Naslovna Teritorije Rizici od korupcije

Rizici od korupcije

U odsustvu etike i javne odgovornosti, razvijaju se korupcija i nesavesno postupanje, što pokriva osnove miroljubivog, prosperitetnog i pravi?nog društva.

Korupcija je jedan od najve?ih izazova na putu demokratije i vladavine prava. Ona dovodi do takvih odluka i takvog opredeljivanja resursa koji ne odražavaju interese javnosti, ve? umesto toga koncentrišu politi?ku mo? u rukama malobrojnih. S druge strane, korupcija dovodi do toga da politi?ki lideri i institucije gube legitimnost i poverenje javnosti, što umanjuje njihovu sposobnost upravljanja.

Korupcija predstavlja veliku pretnju za održivi razvoj, pove?ava siromaštvo i nejednakost. Sledstveno tome, ja?anje lokalne samouprave i njeno aktivno u?estvovanje u borbi protiv korupcije predstavlja jedan od osnovnih preduslova demokratskog razvoja. Korupcija na lokalnom nivou je specifi?na pojava koja zahteva specifi?an pristup prilago?en svakoj opštini.

Korupcija tako?e izaziva neefikasnost i neefektivnost lokalnih i regionalnih vlasti u obavljanju dužnosti koje su im poverene. Usled toga donose se odluke koje se ne temelje na onome što predstavlja interes društva u celini, nego li?ni interes donosilaca odluka i njihovih saradnika. Zbog toga se javni novac troši u pogrešne svrhe, a ugovori se dodeljuju lošijim ponu?a?ima, što sve dovodi do pogrešnog opredeljivanja budžetskih sredstava. U najgorem slu?aju korupcija omogu?uje javnim funkcionerima da zloupotrebljavaju novac i resurse koriste?i svoj položaj da bi se bogatili nauštrb onih kojima su ina?e dužni da služe.

Jedan od najve?ih izazova društava širom sveta jeste razvoj odgovornog i transparentnog sistema koji obezbe?uje delotvorne javne službe i usluge. Zbog toga što su toliko blizu javnosti, lokalne vlasti su u odli?nom položaju da se hvataju ukoštac s tim izazovom i da se bore protiv korupcije i spre?avaju je na lokalnom nivou.

U skladu sa aktuelnim trendom decentralizacije lokalnim vlastima se ne poveravaju samo resursi nego i diskreciona ovlaš?enja za koriš?enje tih resursa. Na taj na?in lokalne vlasti imaju potencijal ili da smanjuju korupciju i poboljšavaju službe na lokalnom nivou ili da, u suprotnom slu?aju, poja?avaju korupciju i pogoršavaju kvalitet pruženih usluga.

Korupcija tako?e može dovesti do toga da se javni funkcioneri imenuju na osnovu favoritizma, a ne na osnovu zasluga, što onda zna?i da lokalne i regionalne vlasti nemaju pristup najboljim i najizraženijim talentima. Usled toga se javlja plodno tlo za dalju korupciju i još se više smanjuju efikasnost i efektivnost lokalne uprave.

Neefikasne i nedelotvorne organizacije u kojima su zaposleni ljudi koji su na svoje položaje došli na osnovu nekih drugih kriterijuma, a ne na osnovu zasluga dovode do lošeg kvaliteta javnih usluga i infrastrukture, ?ime se još više erodira poverenje javnosti i legitimnost javnih institucija. Me?utim, još je važnija visoka ljudska cena kojom se sve to pla?a, a koja se izražava kroz siromaštvo, smrt, bolesti i ograni?ene životne šanse.

Naposletku, korupcija nanosi štetu privrednom razvoju. Ona dovodi do toga da se javni novac usmerava nekonkurentnim preduze?ima, a ne onima koja nude inovativnije ili jeftinije proizvode i usluge. Nekonkurentna tržišta u kombinaciji sa negativnim uticajem korupcije na kvalitet lokalnih javnih usluga i infrastrukture zna?e da privredni život nema ?vrst temelj (u smislu zaposlenih, bezbednosti, investicija itd.) na kome bi se mogao dalje razvijati. U krajnjem ishodu to sve može podsta?i privatne i me?unarodne investitore da po?nu izbegavati ulaganje u podru?je o kome je re?.

Opšti domac?i kontekst

Na Kosovu* se ve? dugi niz godinaborba protiv korupcije navodi kao jedan od najve?ih prioriteta kako doma?ih institucija tako i programa pomo?i koju pružaju razne me?unarodne organizacije. Me?utim, snažna posve?enost borbi protiv korupcijekroz usvajanje jednog broja zakona, propisa i strategija je imala ograni?eni uticaj u borbi protiv ove pojave.

Konkretni rezultati u borbi protiv korupcije su samo neki od preduslova koji su ponovljeni u nedavnom Izveštaju Evropske komisije o Kosovu* za 2020. godinu. Indeks percepcije korupcije 2020 koji je objavila organizacijaTransparency Internationalpokazuje da je Kosovo*, drugu godinu za redom, imalo pad skora i sada je na 104. mestu sa 36 poena (2017. godine njegov skor je bio 39,dok je 2018. izgubilo dva poena, a 2019. je njegov skor tako?e bio 36). Sa aktuelnim skorom, Kosovo* zaostaje za globalnim prosekom od 43 poena, a pogotovo za evropskim prose?nim skorom od 66. Ovaj padu rangu se uglavnom pripisuje slabim institucijama vladavine prava i stepenu nekažnjivosti u slu?ajevima korupcije. Globalni barometer korupcije (GCB) tako?e izveštava da dve tre?ine gra?ana svrstava korupciju u jedan od tri najve?a problema na Kosovu*.

Broj predmeta povezanih sa korupcijom koji su koji su stigli do suda je na Kosovu* relativno mali, dok predmeti visoke korupcije okon?ani pravosnažnom presudom retki. Sudije krive tužioce za lošu istragu i slabe optužnice. Izveštaji Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i organizacija civilnog društva (Kosovski institut za pravo, Balkanska istraživa?ka mreža i Grupa za pravne i politi?ke studije) iznova ukazuju na nisku poziciju okrivljenih u predmetima korupcije na Kosovu*, ?este promene tužilaca i sudija, nejasne kaznene politike, stalno odlaganje ro?išta i produženo trajanje postupaka koje može da dovede do zastare. Od osnivanja posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u julu 2019, Specijalno tužilaštvo Kosova* nije podnelo nijednu optužnicu protiv bilo kog visoko pozicioniranog lica. Evropska komisija tako?e ponavlja da je „sudski sistem Kosova* u ranoj fazi pripreme” i da je„korupcija raširena i dalje predstavlja ozbiljno zabrinjavaju?i problem. Postoji potreba za snažnom politi?kom voljom da bi se efektivno pristupilo rešavanju problema korupcije, kao i za snažnim odgovorom krivi?nog pravosu?a na visoku korupciju.” Me?utim, izveštaj prepoznaje odre?eni napredak u novom sistemu za disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca i napredak u puštanju u rad elektronskom sistema za upravljanje predmetima i centralnog registra