klju? za dobro upravljanje.

Me?unarodni standardi

Budu?i da javne nabavke predstavljaju veliki procenat ukupne javne potrošnje i transfera javnih resursa u privatni sektor ili sektor neprofitnih organizacija, ceo taj postupak je naro?ito ranjiv na korupciju. Javne vlasti treba da primenjuju nove tehnologije kako bi pove?avale transparentnost u vezi s javnim nabavkama i kako bi podsticale nove ekonomske aktere da u?estvuju u konkursnim postupcima s punim poverenjem da je na delu slobodna i pravi?na tržišna utakmica. Time što se svi tenderi (konkursi) objavljuju na zajedni?koj onlajn platformi bi?e svedena na minimum pojava neobjavljenih tendera i direktnih pogodbi. Koriš?enje otvorenog ugovaranja i otvorenih konkursnih rešenja tako?e omogu?uje ve?i nadzor nad postupkom, ?ime se dalje sužava prostor za koruptivnu praksu. Otvoreni sistemi ugovaranja imaju preventivno dejstvo zato što ?e se funkcioneri uzdržavati od manipulisanja procesom ugovaranja ako znaju da ?e biti primenjeno sveobuhvatno obelodanjivanje kompletnog postupka odvijanja konkursa i sklapanja ugovora.

Lokalne vlasti treba da se postaraju da postoji sveobuhvatan sistem za nadzor nad poštovanjem odredaba zakona o javnim nabavkama, kao i da postoji odgovaraju?i mehanizam za razmatranje žalbi i pritužbi, koji omogu?uje neodložno i sveobuhvatno reagovanje na te žalbe i pritužbe. Vlasti tako?e treba da nadziru sprovo?enje ugovora, naro?ito prekora?enja rokova i pove?anja troškova kako bi osigurale da se dobit ostvarena na po?etku kroz ugovorenu cenu i kvalitet isporuke ne dovede u pitanje tokom sprovo?enja samog ugovora.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na javne nabavke:


Doma?i kontekst

Javne nabavke su dugo bile jedan od onih sektora koje su civilno društvo i mediji na Kosovu* najviše kritikovali zbog razli?itih koruptivnih afera na javnim tenderima. Me?utim, posleuspostavljanja sistema e-nabavki, Kosovo* je napravilo korak napred ka pove?anju transparentnosti i odgovornosti. Ipak, nedostatak kontrole nad kvalitetom radova ili materijalnih dobara, usluga i svega ostalog što javne vlasti nabavljaju putem javnih tendera i dalje predstavlja problem. Kosovo* pokušava da izmeni Zakon o javnim nabavkama kroz izmene i dopunekoje imaju za cilj unapre?enje transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera, naru?ilaca i izvo?a?a.

Na lokalnom nivou, nabavke sprovode opštinske kancelarije za javne nabavke, dok na centralnom nivou nabavke sprovodi Centralni organ za nabavke. Ovaj organ je nadležan za izradu zajedni?kihtendera za naru?ioce, za obavljanje tenderskih aktivnosti u njihovo ime i za pomo? prilikom sprovo?enjatenderskih aktivnosti. Regulatorna komisija za javne nabavke (RKJN) je nezavisna institucija koja je osnovana na osnovu zakona, sa misijom da razvija i nadzire sistem javnih nabavki na Kosovu*, kao i da njime upravlja. Njena misija tako?e uklju?uje vo?enjeelektronskog sistema javnih nabavki na Kosovu*(E?nabavka) i nadzor nad njim.

Drugi organ sa važnom ulogom u sistemu javnih nabavki je Telo za preispitivanje nabavki. Ovo telo je osnovano u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, na osnovu odluke Skupštine Kosova*. Ono je nadležno za to da, posle prigovora neke strane, preispitatenderske aktivnosti koje sprovode naru?ioci.


Zakonodavstvo

Zakon o javnim nabavkama, koji reguliše ovu konkretnu oblast, za kratko vreme je više puta menjan. Izmenjen je i dopunjen Zakonom br. 04/L-237, Zakonom br. 05/L-068 i Zakonom br. 05/L-092. U ?lanu 2 ovog zakona navodi se jasna obaveza svihnaru?ilaca da sprovode sve tenderske aktivnosti na osnovu ovog zakona i izmena koje su nastupiletokom godina. U 2. poglavlju ovog zakona navode se opšta na?ela prema kojima javne nabavke treba da se sprovode na Kosovu*, a to su: ekonomi?nost i efikasnost, jednako postupanje i nediskriminacija.


Smernice

Regulatorna komisija za javne nabavke putem svoje internet stranice (e-prokurimi.rks-gov.net) pomaže naru?iocima i privrednim subjektima da funkcionišu u javnim nabavkama. Naru?ioci imaju detaljan priru?nik, video priru?nik, i priru?nik za upravljanje ugovorima i ocenu u?inka koji uklju?uje video snimak sa objašnjenjima. Privredni subjekti tako?e imaju priru?nik, koji detaljno objašnjava proces registracije, pripremu ponuda, naprednu pretragu itd.


Dobre prakse

Kosovo* je osnovalo Regulatornu komisiju za javne nabavke (RKJN) kao nezavisnu regulatornu agenciju na osnovu Zakona o javnim nabavkama. RKJN je odgovorna za razvoj, rad i celokupan nadzor sistema javnih nabavki na Kosovu*, a ima i druge odgovornosti predvi?ene ovim zakonom. RKJN koristi platformu za e-nabavke(e-prokurimi.rks-gov.net) za objavljivanje javnih ugovora, koje mogu da objavljuju i sami naru?ioci.

E-nabavka omogu?ava svim javnim institucijama da elektronskim putem sprovode tenderske aktivnosti. Preduze?a mogu da se prijavljuju i dobijaju informacije o javnim ugovorima. Takva transparentnost ?ini prihvatanje ponuda i prate?eg materijala koji se zahteva za tender, sigurnijim i bolje zašti?enim od mogu?ih manipulacija. Tokom 2019. godine na platformi je bio registrovan 12.461 javni ugovor, oko 7.650 privrednih subjekata i 20.500 korisnika.

Gra?ani mogu da pristupe ovom portalu i da prate aktivnosti javnih institucija. Ova platforma igra jednu od klju?nih uloga tokom pandemije bolesti COVID-19 jer omogu?ava javnim institucijama da nastave svoj rad i funkcionisanje.

Spoljna revizija

Spoljna revizija predstavlja redovni nezavisni nadzor i ocenjivanje ra?una i finansijskih informacija kako bi se osiguralo da se javni novac troši zakonito i efikasno. Spoljne revizije se preduzimaju u skladu s merodavnim zakonima i pravilima kako bi se podržala odgovornost vlasti. Pored revizije finansijskih izveštaja lokalnih budžetskih institucija spoljna revizija može da ide i korak dalje od finansija kako bi se ocenilo ukupno delovanje vlasti u odnosu na ciljeve koje su same postavile ili kako bi se ocenilo kako vlasti realizuju programe i pružaju usluge gra?anima.

Me?unarodni standardi


Doma?i kontekst

Glavni revizor Kosova* je najviša institucija za kontrolu privrede i finansija; Nacionalna kancelarijaza reviziju (NKR) je nezavisna institucija koja glavnom revizorupruža podršku prilikom obavljanjanjegovih dužnosti. Revizija ima važnu ulogu u obezbe?ivanju održavanja interesa poreskih obveznika i drugih zainteresovanih strana i istovremenom ja?anju javne odgovornosti. 

Glavni revizor podnosi izveštaje Skupštini Kosova* i ima pravo da kontroliše sve finansijske i administrativne procese, kao i druge aktivnosti, programe i projekte kojima upravljaju javne institucije, uklju?uju?i postupke i prihode od prodaje imovine, privatizacije i koncesija. Izveštaji koje sa?ini Nacionalna kancelarija zareviziju imaju za cilj unapre?enje odgovornosti i obezbe?enje ?vrste osnove za pozivanje na odgovornost rukovodilaca svih budžetskih organizacija, ?ime se ja?a poverenje javnosti u na?in na koji se troše javna sredstva.

Nacionalnu kancelariju za reviziju osnovala je Misija privremeneuprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Nacionalnom kancelarijom za reviziju, kao jednom od najvažnijih institucija na Kosovu*, ve? više od 10 godina predsedava me?unarodni revizor, koji je povereni mandat obavljao uz podršku lokalnog osoblja.

Tokom 2019. NKR je nastavila da pove?ava portfelj revizija tako što je obuhvatila više javnih preduze?a i budžetskih organizacija. NKR je obavila ukupno 119 revizija regularnosti (Revizija godišnjeg finansijskog izveštaja o budžetu Kosova* za 2019. godinu, 95 budžetskih organizacija (27 institucija sa centralnog nivoa, 30 nezavisnih institucija i 38 institucija sa lokalnog nivoa, 14 javnih preduze?a i 9 revizija projekata (koje su finansirali donatori), kao i 13 revizija u?inka.

Punopravno ?lanstvo u Me?unarodnoj organizaciji vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI) smatra se jednim od najve?ih dostignu?a u istoriji eksterne revizije javnog sektora na Kosovu*. Ovo ?lanstvo omogu?ilo je razmenu znanja i iskustava sa vrhovnim revizorskim institucijama 194 države ?lanice ove organizacije u cilju razvijanja institucionalnog kapaciteta za sprovo?enje dužnosti i odgovornosti sa visokim profesionalnim integritetom.


Zakonodavstvo

Institucija glavnog revizora uklju?ena je u Ustav Kosova* 2008. godine, a nedugo potom je usvojen Zakon o osnivanju Kancelarije glavnog revizora Kosova* i Kancelarije za reviziju Kosova*.

U junu 2016. godine, Skupština Kosova* je usvojila Zakon o glavnom revizoru i Nacionalnoj kancelariji za reviziju, koji je zamenio stari. Na taj na?in je dovršen pravni okvir za reviziju i puno vlasništvo nad ovim lokalnim institucijama.


Smernice

Revizija je kvalifikovano ispitivanje zakonske i finansijske uskla?enosti ili u?inka, koja se sprovodi kako bi se zadovoljili zahtevi rukovodstva (interna revizija), ili subjekta eksterne revizije, ili bilo kog drugog nezavisnog revizora, radi ispunjenja zakonskih obaveza (eksterna revizija). Pored Zakona o glavnom revizoru i Nacionalnoj kancelariji za reviziju, Kancelarija glavnog revizora izradila je Vodi? za upravljanje kvalitetom revizije i Vodi? za reviziju u?inka.


Dobre prakse

Na osnovu Godišnjeg izveštaja NKR za 2019. godinu, Kancelarija je izvršila revizijeregularnosti u 38 opština i dala 488 preporuka institucijama na lokalnom nivou. Trend opadanja broja preporuka tokom poslednje 3 godine (600 u 2017. i 585 u narednoj godini) pokazuje da opštinske vlasti ozbiljnije shvataju preporuke NKR i da ulažu napore da ih primene. Isti izveštaj pokazuje da su opštinske vlasti potpuno ili delimi?no primenile više od polovine preporuka datih tokom 2018. godine (217 preporuka je potpuno, a 78 delimi?no primenjeno).

Finansiranje politi?kih stranaka

Finansiranje politi?kih stranaka i izbornih kampanja neophodan je ?inilac demokratskog procesa. Ono omogu?uje izražavanje politi?ke podrške i održavanje izborne utakmice. Na?ela upravljanja finansiranjem politi?kih stranaka treba da obuhvate pravi?nost u raspodeli državnih nov?anih sredstava, stroga pravila koja ure?uju pitanje transparentnosti i ograni?enja veli?ine privatnih donacija, gornju granicu troškova predizbornih kampanja, punu transparentnost finansiranja i trošenja, nezavisne izborne komisije, nezavisnu reviziju finansiranja kampanja i dosledno izricanje srazmernih sankcija kandidatima i politi?kim strankama koji krše utvr?ena pravila (to mogu biti nov?ane kazne ili smanjenje državnog udela u budu?im izbornim kampanjama).

Me?unarodni standardi

Jasna pravila i transparentno izveštavanje o finansiranju politi?kih kampanja i troškovima u tim kampanjama suštinski su važni za održanje poverenja u politi?ke kandidate, politi?ke stranke i u institucije vlasti. Neravnoteža u finansiranju politi?kih stranaka može dovesti do ne?ije nepravi?ne prednosti, omogu?iti da mo?ni uskim interesi imaju neprimeren uticaj i stvoriti rizik da ?e politiku „zarobiti“ uski privatni interesi i da ?e ona na taj na?in služiti ciljevima tih uskih privatnih interesa, a ne javnom interesu.

Mehanizmi i pravila o ograni?enjima finansiranja politi?kih stranaka i o budžetskom finansiranju politi?kih kampanja treba da budu koncipirani na na?in koji obezbe?uje jednake uslove izborne utakmice za razli?ite politi?ke kandidate i stranke koje u?estvuju na izborima i da služe o?uvanju nezavisnosti politi?kih snaga u odnosu na one koji im pružaju finansijsku podršku.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na finansiranje politi?kih stranaka:


Doma?i kontekst

Finansiranje politi?kih stranaka je jedno od pitanja o kojima se najviše raspravlja na Kosovu*. Bez obzira na pravni okvir, finansiranju politi?kih stranaka i njihovih kampanja nedostaje transparentnost, a relevantno Zakonodavstvo se i dalje slabo sprovodi. Civilno društvo i me?unarodna zajednica kritikovali su politi?ke stranke na Kosovu* zbog nedostatka transparentnosti u izveštajima o prihodima i rashodima.

Zakon o finansiranju politi?kih stranaka je,tako, izmenjen i završen 2012. i 2013. godine sa ciljem pove?anja transparentnosti i odgovornosti politi?kih stranaka. Jedna od izmena odnosi se na finansijsku kontrolupoliti?kih stranaka. Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama, Skupština Kosova* kontroliše godišnje finansijske izveštaje i finansijske izveštajepoliti?kih stranakao kampanjama pre nego što ih objavi Centralna izborna komisija. Da bi sprovela ovu zakonsku obavezu, Skupština Kosova* zajedno sa Odborom za nadzor javnih finansija putem javnog konkursa bira najmanje 10 ovlaš?enih revizora koji ?e izvršiti reviziju ovih izveštaja. Me?utim, ova izmena nije ni poboljšala situaciju, ni pove?ala transparentnost zato što Skupština nije izabrala eksterne revizore. Zbog toga, Centralna izborna komisija godinama nije objavljivala izveštaje politi?kih stranaka.

Usled toga, civilno društvo i me?unarodne organizacije na Kosovu* su preporu?ile da se izmeni i dopuni Zakon o finansiranju politi?kih stranaka. U junu prošle godine, 100 organizacija civilnog društva protestovalo je protiv nacrta zakona o finansiranju politi?kih subjekata tvrde?i da se njime krši Ustav Kosova*i me?unarodni propisi o finansiranju stranaka. Od 2017. godine, Agendaza evropsku reformu naglašava potrebuda se izmeni Zakon o finansiranju politi?kih subjekata. Izveštaj Evropske komisije o Kosovu* tako?e naglašava potrebu daljeg ja?anja izbornog procesa i usvajanja i sprovo?enja zakona za rešavanje problema visoke korupcije u skladu sa mišljenjima Evropske komisije za demokratiju putem prava (Venecijanske komisije).

Vlada Kosova* je 2018. godine osnovala radnu grupu za izradu izmena i dopuna Zakona o finansiranju politi?kih stranaka i Zakona o opštim izborima. Kada je radna grupa sa?inila nacrt novog zakona o finansiranju politi?kih stranaka, on je poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje. Vlada je,po dobijanju mišljenja Venecijanske komisije,predala nacrt Skupštini Kosova* na usvajanje pošto je prethodno unela neke izmene u vezi sa izdvajanjima u fond za demokratizaciju.

U Skupštini je nacrt zakona razmatrao Odbor za budžet i finansije, koji je osnovao radnu grupu za nacrt. Civilno društvo, me?unarodne organizacije i poslanici su isklju?eni iz ove radne grupe, koja se držala vrlo zatvoreno i daleko od o?iju javnosti. Ova radna grupa je napravila velike izmene u predloženom nacrtu - mnoge od njih su bile suprotne mišljenju Venecijanske komisije. Kasnije, 2019. godine, civilno društvo je zatražilo povla?enje nacrta zakona nakon što je ocenilo da su intervencije koje je napravila radna grupa umanjile transparentnost i odgovornost politi?kih stranaka prema javnosti.

Vlada je, tako, povukla zakon iz Skupštine. U julu 2020. nova Vlada je ponovo pokrenula izradu zakona, zahtevaju?i unapred mišljenje civilnog društva. U septembru 2020. godine Vlada je poslala nacrt zakona Skupštini, gde se o?ekivalo da ?e biti razmotren i izglasan do kraja 2020. godine; me?utim, zbog raspuštanja Skupštine, o?ekuje se da ?e se o nacrtu zakona glasati u slede?em sazivu.


Zakonodavstvo

Trenutno je finansiranje politi?kih stranaka regulisano Zakonom o finansiranju politi?kih stranaka. Ovaj zakon utvr?uje na?ine i uslove finansiranja politi?kih stranaka na Kosovu*i reguliše upravljanje, pra?enje i izveštavanje o potrošnji prihoda politi?kih stranaka u cilju pove?anja transparentnosti.

Prema ovom zakonu, finansijski i materijalni izvori politi?kih stranaka su ?lanarine, donacije, finansiranje iz budžeta Kosova*, imovina i prihodi od aktivnosti politi?kog subjekta kao što su publikacije, prodaja reklamnog materijala itd. Od politi?kih stranaka se traži da podnesu godišnji finansijski izveštaj Centralnoj izbornoj komisiji. Ovaj finansijski izveštaj uklju?uje bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj u kome je prikazana svaka uplata drugom licu tokom izveštajnog perioda.

Javno finansiranje politi?kih stranakaobavlja se kroz budžet Kosova*, iz Fonda za podršku politi?kim subjektima.Prema Zakonu o finansiranju politi?kih stranaka, Skupština Kosova* može da izdvoji do 0,05% budžeta za finansiranje izbornih kampanja na centralnom i lokalnom nivou.

Zakon tako?e predvi?a kazne za politi?ke stranke koje krše njegove odredbe i obaveze iz njega. Da bi se pove?ala transparentnost, izmenama zakona pove?ane su nov?ane kazne za kršenje odredaba zakona. Kada politi?ke stranke ne izmiruju svoje obaveze, kao što su nov?ane kazne koje je izrekla Centralna izborna komisija, poreske obaveze ili obaveze koje proisti?u iz izvršenja pravosnažnih sudskih odluka, taj iznos se oduzima od budžeta koji politi?koj stranci dodeljuje Fond za podršku politi?kim subjektima.


Smernice

Centralna izborna komisija usvojila je Izborno pravilo o finansiranju politi?kih stranaka i sankcijama i Izborno pravilo o ograni?avanju troškova kampanje i izjavi o finansijskim interesima. Prvo pravilo detaljno reguliše postupke finansiranja, upravljanja, nadzora i transparentnostipoliti?kih stranaka. Ono tako?e reguliše izveštavanje politi?kih stranaka. Pored toga, u njemu su utvr?ene kazne koje Centralna izborna komisija može da izrekne u slu?aju bilo kakvog kršenja Zakona o finansiranju politi?kih stranaka i Zakona o opštim izborima.

Prema Izbornom pravilu o ograni?avanju troškova kampanje i izjavi o finansijskim interesima, Centralna izborna komisija utvr?uje maksimalni limit za troškove politi?ke kampanje, koje nijedna politi?ka stranka ne može da premaši. Svaki politi?ki subjekat dužan je da podnese izveštaj o izjavi o finansijskim interesima u kampanji. U ovom pravilu se detaljno reguliše šta taj izveštaj mora da sadrži i odre?uju se sankcije koje bi bile izre?ene u slu?ajevima kršenja ovog pravila.


Dobre prakse

Centralna izborna komisija objavljuje godišnje finansijske izveštaje i izveštaje o izjavama o finansijskim interesima politi?kih stranaka. Centralna izborna komisija obi?no objavljuje godišnje finansijske izveštaje posle sprovo?enja revizije, za šta je potrebno vreme. Tokom 2020. godine, za razliku od prethodnih godina, Centralna izborna komisija je objavila nerevidovane godišnje finansijske izveštaje svih politi?kih stranaka pre održavanja izbora. Smatra se da je objavljivanje tih izveštaja pre dana izbora postupak koji je pove?ao transparentnost rada i potrošnjepoliti?kih stranaka.

U?eš?e gra?ana

„Pravo gra?ana da u?estvuju u vo?enju javnih poslova“, uklju?uju?i poslove na lokalnom nivou, izri?ito je utvr?eno u Evropskoj povelji i u Dodatnom protokolu uz Povelju, u kome se utvr?uje da „pravo na u?eš?e u poslovima lokalne vlasti ozna?ava pravo da se pokušaju utvrditi ovlaš?enja ili da se uti?e na vršenje ovlaš?enja i odgovornosti lokalne vlasti“. Kada se lokalne vlasti konsultuju sa gra?anima i zajedno s njima kreiraju i vrednuju javne usluge, one time utiru put ka boljim ishodima sektorskih politika i ka ve?em uzajamnom poverenju izme?u gra?ana i vlasti.

U?eš?e gra?ana podrazumeva da ?itav niz lokalnih zainteresovanih strana, kao što su aktivisti civilnog društva, novinari, pripadnici akademskih krugova, predstavnici poslovnih krugova, lokalnih zajednica i sami aktivni gra?ani, ima pristup poslovima lokalne vlasti. Veoma je važno da taj vid participacije gra?ana bude inkluzivan kako bi se uzeli u obzir stavovi šire javnosti, ekspertskih aktera i raznih reprezentativnih grupa, uklju?uju?i grupe ranjivih i marginalizovanih lica. Osim toga, angažovanje zainteresovanih aktera mora obuhvatiti one na ?ije ?e živote i interese neposredno uticati sprovo?enje odluka o kojima je re?. Da bi se osiguralo da ti zainteresovani akteri budu valjano identifikovani, neophodno je organizovati javne konsultacije pre nego što se donesu obavezuju?e odluke u vezi sa akcijom ili pre nego što se prezentira kona?ni predlog odluke. Otvoreniji konsultativni proces podrazumeva da vlasti prvo pozivaju zainteresovane aktere da identifikuju probleme, izazove i mogu?nosti, koje potom razmatraju, a tek potom ispituju razli?ite politi?ke scenarije pre nego što pristupe izradi predloga odluka.

Participativni mehanizmi mogu se grupisati u slede?e kategorije koje odražavaju razli?ite nivoe angažovanja:

  • informisanje javnosti o lokalnim prioritetima, programima i planovima vlasti;
  • održavanje konsultacija sa javnoš?u i/ili odre?enim grupama ljudi o javnim sektorskim politikama i prikupljanje podataka o njihovim iskustvima ili ekspertizi;
  • saradnja sa javnoš?u i/ili odre?enim grupama na razvoju rešenja lokalnih problema [uklju?uju?i procese zajedni?kog kreiranja, kao što je formulisanje obaveza Akcionog plana Partnerstvo za otvorenu upravu (OGP)];
  • angažovanje lokalnih zajednica u procesima odlu?ivanja kroz raspravu, glasanje (kao što su participtivno budžetiranje i održavanje referenduma) i kroz druge instrumente odlu?ivanja.

 

Prema Dodatnom protokolu, „zakonom se obezbe?uju sredstva olakšavanja za ostvarivanje“ prava gra?ana na u?estvovanje. Da bi navedeni oblici u?estvovanja predstavljali istinsko angažovanje, a ne samo simboli?ke akcije lišene sadržaja, potrebno je da proces konsultacija u vezi sa formiranjem novih sektorskih politika i donošenjem novih propisa bude potkrepljen zakonskom regulativom i smernicama, kao i ?vrstom politi?kom voljom.

Inkluzivno kreiranje politike u isto vreme mora biti delotvorno, a javnost treba da bude dobro informisana o svojim pravima, mogu?nostima kao i o na?inima na koje može da u?estvuje u lokalnom odlu?ivanju. Procesi kreiranja politike treba da budu jasno nazna?eni znatno unapred da bi se gra?anima i zainteresovanim grupama aktera omogu?ilo da pripreme svoje predloge i intervencije. Rokovi moraju biti objavljeni unapred i pritom treba jasno nazna?iti kada je ta?no mogu?e angažovanje gra?ana kako bi se osiguralo da ?e ta participacija biti smislena i sadržajna aktivnost, a lokalne vlasti treba da obezbede sve potrebne povratne informacije onima koji iznose politi?ke predloge ili preporuke. Lokalne vlasti treba da se postaraju da sva stanovišta i stavovi zainteresovanih aktera budu na odgovaraju?i na?in razmotreni i uzeti u obzir prilikom kreiranja sektorskih politika, a u povratnim informacijama koje se moraju dostavljati gra?anima treba jasno nazna?iti razloge za donošenje odluka o prihvatanju ili neprihvatanju odre?enih predloga. Taj inkluzivni pristup omogu?uje da sve sektorske politike budu zaista relevantne, zasnovane na ?vrstim dokazima, da se u njima vodi ra?una o svim isprepletanim potrebama i da budu responzivne prema javnim zahtevima.

Lokalne vlasti tako?e treba da angažuju funkcionere koji su obu?eni za vo?enje javnih konsultacija i treba da osiguraju da se gra?anima bez odlaganja dostavljaju sveobuhvatne povratne informacije.

Takvi inkluzivni pristupi osiguravaju da ?e lokalne vlasti donositi bolje i relevantnije odluke koje ?e uvek odražavati interes javnosti i koje ?e svi gra?ani mo?i dobro da shvate. Uporedo s tim lokalne zajednice mogu da razviju održivi kapacitet za izražavanje sopstvenih zabrinutosti, za kreiranje rešenja i nadzor nad valjanim sprovo?enjem tih rešenja, što ?e sve imati za posledicu ve?e poverenje javnosti u isporuku lokalnih usluga.



Opšti domac?i kontekst

Od 2008. godine, Kosovo* je po?elo da postepeno decentralizuje vlasti. Lokalna samouprava regulisana je u ?lanu 123 Ustava Kosova* i u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Osnovna jedinica lokalne samouprave je opština. Trenutno se lokalna samouprava na Kosovu* vrši u 38 opština.

Lokalna samouprava na Kosovu* funkcioniše na osnovu na?ela dobrog upravljanja, transparentnosti, supsidijarnosti i efikasnog i delotvornog pružanja usluga, uz obra?anje posebne pažnju na konkretne potrebe i problememanjinskih zajednica i njihovih pripadnika. Angažovanje gra?ana i u?eš?e u vlasti važni su i za dobro funkcionisanje lokalne samouprave. Važnost ovog u?eš?a izražava i Ustav Kosova*, koji obavezuje opštine da podsti?u i obezbe?uju aktivno u?eš?e svih gra?ana u procesu odlu?ivanja opštinskih organa. Važno je napravitidelotvorne mehanizme za uklju?ivanje gra?ana u odlu?ivanje na lokalnom nivou. Njihovo angažovanje uti?e na nivo upravljanja i funkcionisanja opštine na na?in koji je koristan za njene gra?ane. Važno je angažovati gra?ane ne samo tokom procesa odlu?ivanja, ve? i tokom kreiranja politike. Ovo u?eš?e ne koristi samo opštini, ve? i ?itavoj zajednici. U?eš?e gra?ana je pre svega klju?no sredstvo za pove?anje transparentnosti i odgovornosti lokalnih i centralnih vlasti.

Mehanizmi za u?eš?e gra?ana i direktnu demokratiju navode se u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Ti mehanizmi uklju?uju: javno informisanje, javne konsultacije, pravo na peticiju, gra?ansku inicijativu, referendum, opoziv gradona?elnika i konsultativne odbore. U cilju postizanja transparentnosti i angažovanja gra?ana, Kosovo* je izdalo Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama, Administrativno uputstvo o minimalnim standardima za javne konsultacije u opštinama i Uredbu o postupku izrade i objavljivanja opštinskih akata. Cilj ovih akata je da se pove?a transparentnost, odgovornost i dobro funkcionisanje opština, što bi bilo korisno za njihove gra?ane.

Što se ti?e u?eš?a gra?ana, pravni okvir Kosova*je dobro definisan i predvi?a širok spektar mehanizama koji su u skladu sa evropskim i me?unarodnim standardima. Me?utim, ti mehanizmi se ne koriste uvek u praksi. Iako su javne konsultacije i javno informisanje i dalje naj?eš?e koriš?eni mehanizmi, drugi oblici, kao što su peticije, inicijative, referendumi ili opoziv gradona?elnika i daljese slaboprimenjuju. Razlog za to je nizak nivo svesti i interesovanja gra?ana za koriš?enje tih mehanizama.

Poslednjih godina, opštine na Kosovu* su pove?ale nivo transparentnosti i odgovornosti, omogu?avaju?i na taj na?in gra?anima da pristupaju javnim informacijama i u?estvuju u kreiranju lokalne politike. Svaka opština ima svoju internet stranicu koja gra?anima omogu?ava pristup opštinskim aktivnostima, organizacijama, odborima i donetim odlukama. Skoro sve opštine prenose sednice Skupštine opštine uživo putem razli?itih platformi. Zbog pandemije bolesti COVID-19 i odgovaraju?ih mera predostrožnosti, opštine održavaju javne konsultacije prekointerneta i tako ne ograni?avaju svoje gra?ane u ostvarivanju svojih prava. 

Udruženi napori za poboljšanje i ja?anje kapaciteta opština za pružanje povoljnih i odgovornih usluga u skladu su sa Strategijom o lokalnoj samoupravi za period 2016-2026. Konkretnije, 2. cilj ove strategije poziva na uspostavljanje boljeg okvira za upravljanje kako bi se obezbedilo demokratsko predstavljanje gra?ana i efikasna opštinska uprava, dok ?etvrti cilj zahteva ja?anje partnerstva izme?u lokalne samouprave, civilnog društva i privrednih subjekatada bi se proizvelo aktivno, sveobuhvatno i kohezivno gra?anstvo.

Otvoreno kreiranje politike

Otvoreno kreiranje politike je širok pojam koji ozna?ava razvoj sektorske politike koji je transparentan i participativan. Na taj na?in se opisuje kreiranje politike i donošenje odluka prilikom ?ega se uzimaju u obzir svi najnoviji interaktivni instrumenti koji otvaraju proces kreiranja politike za u?eš?e raznih aktera u svetu koji je u sve ve?oj meri digitalan. Ne postoji samo jedan put koji vodi ka otvorenom kreiranju politike: za razli?ite politi?ke odluke bi?e potrebni razli?iti pristupi.

Me?unarodni standardi

Pristupi za otvoreno kreiranje politike omogu?uju vlastima da postignu bolje koncipirane i na ve?em broju ?injenica i informacija zasnovane politi?ke ishode primenjuju?i saradni?ke procese u kojima se uzima u obzir mnoštvo razli?itih perspektiva i vidova stru?nog znanja. Razni digitalni alati i analiti?ke tehnike primenjuju se kako bi svaka sektorska politika bila u ve?oj meri zasnovana na dokazima i kako bi joj konkretni podaci služili kao pokreta?. Modeli angažovanja mogu obuhvatiti reprezentativni gra?anski panel, pokretanje akcije za prikupljanje politi?kih ideja i koriš?enje kolektivne inteligencije za oslanjanje na kolektivno znanje i iskustvo raznovrsne javnosti.

Pomo?u otvorenih podataka i angažovanjem gra?ana može se posti?i da se donose utemeljenije i inkluzivnije odluke i može se primeniti više inovacija, kako u procesima kreiranja politike, tako i u procesima donošenja politi?kih odluka koje proisti?u iz takve politike. Da bi se u najve?oj mogu?oj meri uve?ale mogu?e dobiti od otvorenog kreiranja politike, lokalne vlasti mogu formirati tim za vo?enje otvorene politike koji ?e objavljivati sve podatke na osnovu kojih su razra?ivane i kreirane politi?ke odluke i obu?avati politi?ke funkcionere za rad sa podacima koji ?e omogu?iti kreiranje politike utemeljene na što ve?em broju podataka i informacija.

Iako ne postoje konkretni standardi za kreiranje otvorene politike, slede?i instrumenti mogu biti korisne referentne ta?ke:


Doma?i kontekst

Oblikovanje otvorenih politikaje klju?ni element transparentnosti i demokratije. Glavni cilj oblikovanjaotvorenih politika je pove?anje u?eš?a gra?ana u donošenju odluka i upravljanju, što bi pove?alo transparentnost i odgovornost javnih vlasti. Oblikovanje otvorenih politika važno je tokom postupkaizrade politikada bi gra?ani imali svoj glas u oblikovanju onih politika koje uti?u na njihove potrebe i interese.

Kosovo* je stvorilo dobar pravni okvir koji promoviše oblikovanje otvorenih politika i koji je uskla?en sa evropskim i me?unarodnim standardima. U?eš?e gra?ana je zajam?eno Ustavom Kosova*, koji obavezuje opštine da podsti?u i obezbede aktivno u?eš?e svih gra?ana u procesu donošenja odluka opštinskih organa. Oblikovanje otvorenih politika predvi?a se i u Zakonu o pristupu zvani?nim dokumentima, koji od svih javnih institucija zahteva da objavljuju svoje aktivnosti i sve dokumente koji su od interesa za gra?ane Kosova*. Zakon o lokalnoj samoupravi u 9. poglavlju tako?e regulišeoblikovanje otvorenih politika.


Zakonodavstvo

Oblikovanje otvorenih politika u lokalnoj samoupravi na Kosovu* regulisano je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Da bi se obezbedila transparentnost, na osnovu ovog zakona Skupština opštine i svi njeni odbori održavaju sastanke koji su otvoreni za javnost i svim gra?anima je dozvoljeno da ih prate i da u?estvuju u njima.

Me?utim, zakon tako?e reguliše izuzetne slu?ajeve kada javnost može da budelegalno isklju?ena sa sastanaka Skupštine opštine ili nekog od njenih odbora. Javnost može da bude isklju?ena u slu?ajevima kada otvoreni sastanak može da dovede do javnih nereda ili nasilja, kada postoji mogu?nost obelodanjivanja informacija i dokumenata koji su prema Zakonu o pristupu zvani?nim dokumentima ozna?eni kao poverljivi i kada postoji mogu?nost otkrivanja osetljivih li?nih ili komercijalnih podataka ili informacija o aktuelnim ili budu?im sudskim postupcima.

U 9. poglavlju Zakona o lokalnoj samoupravi definišu se mehanizmi za u?eš?e gra?ana i direktnu demokratiju. Ovo poglavlje predvi?a i reguliše javno informisanje i konsultacije, pravo na peticiju, gra?ansku inicijativu, referendum, opoziv gradona?elnika i konsultativne odbore. Svi ovi mehanizmi direktno pove?avaju transparentnost i u?eš?e u oblikovanju politika jer predvi?aju uklju?ivanje gra?ana u postupke upravljanja u njihovim opštinama.

Oblikovanje otvorenih politika tako?e je regulisano Zakonom o pristupu zvani?nim dokumentima. Na osnovu ovog zakona sve javne institucije imaju obavezu da proaktivno objavljuju sve javne dokumente. One treba da, pre svega, svakodnevno objavljuju podatke o javnim aktivnostima lokalnih vlasti na osnovu kojih ?e gra?ani biti stalno informisani o tim aktivnostima. Zakon tako?e reguliše mogu?nost da gra?ani traže od javnih institucija da objavljujujavne dokumente ili im omogu?e pristup tim dokumentima.


Smernice

Na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, Ministarstvo za lokalnusamoupravu je usvojilo Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama. Njegov cilj je pove?anje transparentnosti u opštinama i njihovimorganima objavljivanjem normativnih akata, odluka i dokumenata koji su od interesa za gra?ane. Ono što je najvažnije je da ovo administrativno uputstvo ima za cilj da pove?a u?eš?e javnosti u donošenju odluka.

Na osnovu ovog administrativnog uputstva, opštine moraju da sa gra?anima održe najmanje dva sastanka godišnje o pitanjima od opšteg interesa. Zakon navodi da, osim ta dva sastanka, opštine moraju da održavaju i druge konsultativne sastanke u okviru ?etvrti, naselja ili na bilo kom mestu u okviru opštineda bi razgovarale o pitanjima koja se odnose na budžet, projekte, lokalni ekonomski razvoj, koriš?enje opštinske imovine ili nekim drugim pitanjima od opšteg interesa. ?lan 12 reguliše oblike u?eš?a gra?ana u odlu?ivanju i omogu?ava stanovnicima opštine da u?estvuju u svim fazama izrade i sprovo?enja lokalnih politika: u planiranju, razgovorima, odlu?ivanju, sprovo?enju i nadzoru. U ?lanu 13 ovog Administrativnog uputstva se dodaje da o svim aktima koji se ti?u gra?ana pre usvajanja treba da se održe javne konsultacije. 


Dobre prakse

Kao nadogradnju Uredbe o minimalnim standardima za proces javnih konsultacija, Kancelarija za dobro upravljanje u okviru Kabineta premijera izradila je internet platformu(konsultimet.rks-gov.net) koju koriste svi javni organi za identifikovanje zainteresovanih strana za razvijanje javnih konsultacija. Ova platforma pruža mogu?nost gra?anima, organizacijama civilnog društva i svim relevantnim stranama da u?estvuju u postupku javnih konsultacija o zakonodavnim inicijativama i u procesimaodlu?ivanja i oblikovanja politika.

Participativno kreiranje budžeta

Jedan od oblika angažovanja gra?ana i njihovog u?estvovanja u izradi budžeta – participativno budžetiranje – poziva gra?ane i grupe iz zajednice da predlože nove inicijative ili poboljšanja javnih usluga koja treba finansirati iz budžetskih sredstava lokalne vlasti. Razli?iti modeli obuhvataju glasanje gra?ana, koje se ?esto odvija onlajn, o razli?itim projektima. Na taj na?in obezbe?uje se put kojim gra?ani zajednice koji to žele mogu neposredno da u?estvuju u odlu?ivanju o tome kako treba trošiti javni novac. Na taj na?in stvaraju se mogu?nosti za angažovanje, obrazovanje i osnaživanje gra?ana. Na taj na?in se tako?e može promovisati transparentnost, a transparentnost, s druge strane, može pomo?i smanjenju neefikasnosti i korupcije.

Me?unarodni standardi

Participativno budžetiranje zapo?elo je u Porto Alegreu u Brazilu krajem osamdesetih godina 20. veka i otada se raširilo po celom svetu. Da bi se osiguralo da taj proces bude inkluzivan i da se njime stigne do razli?itih grupa, uklju?uju?i manjinske grupe i grupe gra?ana koji su u nepovoljnom položaju, potrebno je omogu?iti da se i onlajn i u li?nom kontaktu prezentiraju informacije i pruži podrška gra?anima i razli?itim grupama u zajednici i svim zainteresovanim akterima da bi oni bili upu?eni u to kako da pripreme predlog za razmatranje. Uvo?enje rodno osetljivog participativnog budžetiranja može pove?ati obuhvat i dostupnost i može se planirati u tesnoj saradnji sa lokalnim gra?anskim grupama, s posebnim naglaskom na inkluzivnost.

Iako ne postoje konkretni standardi za participativno budžetiranje, slede?i instrumenti služe kao referentni materijal:


Doma?i kontekst

U?eš?e gra?ana u procesu izrade budžeta je još jedan važan faktor koji pozitivno uti?e na nivo transparentnosti i odgovornosti organa upravljanja. Centralne i lokalne vlasti funkcionišu na osnovu budžeta Kosova*, koji se prikuplja od poreza i doprinosa, kao i drugih oblika prihoda koji se prikupljaju od gra?ana Kosova*. Zbog toga je važno da se stvore mehanizmi koji omogu?avaju gra?anima da budu deo procesa izrade budžeta kako bi bili obavešteni o tome gde se njihov novac troši i kako. Na lokalnom nivou vlasti, opštinski budžeti imaju pet kategorija: zarade i plate, roba i usluge, komunalne usluge, subvencije i kapitalna ulaganja. Zato je budžet najvažniji opštinski akt jer direktno uti?e na kvalitet života gra?ana.

Zakon o lokalnoj samoupravi reguliše u?eš?e gra?ana u procesu izrade budžeta na Kosovu*. Na osnovu ?lana 69. (Pravo na peticiju), svako lice ili organizacija koja ima neki interes u opštini ima pravo da podnese peticiju Skupštini opštine o pitanjima koja se odnose na odgovornosti i ovlaš?enja opštine. Dok ?lan 70. (Gra?anska inicijativa) predvi?a da gra?ani mogu da daju inicijativu za propis iz nadležnosti opštine koji ?e biti usvojenu skupštini ili glasanjem gra?ana u skladu sa važe?im zakonom, ?lan 73. (Savetodavni odbori) obavezuje Skupštinu opštine da formirasavetodavne odbore unutar sektora da bi omogu?ila u?eš?e gra?ana u procesu odlu?ivanja.

U Izveštaju KDI o transparentnosti u lokalnoj samoupravi za 2019. godinu navodi se da su opštine na Kosovu* napredovale u objavljivanju budžeta za 19%, investicionog plana za 17%, kvartalnog izveštaja o troškovima za samo 1%, godišnjeg zbirnog izveštajao budžetu opštine za prethodnu fiskalnu godinu za 12%, srednjoro?nog budžetskog okvira za samo 2% i izveštajaeksterne revizije za 13%.


Zakonodavstvo

Prema ?lanu 24. Zakona o lokalnoj samoupravi, opštinski budžet se sastoji od sopstvenih izvora prihoda, sredstava koje dodeljuje Vlada Kosova*, donacija i drugih prihoda. Pored toga, navodi se da su budžet i finansije opština regulisani Zakonom o finansijama lokalne samouprave. Prema ?lanu 52, svaka opština mora da ima svoj odbor za politiku i finansije, koji ima zakonsku odgovornost za razmatranje svih politika, fiskalnih i finansijskih dokumenata, godišnjeg srednjoro?nog budžeta i svih promena budžeta tokom fiskalne godine.

Zakon o finansijama lokalne samouprave utvr?uje finansijska sredstva koja stoje na raspolaganju opštinama na Kosovu*, uklju?uju?i izvorne prihode opština, kao i bespovratna sredstva i druga finansijska sredstva koja su neophodna za vršenje opštinskih nadležnosti. Prema ovom zakonu, opštine imaju pravo na dovoljna finansijska sredstva kojima mogu da slobodno raspolažu i koja odgovaraju njihovim opštinskim nadležnostima. Ovaj zakon detaljno reguliše šta su opštinske takse, zakupnine, nov?ane kazne, participacije i drugiizvorni prihodi opštine i utvr?uje drugabespovratna sredstva i transfere za delegirane nadležnosti.


Smernice

Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama obavezuje opštine da omogu?e transparentnost potrošnje. Svaka opština je dužna da na svojoj zvani?noj internet stranici objavi odobreni plan budžeta, kvartalne budžetske izveštaje, srednjoro?ni okvir budžetskih rashoda i zbirni finansijski izveštaj za prethodnu fiskalnu godinu. Pored toga, Ministarstvo finansija izdaje budžetsko uputstvo i šalje ga opštini radi pripreme predloga budžeta i drugih zahteva za dodeljivanje budžeta.

Proces izrade budžeta na Kosovu* sastoji se od nekih koraka koji zahtevaju u?eš?e gra?ana. Svake godine, 15. maja, objavljuje se prvo budžetsko uputstvo. Tokom maja i juna, opštine održavaju otvorene rasprave sa gra?anima. Cilj ovih rasprava je da se utvrde potrebe gra?ana za budu?e planiranjeulaganja. Srednjoro?ni okvir budžetskih rashoda se odobrava i objavljuje na internetu 30. juna. Gradona?elnik 1. septembra odobrava predlog budžeta i šalje ga Skupštini Kosova*. Skupština opštine je dužna da održi najmanje jednu javnu raspravu pre nego što odobri predlog budžeta. Cilj održavanja javnih rasprava je da se obezbedi uskla?enost izme?u planiranihulaganja i potreba i zahteva gra?ana. Skupština opštine odobrava predlog opštinskog budžeta do 30. septembra. Posle odobravanja, Skupština opštine ga šalje Ministarstvu finansija. U slede?em koraku, predlog budžeta odobrava Vlada Kosova* do 31. oktobra i šalje ga Skupštini Kosova*. Kona?no, Skupština Kosova*treba da do 31. decembra odobri budžet Kosova*.


Dobre prakse

Opština Priština je izradila internet platformu na kojoj se objavljuju sve aktivnosti i dokumenti od opšteg interesa za njene gra?ane. Zbog pandemije COVIDa-19, Opština je odlu?ila da održava javne skupove sa gra?anima preko interneta i da izbegne sastanke uživo. Jedan od sastanaka koji ?e biti održani odnosi se na planiranje budžeta. Tako je Opština objavila „Rasporedjavnih rasprava „preko interneta“ sa gra?anima u cilju planiranja budžeta za 2021. godinu”, u kome se nalazi tabela sa datumima predstoje?ih pet sastanaka. Opština je dala uputstva o tome kako pristupiti sastancima inavela je vreme njihovog održavanja, dnevni red za svakiod sastanaka i link za pristupanje sastancima.

Javne konsultacije

Javne konsultacije predstavljaju zvani?ni i ?esto zakonom propisan proces u kome gra?ani i drugi zainteresovani akteri iznose svoje stavove u klju?nim fazama politi?kog procesa. Javne konsultacije se mogu voditi i onlajn i oflajn ili mogu predstavljati kombinaciju oba ta na?ina. Njihovi glavni ciljevi jesu poboljšanje efikasnosti, transparentnosti i u?eš?e javnosti u donošenju važnih odluka. Ako se obavlja blagovremeno i delotvorno, proces javnih konsultacija može poboljšati kvalitet odlu?ivanja, unaprediti rentabilnost, omogu?iti postizanje održivijih politi?kih rešenja i može generisati ve?e poverenje javnosti u sam proces politi?kog odlu?ivanja.

 

Me?unarodni standardi

Razni oblici konsultacija kre?u se u širokom dijapazonu, od informisanja i konsultovanja gra?ana do akcija za prikupljanje ideja o tome kako unaprediti sektorsku politiku, debata i skupova na kojima gra?ani mogu da razvijaju potencijalna politi?ka rešenja na osnovu kojih je potom mogu?no donositi odluke i saradnje u kojoj preduze?a od socijalnog zna?aja, organizacije civilnog društva ili ekspertske grupe u?estvuju ili u kreiranju usluga ili u pružanju tih usluga.

Da bi se poboljšala inkluzivnost i efikasnost javnih konsultacija, svaka lokalna vlast treba da teži tome da formira jedinicu koja ?e preuzeti odgovornost za koordinisanje smernica i procedura za sprovo?enje javnih konsultacija i za to da obezbedi da se sve to odvija u skladu sa merodavnim zakonodavstvom. Takva jedinica treba tako?e da se bavi obu?avanjem funkcionera u raznim odeljenjima uprave ili onih koji vode javne konsultacije. U slu?aju manjih lokalnih vlasti ?iji su resursi ograni?eniji, odgovaraju?a jedinica u nadležnom ministarstvu centralne vlasti, kao što je ministarstvo lokalnog i regionalnog razvoja, može da obezbedi takvu obuku i podršku za koordinisanje i ažuriranje smernica i procedura za odvijanje javnih konsultacija na lokalnom nivou.

Iako ne postoje konkretni standardi za sprovo?enje javnih konsultacija, slede?i instrumenti mogu poslužiti kao koristan referentni materijal:


Doma?i kontekst

Javne konsultacije se smatraju oblikom komunikacije izme?u organa upravljanja i gra?ana. Proces javnih konsultacija je jedan od klju?nih elemenata transparentne vlade, s obzirom na ?injenicu da omogu?ava gra?anima da razgovaraju o radu lokalne samouprave i da prate njen rad.

Okvir Kosova*je dobro definisan i reguliše javne konsultacije i na nivou centralne i na nivou lokalne uprave. Na centralnom nivou, javne konsultacije su regulisane Uredbom o minimalnim standardima za proces javnih konsultacija koja definiše standarde, principe i procedure postupka javnih konsultacija izme?u javnih organa i zainteresovanih strana u procesu kreiranja politika i odlu?ivanja. Na lokalnom nivou, one su regulisane Zakonom o lokalnoj samoupravi, Administrativnim uputstvom o minimalnim standardima za javne konsultacija u opštinama i Administrativnim uputstvom o transparentnosti u opštinama.

Indeks transparentnosti KDI za opštinsko upravljanjeza 2019. godinu pokazuje da je 29 od 38 opština objavilo svoje nacrte odluka i agende za javne konsultacije. Tako?e, 28 opština je objavilo nacrt budžeta radi javne rasprave. Opštine su generalno bile vrlo aktivne u pogledu javnih rasprava koje se odnose na odobravanje budžeta.


Zakonodavstvo

Pravo  na javne konsultacije regulisano je i zašti?eno Zakonom o lokalnoj samoupravi. Prema ?lanu 68 „Svaka opština periodi?no, najmanje dva puta godišnje, održava javne sastanke na kojima može da u?estvuje bilo koja osoba ili organizacija koja ima interes u opštini.“ Cilj ovih otvorenih sastanaka je da se gra?ani obaveste o aktivnostima opštine i da se u?esnicima pruži prilika da postavljaju pitanja i daju predloge lokalnim izabranim predstavnicima. Opštine su dužne da obaveštavaju gra?ane o svim važnim planovima ili programima od javnog interesa.


Smernice

Javne konsultacije su regulisane i Administrativnim uputstvom o transparentnosti u opštinama. U ?lanu 13. ovog administrativnog uputstva navodi se da su „opštinski akti od koristi za gra?ane predmet javne rasprave pre usvajanja, što uklju?uje i organizovanje rasprava u seoskim podru?jima“. U ovom ?lanu se tako?e navodi da kada su u pitanju javne konsultacije opštine treba da postupaju u skladu sa Administrativnim uputstvom o minimalnim standardima za javne konsultacije u opštinama, koje ima za cilj promovisanje i obezbe?enje u?eš?a gra?ana i drugih zainteresovanih strana u procesu oblikovanja politika i odlu?ivanja na lokalnom nivou. Ovo administrativno uputstvo „definiše pravila, principe, forme, procedure i minimalne standarde javnih konsultacija u opštinama tokom izrade opštinskih politika i podzakonskih akata“.

Vlada Kosova* je napravila platformu (konsultimet.rks-gov.net) koju koriste svi javni organi za razvijanje javnih konsultacija. Administrativno uputstvo o minimalnim standardima za javne konsultacije u opštinama zahteva od opština da objavljuju predloge projekata na zvani?nim internet stranicama i na platformi za javne konsultacije na centralnom nivou. Svaka opština treba da ima jedinicu/službenika za komunikaciju sa javnoš?u koji je odgovoran za koordinaciju procesa javnih konsultacija.

Prema Administrativnom uputstvu o minimalnim standardima za javne konsultacije u opštinama, opština mora da održava javne konsultacije za sve dokumente i podzakonske akte o lokalnoj politici. Ono tako?e navodi oblike i tehnike javnih konsultacija, koje treba da uklju?uju javne konsultativne sastanke, pisane i elektronske javne konsultacije, objavljivanje na internet stranici opštine i relevantnim platformama, kao i druge oblike javnih konsultacija, kao što su konferencije, intervjui, konsultacije sa odre?enom interesnom grupom, ankete, tribine sa gra?anima, štandovi na ulicama, sastanci sa savetima sela, kvartova i gradskih naselja. Ovo administrativno uputstvo, koje funkcioniše kao smernica, tako?e reguliše standarde, faze i rokove javnih konsultacija.


Dobre prakse

Opština Kamenica je, zbog mera predostrožnosti vezanih za COVID-19, odlu?ila da održi javne konsultacije preko interneta. U novembru 2020. godine, Opštinska komisija za uskla?ivanje opštinske uredbe završila je nacrt uredbe koji je trebalo da bude predmet javne rasprave. Gradona?elnik je doneo odluku da ?e se ova javna rasprava održati preko interneta i da ?e biti otvorena za sve stanovnike opštine. U odluci se tako?e navodi da gra?ani mogu da pošalju svoje komentare i ideje u pisanom obliku, što zna?i da nisu ograni?eni samo na sastanak preko interneta.

Javne peticije

Javne peticije omogu?uju gra?anima da pokre?u pitanja kod javnih vlasti. Broj prikupljenih potpisa može ukazati na nivo podrške pokrenutim pitanjima. Cilj peticija jeste ili da se naglasi zna?aj nekog pitanja ili da se zahteva da se preduzmu neki konkretni koraci. Peticije su ?esto inspirisane aktivnoš?u civilnog društva, ali se one u sve ve?oj meri podnose preko zvani?nih, ?esto onlajn platformi, i to tako da na peticije sa odre?enim unapred utvr?enim brojem potpisa sledi zvani?ni odgovor.

Me?unarodni standardi

Važno je da zvani?ni odgovor bude dat bez odlaganja i da se u  odgovoru na javnu peticiju jasno i argumentovano obrazloži zašto je odluka doneta ili nije doneta.

Da bi javne peticije mogle da postanu instrument koji ima stvarni odjek u široj javnosti, lokalne vlasti i organizacije civilnog društva treba da podignu svest o prirodi peticija i procedurama za prikupljanje potpisa i za podnošenje peticija u opštinama. Tako?e treba razjasniti status elektronskih potpisa kako bi se osiguralo da postoji puna transparentnost kada je re? o uslovima koje javna peticija mora da ispuni da bi se na nju zvani?no odgovorilo.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na javne peticije:


Doma?i kontekst

Peticije su još jedan mehanizam koji se koristi za omogu?avanje u?eš?a gra?ana. Pravo na peticiju mora biti garantovano i uklju?eno u pravni okvir kako bi javnost mogla da predloži usvajanje, izmenu ili ukidanje bilo kog akta koji kod nje izaziva zabrinutost. Sre?om, pravo na peticiju je dobro regulisano na Kosovu*. Zakon o lokalnoj samoupravi i Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama predvi?aju i ure?uju ovo pravo, omogu?avaju?i gra?anima Kosova* da se obrate svojim opštinama kad god imaju zahtev ili problem.


Zakonodavstvo

Zakon o lokalnoj samoupravi reguliše pravo na peticiju. Prema ?lanu 69, „svako lice ili organizacija koja ima interes u opštini ima pravo da podnese peticiju Skupštini opštine o bilo kom pitanju koje se odnosi na odgovornosti i ovlaš?enja opštine“. Skupština opštine treba da razmotri te peticije u skladu sa svojim statutom i poslovnikom.


Smernice

Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama detaljnije ure?uje pravo na peticiju. ?lan 9.dozvoljava gra?anima da predaju peticiju za bilo koje pitanje za koje je opština odgovorna. Ove peticije treba da se upute Skupštini opštine. Gra?ani imaju pravo da upute neograni?eni broj peticija Skupštini opštine o pitanjima koja se odnose na ure?enje grada, održavanje reda i infrastrukture u gradu, urbanizaciju grada i sela, održavanje životne sredine, sprovo?enje samouprave i sva druga pitanjaod važnosti za život lokalnog stanovništva. Skupština opštine treba da razmotri peticije u zakonskom roku od 30 dana.


Dobre prakse

Islamska zajednica Kosova* godinama je tražila da se izgradi velika džamija u centru Prištine. Nakon mnogo pregovora koji su trajali nekoliko godina, Opština Priština i BIK su se saglasili da se džamija izgradi u naselju Dardanija, a 2012. godine su po?eli prvi gra?evinski radovi na džamiji. Tokom 2017. godine, jedna neformalna grupa gra?ana pokrenula je peticiju preko interneta protiv izgradnje nove džamije u Opštini Priština. Tražili su podršku gra?ana. Prema autorima peticije, planirana džamija nije bila u skladu sa tom ambijentalnom celinom i tražili su da se ne dozvoli izgradnja džamije u predloženom obliku. Me?utim, ova peticija nije bila uspešna i izgradnja džamije je po?ela 2020. godine.

Lokalni referendumi

Lokalni referendumi, koji su široko rasprostranjeni u državama ?lanicama Saveta Evrope, pružaju lokalnim vlastima mehanizam na osnovu kojeg je mogu?no utvrditi volju gra?ana o konkretnim pitanjima koja se neposredno ti?u njihove životne svakodnevice ili na osnovu kojeg gra?ani predlažu da se pokrene inicijativa za koju bi oni želeli da se sprovede ili ?ak spre?avaju sprovo?enje neke planirane odluke.

Me?unarodni standardi

Kada referendum pokre?u gra?ani ili grupe zainteresovanih aktera, on može predstavljati deo kampanje protiv ne?ega za šta se pretpostavlja da ?e štetno uticati na život gra?ana ili na prirodnu sredinu, kao što je recimo plan za izgradnju novog industrijskog parka, tunela za preusmeravanje vozila ispod re?nog korita ili neki drugi urbanisti?ki poduhvat. Onda kada postoji i zakon koji omogu?uje da se održavaju lokalni referendumi i kada postoje smernice o tome kako održati referendume, obi?no je utvr?en minimalni procenat bira?a ?iji su potpisi potrebni da bi se pokrenuo referendum. U nekim slu?ajevima gradona?elnik ili izabrano gradsko ve?e mogu tako?e doneti odluku o na?inu na koji ?e biti formulisano pitanje na lokalnom referendumu. Zavisno od zakonodavnog okvira referendumi mogu biti obavezuju?i za lokalnu vlast ili pak mogu imati konsultativnu snagu, što zna?i da kona?nu odluku ipak donosi izabrano gradsko ve?e.

Važno je da zakonsko rešenje i procedure budu jasni kako bi gra?ani ta?no znali okvir u kome ?e se delovati na osnovu rezultata referenduma i koji se odgovor o?ekuje od izvršne vlasti ili izabranog ve?a lokalne vlasti. Kao i kada je re? o javnim peticijama, i ovde je važno uzdizati svest o proceduri prikupljanja potpisa i statusu elektronskog potpisa kako bi se osiguralo da postoji puna transparentnost u vezi sa uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi se referendum mogao održati. Transparentnost koja se odnosi na finansiranje politi?kih stranaka treba da bude primenjena i na finansiranje referendumske kampanje, uklju?uju?i utvr?ene gornje granice troškova i naknadnu nezavisnu reviziju finansiranja i troškova.

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi odnose se na lokalne referendume:


Doma?i kontekst

Pravo na referendum regulisano je Ustavom Kosova*, koji navodi da referendum treba da se raspiše i održi u skladu sa važe?im zakonom.  Me?utim, Skupština Kosova* nikad nije usvojila zakon koji bi posebno regulisao proces održavanja referenduma. Zakon o lokalnoj samoupravi uklju?uje referendum me?u mehanizme za u?eš?e gra?ana i direktnu demokratiju. Zbog ?injenice da na Kosovu* ne postoji Zakon o referendumu, u ovom trenutku ne može da se održi lokalni referendum ili bilo koji oblik referenduma.


Zakonodavstvo

Lokalni referendumi su regulisani Zakonom o lokalnoj samoupravi. ?lan 71. propisuje da stanovnici opštine mogu da zahtevaju da se uredba koju je usvojila Skupština opštine stavi na referendum. Zahtev treba da se podnese predsedniku Skupštine opštine u roku od 30 dana od datuma usvajanja uredbe i mora da ga potpiše 10% upisanihbira?aiz opštine.


Smernice

Trenutno ne postoji nijedna odobrena smernica koja konkretno reguliše lokalne referendume. U slu?ajevima lokalnih referenduma, Opština ?e o referendumu odlu?ivati na osnovu ?lana 71. Zakona o lokalnoj samoupravi.


Dobre prakse

Zbog nepostojanja Zakona o referendumu, nije bilo ni slu?ajeva niti dobre prakse.

Rizici od korupcije

U odsustvu etike i javne odgovornosti, razvijaju se korupcija i nesavesno postupanje, što pokriva osnove miroljubivog, prosperitetnog i pravi?nog društva.

Korupcija je jedan od najve?ih izazova na putu demokratije i vladavine prava. Ona dovodi do takvih odluka i takvog opredeljivanja resursa koji ne odražavaju interese javnosti, ve? umesto toga koncentrišu politi?ku mo? u rukama malobrojnih. S druge strane, korupcija dovodi do toga da politi?ki lideri i institucije gube legitimnost i poverenje javnosti, što umanjuje njihovu sposobnost upravljanja.

Korupcija predstavlja veliku pretnju za održivi razvoj, pove?ava siromaštvo i nejednakost. Sledstveno tome, ja?anje lokalne samouprave i njeno aktivno u?estvovanje u borbi protiv korupcije predstavlja jedan od osnovnih preduslova demokratskog razvoja. Korupcija na lokalnom nivou je specifi?na pojava koja zahteva specifi?an pristup prilago?en svakoj opštini.

Korupcija tako?e izaziva neefikasnost i neefektivnost lokalnih i regionalnih vlasti u obavljanju dužnosti koje su im poverene. Usled toga donose se odluke koje se ne temelje na onome što predstavlja interes društva u celini, nego li?ni interes donosilaca odluka i njihovih saradnika. Zbog toga se javni novac troši u pogrešne svrhe, a ugovori se dodeljuju lošijim ponu?a?ima, što sve dovodi do pogrešnog opredeljivanja budžetskih sredstava. U najgorem slu?aju korupcija omogu?uje javnim funkcionerima da zloupotrebljavaju novac i resurse koriste?i svoj položaj da bi se bogatili nauštrb onih kojima su ina?e dužni da služe.

Jedan od najve?ih izazova društava širom sveta jeste razvoj odgovornog i transparentnog sistema koji obezbe?uje delotvorne javne službe i usluge. Zbog toga što su toliko blizu javnosti, lokalne vlasti su u odli?nom položaju da se hvataju ukoštac s tim izazovom i da se bore protiv korupcije i spre?avaju je na lokalnom nivou.

U skladu sa aktuelnim trendom decentralizacije lokalnim vlastima se ne poveravaju samo resursi nego i diskreciona ovlaš?enja za koriš?enje tih resursa. Na taj na?in lokalne vlasti imaju potencijal ili da smanjuju korupciju i poboljšavaju službe na lokalnom nivou ili da, u suprotnom slu?aju, poja?avaju korupciju i pogoršavaju kvalitet pruženih usluga.

Korupcija tako?e može dovesti do toga da se javni funkcioneri imenuju na osnovu favoritizma, a ne na osnovu zasluga, što onda zna?i da lokalne i regionalne vlasti nemaju pristup najboljim i najizraženijim talentima. Usled toga se javlja plodno tlo za dalju korupciju i još se više smanjuju efikasnost i efektivnost lokalne uprave.

Neefikasne i nedelotvorne organizacije u kojima su zaposleni ljudi koji su na svoje položaje došli na osnovu nekih drugih kriterijuma, a ne na osnovu zasluga dovode do lošeg kvaliteta javnih usluga i infrastrukture, ?ime se još više erodira poverenje javnosti i legitimnost javnih institucija. Me?utim, još je važnija visoka ljudska cena kojom se sve to pla?a, a koja se izražava kroz siromaštvo, smrt, bolesti i ograni?ene životne šanse.

Naposletku, korupcija nanosi štetu privrednom razvoju. Ona dovodi do toga da se javni novac usmerava nekonkurentnim preduze?ima, a ne onima koja nude inovativnije ili jeftinije proizvode i usluge. Nekonkurentna tržišta u kombinaciji sa negativnim uticajem korupcije na kvalitet lokalnih javnih usluga i infrastrukture zna?e da privredni život nema ?vrst temelj (u smislu zaposlenih, bezbednosti, investicija itd.) na kome bi se mogao dalje razvijati. U krajnjem ishodu to sve može podsta?i privatne i me?unarodne investitore da po?nu izbegavati ulaganje u podru?je o kome je re?.



Opšti domac?i kontekst

Na Kosovu* se ve? dugi niz godinaborba protiv korupcije navodi kao jedan od najve?ih prioriteta kako doma?ih institucija tako i programa pomo?i koju pružaju razne me?unarodne organizacije. Me?utim, snažna posve?enost borbi protiv korupcijekroz usvajanje jednog broja zakona, propisa i strategija je imala ograni?eni uticaj u borbi protiv ove pojave.

Konkretni rezultati u borbi protiv korupcije su samo neki od preduslova koji su ponovljeni u nedavnom Izveštaju Evropske komisije o Kosovu* za 2020. godinu. Indeks percepcije korupcije 2020 koji je objavila organizacijaTransparency Internationalpokazuje da je Kosovo*, drugu godinu za redom, imalo pad skora i sada je na 104. mestu sa 36 poena (2017. godine njegov skor je bio 39,dok je 2018. izgubilo dva poena, a 2019. je njegov skor tako?e bio 36). Sa aktuelnim skorom, Kosovo* zaostaje za globalnim prosekom od 43 poena, a pogotovo za evropskim prose?nim skorom od 66. Ovaj padu rangu se uglavnom pripisuje slabim institucijama vladavine prava i stepenu nekažnjivosti u slu?ajevima korupcije. Globalni barometer korupcije (GCB) tako?e izveštava da dve tre?ine gra?ana svrstava korupciju u jedan od tri najve?a problema na Kosovu*.

Broj predmeta povezanih sa korupcijom koji su koji su stigli do suda je na Kosovu* relativno mali, dok predmeti visoke korupcije okon?ani pravosnažnom presudom retki. Sudije krive tužioce za lošu istragu i slabe optužnice. Izveštaji Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i organizacija civilnog društva (Kosovski institut za pravo, Balkanska istraživa?ka mreža i Grupa za pravne i politi?ke studije) iznova ukazuju na nisku poziciju okrivljenih u predmetima korupcije na Kosovu*, ?este promene tužilaca i sudija, nejasne kaznene politike, stalno odlaganje ro?išta i produženo trajanje postupaka koje može da dovede do zastare. Od osnivanja posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u julu 2019, Specijalno tužilaštvo Kosova* nije podnelo nijednu optužnicu protiv bilo kog visoko pozicioniranog lica. Evropska komisija tako?e ponavlja da je „sudski sistem Kosova* u ranoj fazi pripreme” i da je„korupcija raširena i dalje predstavlja ozbiljno zabrinjavaju?i problem. Postoji potreba za snažnom politi?kom voljom da bi se efektivno pristupilo rešavanju problema korupcije, kao i za snažnim odgovorom krivi?nog pravosu?a na visoku korupciju.” Me?utim, izveštaj prepoznaje odre?eni napredak u novom sistemu za disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca i napredak u puštanju u rad elektronskom sistema za upravljanje predmetima i centralnog registra kaznene evidencije.

Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije 2018-2022, koje je sa?inila Agencija za borbu protiv korupcije (osnovna upravna institucija nadležna za spre?avanje korupcijana Kosovu*), Vlada je kona?no usvojila u maju 2019. godine ali nije uspeo da dobije podršku u Skupštini Kosova* zbog konstantne politi?ke krize. Akcioni plan ima za cilj nastavakprethodnih sli?nih strategija koje datiraju još iz 2004. g.kroz održivo smanjenje korupcije, ja?anje institucionalnog integriteta, promovisanje dobrog upravljanja i pravilne primene mera navedenih u Akcionomplanu. Konkretnije, Strategija za borbu protiv korupcije i njen Akcioni plan obuhvataju mere za borbu protiv nezakonitog finansiranja politi?kih stranaka i terorizma, sive ekonomije, pranja novca i finansijskih krivi?nih dela.

U novembru 2020, Agencija za borbu protiv korupcije je završila Strategiju za borbu protiv korupcije za period 2021-2023. godine.Nekoliko lokalnih i me?unarodnih izveštaja o korupcijina Kosovu* je uzeto u obzir tokom izrade nacrtaove strategije. Na osnovu obavljenog istraživanja, ova strategija je podeljena na ?etiri sektora koji se smatraju sektorima sa problemima i velikim izazovima u borbi protiv korupcije. Ta ?etiri sektora su: politi?ki sektor, državna uprava i lokalna samouprava, policija i pravosu?e i upravljanje javnim nabavkama. Glavni ciljevi ove Strategije su razvoj pristupa „nulte tolerancije“ premakorupciji, izgradnja integriteta, odgovornosti i transparentnosti u radu organa javne uprave, ja?anje poverenja gra?ana u javne institucije, unapre?enje zakonodavstva i ja?anje institucionalnih kapaciteta za spre?avanje i borbu protiv korupcije,kao i podizanje nivoa svesti i edukacije javnosti u oblasti suzbijanja korupcije.

Podmi?ivanje

Podmi?ivanjeje obe?anje, ponuda, prihvatanje ili traženje li?ne koristi (npr. poklon, zajam, nagradu, uslugu, itd.) u zamenu za neeti?ku ili protivpravnu radnju. Podmi?ivanjeza posledicu ima odluke koje se ne donose u javnom interesu, što umanjuje poverenje javnosti u institucije i dovodi do loših javnih usluga.

Me?unarodni standardi

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi se odnose napodmi?ivanje:


Doma?i kontekst

Podmi?ivanjeje i dalje jedan od naj?eš?ih oblika korupcijena Kosovu*. Prema organizaciji Transparency International, stopa podmi?ivanjana Kosovu* iznosi 10%. Podmi?ivanjeje i dalje rašireno u skoro svim delovima javnog sektora, ?ime se podriva valjano funkcionisanje javnih institucija i uti?e na vitalne interese gra?ana Kosova*. Gra?ani su konstantno izloženi situacijama u kojima moraju da plate mito da bi dobili kvalitetnu uslugu. Obi?no se mito pla?a u gotovini, ali ?esto se koriste i drugi oblici podmi?ivanja, kao što su pokloni. Osim širenja u javnom sektoru, podmi?ivanje je tako?e prisutno i u privatnom sektoru, pogotovo u privredi. Ve?ina privrednih subjekata koji su u neposrednom ili posrednom kontaktu sa javnim funkcionerom je ili ponudila mito ili im je mito zatražen kako bi dobili uslugu. Stopa podmi?ivanja me?u tim privrednim subjektima koji su imali kontakte sa javnim funkcionerima je 3,2%.


Zakonodavstvo

Na Kosovu*, podmi?ivanje kao oblik korupcije ure?uje se i sankcioniše Krivi?nim zakonikom Kosova*. On prepoznaje korupciju u privatnom sektoru i javnom sektoru. Razlike izme?u podmi?ivanja u ova dva sektora leže u licu kome se mito nudi ili od koga se mitoprima, kao i u zapre?enim kaznama. U oba slu?aja, Krivi?ni zakonik inkriminiše i aktivno i pasivno podmi?ivanje.

U javnom sektoru, do aktivnog podmi?ivanja dolazi kada neko neposredno ili posredno obe?a, ponudi ili daje neki poklon ili drugu korist službenom licu zato da ono zauzvrat nešto uradi ili propusti da uradi za njega ili nju ili neko drugo lice u skladu sa svojim službenim dužnostima ili protivno svojim službenim dužnostima. Dok do pasivnog podmi?ivanja dolazi kada “službeno lice neposredno ili posredno zatraži ili primi neki poklon ili drugu korist za sebe ili drugog, ili koje prihvati ponudu ili obe?anje takvog poklona ili koristi zato da to službeno lice zauzvrat nešto uradi ili propusti da uradi u skladu sa svojim službenim dužnostima ili protivno svojim službenim dužnostima .

Prema Krivi?nom zakoniku, aktivno podmi?ivanje u javnom sektoru se kažnjava nov?anom kaznom i kaznom zatvora od 6 meseci do 8 godina, a pasivnopodmi?ivanjese kažnjava nov?anom kaznom i kaznom zatvora od 1 do 15 godina (?lan 421. i 422.). U privatnom sektoru, i aktivno i pasivno podmi?ivanje se tako?e kažnjava nov?anom kaznom, kaznom zatvora od 6 meseci do 5 godina, a poklon ili pribavljena korist se oduzimaju (?lan 309. i 310.).


Sudska praksa

U septembru 2020.g, Policija Kosova* je uhapsila gra?evinskog inspektora Opštine Priština zbog izvršenja krivi?nog dela „uzimanja mita“. Optužen je za traženje mita u iznosu od €12.000 od vlasnika gra?evinskog preduze?a kako bi mu izdao dozvolu za nastavak gra?evinskih radova. Optuženi je priznao krivicu za uzimanje mita i Osnovni sud u Prištini mu je izrekao kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i nov?anu kaznu u iznosu od €3.000.

Sukob interesa

Sukob interesa postoji kada je pojedinac u poziciji da stekne li?nu korist iz radnji ili odluka koje donese u službenom svojstvu. Sukobi interesa – bilo da su stvarni, percipirani ili potencijalni–za rezultat imaju odluke koje jesu, ili se smatraju za nepoštene i donete iz li?nog interesa. To smanjuje poverenje javnosti u institucije i za posledicu ima lošije ishode za gra?ane.

Me?unarodni standardi

Sukob interesa je tako?e obuhva?en slede?im me?unarodnim standardima i smernicama:


Doma?i kontekst

Uprkos ?injenici da Kosovo* ima jasan pravni okvir za suzbijanje sukoba interesa, ova pojava je i dalje prisutna kod javnih vlasti. Sukob interesa je kažnjiv prema Krivi?nom zakoniku Kosova* kao krivi?no delo i Zakonu o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije u slu?ajevim koji ne predstavljaju krivi?no delo.

Pravni okvir Kosova* obuhvata druge zakone ?iji je cilj borba protiv korupcije, kao što su: Zakon o spre?avanju pranja novca, Zakon o zaštiti uzbunjiva?a, Zakon o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, i Zakon o proširenim nadležnostima za oduzimanje imovine. Pored zakona, Kosovo* je donelo strateška dokumenta kako bi osnažilo borbu protivkorupcije. Me?u njima su: Nacionalna strategija razvoja 2016-2021, Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije 2018-2022, Strateški plan Nacionalne kancelarije za reviziju 2018-2021 i Strategija za borbu protiv korupcije 2021-2023.

Agencija za borbu protiv korupcije radi na Kosovu* od 2010. godine. Ova agencija je osnovana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji ure?uje njenu organizaciju i funkcionisanje. Agencija ima nadležnosti u vezi sa prijavljivanjem, otkrivanjem i istragom korupcije. Agencija sprovodi predistražni postupak u slu?ajevima sumnje na korupciju u vršenju službene dužnosti ili na osnovu informacija dobijenih od fizi?kih i pravnih lica. Jedna od njenih glavnih nadležnosti je nadzor i spre?avanje slu?ajeva sukoba interesa. Godine 2020, Agencija za borbu protiv korupcije je postupala u preko 160 slu?ajeva sukoba interesa, što je nešto manji broj nego godinu dana ranije (167 predmeta 2019.g.). Od 160 predmeta, 27 su bili prijavljeni slu?ajevi u lokalnim vlastima.


Zakonodavstvo

Na Kosovu*, sukob interesa kao koruptivna pojava, regulisan je Krivi?nim zakonikom i konkretnije Zakonom o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.

Krivi?ni zakonik ure?uje situacije kada sukob interesa dovodi do krivi?nog dela. Prema Zakoniku, sukob interesa se definiše kao situacija u kojoj „službeno lice li?no u?estvuje u nekoj službenoj stvari u kojoj je on ili ona znala ili je razumno mogla da zna da on ili ona, ?lan njegove ili njene porodice ili neko sa njim povezano pravno lice, imaju finansijski interes”. Na osnovu Zakonika, sukob interesa se kažnjava nov?anom kaznom i kaznom zatvora u trajanju do 3 godine.

Sukob interesa je detaljnije ure?en Zakonom o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Zakon definiše sukob interesa kao „situaciju kada funkcioner ima privatni interes koji uti?e, može da uti?e ili izgleda da uti?e na nepristrasno i objektivno obavljanje njegovih službenih dužnosti. Ovaj zakon ure?uje sukob interesa kao oblik korupcije u slu?ajevima kada on ne ?ini krivi?no delo. Zakon utvr?uje principe, pravila i procedure u vezi sa dozvoljenim i zabranjenim ponašanjem funkcionera u obavljanju jave dužnosti. Tako?e definiše kaznene mere u slu?ajevima nepoštovanja principa i odredbi ovog Zakona.

?lan 23. Zakona o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcijepredvi?a da svako kršenje ovih obaveza koje ne ?ini krivi?no delo predstavlja prekršaj, koji se kažnjava nov?anom kaznom od €600 do €15.000. Osim nov?ane kazne, mogu se preduzeti zaštitne mere kao što je zabrana vršenja javne funkcije u trajanju od 6 meseci do 2 godine.

Kako bi olakšao borbu protiv sukoba interesa na Kosovo*, Projekat PECK2 Saveta Evrope je objavio Priru?nik za upravljanje sukobom interesa (2019). Ovaj priru?nik je osmišljen da pomogne funkcionerima i javnim institucijama u prepoznavanju sukoba interesa i poštovanju uslova Zakonom o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.


Sudska praksa

U julu 2020.g, Univerzitet u Prištini „Hasan Priština” raspisao je konkurs za mesto rektora Univerziteta. Rektora Univerziteta bira Upravni odbor ovog Univerziteta u Prištini. Tokom ovog procesa, stru?na komisija proverava da li kandidati za položaj rektora ispunjavaju tražene uslove. Komisija je eliminisala jednog od kandidata koji se kandidovao za ovaj položaj, zbog ?injenice da je nekada radio kao ?lan Upravnog odbora tog Univerziteta. Kandidat je napustio taj položaj pre nego što se kandidovao za mesto rektora. Komisija je naglasila da bi kandidovanje i potencijalni izbor tog kandidata za rektora predstavljalo povredu odredbi Zakona o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Upravni odbor Univerziteta u Prištini je poslao predmet Agenciji za borbu protiv korupcije na procenu i mišljenje. Agenciji za borbu protiv korupcije je odlu?ila da ovaj kandidat mora biti eliminisan.

Pronevera

Pronevera je nezakonito prisvajanje novca, robe ili drugih sredstava od strane funkcionera kojem su povereni. To dovodi do gubitaka javnog novca, što smanjuje mogu?nosti organa javne uprave da postupaju u interesu javnosti i ima za posledicu pogoršanje usluga i ishoda za gra?ane. Tako se tako?e narušava poverenje javnosti u vladu.

Me?unarodni standardi

Kao jedna vrsta korupcije, pronevera je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:


Doma?i kontekst

Pored toga što negativno uti?e na izvršenje nacionalnog i opštinskog budžeta, pronevera može da ima ozbiljne posledice po privredni sektor i ekonomske rezultate i može da postane prepreka privatnim i stranim investicijama, trgovini i ekonomskom razvoju. Privatnapreduze?a mogu dodatno da budu pogo?ena i uticajem kriminala na njihovo poslovanje. To može da se kre?e od iznu?ivanja od strane kriminalnih grupa do ozbiljne prevare i pronevere sredstava od strane menadžera, pri ?emu i jedno i drugo može da izazove ozbiljnu štetu poslovnom okruženju u kojem preduze?a posluju i da pove?aju troškove poslovanja.


Sudska praksa

Osnovno tužilaštvo opštine Mitrovica je 2019. godine podiglo je optužnicu protiv blagajnika koji je radio u Pošto u Mitrovici. Optužen je za proneveru €1.270,68 tokom vršenja dužnosti. Optuženi se izjasnio krivim za izvršenje krivi?nog dela. Sud u Mitrovici je optuženog kaznio kaznom od 6 meseci zatvora i nov?anom kaznom od €500.

Drugi primer se odnosi na kosovskog* poslanika Etema Arifija. On je trebalo da po?ne izdržavanje kazne 9. marta 2020. godine ali je zatražio da mu se kazna odloži zbog zdravstvenih razloga. Sud je izdržavanje kazne odložio dva puta za ?etiri meseca.Po pravosnažnosti presude Apelacionog suda 1. jula, Arifi je trebalo zapo?ne izdržavanje kazne ali se nije javio u zavod. U avgustu mesecu protiv njega je izdat nalog za hapšenje i on je se predao 29. septembra a po?eo da služi kaznu 1. oktobra.

Prevara

Prevara je pribegavanje obmani kako bi se stekla nezaslužena ili protivpravna korist. Prevara narušava poverenje javnosti u vladu i smanjuje kapacitet vlade da postupa. ?esto dovodi do gubitaka javnog novca, što ugrožava javne usluge i sposobnost vlada da iza?u u susret potrebama i težnjama gra?ana.

Me?unarodni standardi

Budu?i da predstavlja jednu vrstu korupcije, prevara je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:


Doma?i kontekst

Na Kosovu* je prevara deo grupekorupcije funkcionera i krivi?nih dela protiv službene dužnosti. Prevara na javnoj funkciji, kao i drugi oblici korupcije, i dalje predstavlja prepreku institucionalnom i održivom razvoju Kosova*. Prevara u javnim institucijama i od strane funkcionera dovodi do gubitka javnog novca, reme?enja javnih rashoda, a može i da spre?i strane investicije. Sve to negativno uti?e na delotvornost i efikasnost rada vlade. U najve?em broju slu?ajeva, prevara se vrši u kombinaciji sa drugim delima kao što su pronevera i zloupotreba službenog položaja.Na slu?ajeve prevare nailazi se kod lica koja su na važnim javnim položajima, kao što su gradona?elnici i javni funkcioneri. Uprkos svojoj raširenosti, prema istraživanju stavova gra?ana o korupciji (Public Pulse) iz 2016. godine, prevara je i dalje jedan od najre?ih oblika dokazane korupcije (14%).


Zakonodavstvo

Prevara je kažnjiva prema Krivi?nom zakoniku Kosova*. Prema ?lanu 323. prevara se definiše kao lažno predstavljanje ?injenica, skrivanje ?injenica ili koriš?enje drugih obmanjuju?ih na?ina sa ciljem da se stekne protivpravna korist ili da se drugome nanese materijalna šteta. Lice koje u?ini prevaru kazni?e se nov?anom kaznom i kaznom zatvora od 3 meseca do 5 godina. Ovim ?lanom ure?uje se situacija u kojoj je cilj prevare pribavljanje protivpravne koristi iz javnih sredstava ili od neke javne institucije. U ovom slu?aju, u?inilac ?ekazniti nov?anom kaznom i zatvorskom kaznom od 2 do 8 godina.

Krivi?ni zakonik ure?uje prevaru tokom vršenja dužnosti kao oblik krivi?nog dela. Prema ?lanu 419. službeno lice ?ini prevaru ako pribavi materijalnu korist za sebe ili za drugoga tako što pravi, koristi ili podnese lažni izveštajo stanjuna ra?unu. Do prevare dolazi i kada službeno licedovede u zabludu ovlaš?eno lice da izvrši protivpravnu isplatu novca ili prenos imovinu ili drugih prava. Krivi?nim zakonikom prevara se kažnjava nov?anom kaznom i kaznom zatvora od 6 meseci do 5 godina.


Sudska praksa

Policija Kosova* je 2017. godine uhapsila bivšeg Direktora za budžet i finansije pri Kabinetu Premijera. Uhapšen je pod sumnjom da je u?inio krivi?no delo prevare. Prema optužnici Tužilaštva, optuženi se nekoliko puta sastao sa ošte?enim E.M. kojeg je Apelacioni sud Kosova* bio osudio na trogodišnju zatvorsku kaznu. Optuženi je ošte?enom obe?ao da, s obzirom na položaj koji zauzima, može da uti?e na Apelacioni sud da mu ukine kaznu. Da bi u?inio da mu kazna bude ukinuta, optuženi je od ošte?enog tražio €10.000. Nakon što mu je ošte?eni dao novac koji je tražio, Apelacioni sud nije ukinuo kaznu. Prema re?ima ošte?enog, nakon što je shvatio da je prevaren, on je tražio da mu se novac vrati, ali optuženi ne samo da mu ga nije vratio ve? je tražio još €10.000. Ošte?eni je obavestio policiju o prevari i sara?ivao je sa policijom kako bi optuženi bio uhapšen. Nakon što je uhapšen i pritvoren, Kabinet Premijera je suspendovao optuženog dopravosnažne presude. Godine 2019. je osu?en na godinu dana zatvora i izre?ena mu je nov?ana kazna od €5.000.

Nepotizam

Nepotizam je iskoriš?avanje službenog položaja radi pribavljanja nezaslužene koristi za ?lana porodice ili prijatelja (npr. davanjem posla ili ?injenjem usluge). Posledica nepotizma, a ?esto i drugih oblika favorizovanja, je to što lokalne i regionalne vlasti nemaju pristup najkompetentnijima, a to sa svoje strane stvara plodno tlo za novu korupciju i smanjuje efikasnost i delotvornost uprave.

Me?unarodni standardi

Budu?i da predstavlja jednu vrstu korupcije, nepotizam je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:


Doma?i kontekst

Nepotizam i dalje predstavlja jedan od osnovnih razloga za zabrinutost gra?ana Kosova*. Ve?ina gra?ana su bili žrtve ili svedoci nepotizma, posebno prilikom procesa zapošljavanja. Istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Public Pulse XIX pokazuje da 21,9% ispitanika smatra da jezapošljavanje u javnom sektoru zasnovano na zaslugama dok 78,1% smatra da zapošljavanje u javnom sektoru nije zasnovano na zaslugama. Ovo istraživanje je pokazalo da ispitanici smatraju da su slede?i faktori glavni za zapošljavanje u javnom sektoru: partijska pripadnost 23,3%, porodi?ne veze 23,2%, mito 20,3%, obrazovanje 11,2%, prijatelji 8,9% i, u manjoj meri, stru?na obuka 6,6%, radno iskustvo 4,1% i izgled 2,1%. To ima za posledicu da nailazimo na neprofesionalno zapošljavanje ljudi koji ne ispunjavaju kriterijume potrebne za dato radno mesto. Ovaj aktuelni problem je poljuljao poverenje gra?ana u rad državnih organa.


Zakonodavstvo

U ovom trenutku Kosovo* nema poseban zakon kojim se ure?uje i zabranjuje nepotizam. Bez obzira na to, ?lan 414. Krivi?nog zakonika se koristi za gonjenje i kažnjavanje nepotizma kao oblika korupcije. Na osnovu ovog ?lana službeno lice se kažnjava u slu?ajevima kada iskoristi svoj položaj ili ovlaš?enja da pribavi korist za sebe ili za drugoga, nanese štetu drugome ili ozbiljno povredi prava drugog lica. Shodno ovome, ovaj ?lan se koristi u slu?ajevima kada javni funkcioner zloupotrebivši svoj položaj zaposli ?lana porodice ili prijatelja, ponudi im posao koji prevazilazi njegove/njene sposobnosti i povredi prava drugih kandidata za posao.

?lan 414. se koristi i u kombinaciji sa ?lanom 219. Krivi?nog zakonika. Ovim ?lanom se povreda prava pri zapošljavanju ili tokom nezaposlenosti utvr?uje kao krivi?no delo. Na osnovu ovog ?lana „ko drugom uskrati ili ograni?i prava na zaposlenje pod jednakim uslovima, kao što jezakonom propisano, kazni?e se nov?anom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do dve (2)godine”. S obzirom da nepotizam dovodi do povrede prava na zapošljavanje pod istim uslovima za sve, ?lan 219. se koristi i za otkrivanje i kažnjavanje ovog oblika korupcije.


Sudska praksa

Agencija za borbu protiv korupcije je 2018. godine Osnovnom sudu u Pe?i podnela krivi?nu prijavu protiv gradona?elnika Kline koji je optužen za nepotizam zbog toga što je zaposlio svoju ?erku u Centru za porodi?nu medicinu u Klini. Pre nego što je po?eo postupak zapošljavanja, gradona?elnik je osnovao komisiju za obavljanje procedura za odre?ivanje postupka zapošljavanja za ovo radno mesto. Prema re?ima tužilaštva, gradona?elnik je ve? znao da se njegova ?erka prijavila za to radno mesto. Onda je komisija odabrala gradona?elnikovu ?erku za to radno mesto. Osnovni sud u Pe?i je 2020. godine gradona?elnika Kline proglasio krivim, izrekao mu nov?anu kaznu od €4.000 i zabranio mu obavljanje javne funkcije u periodu od dve godine.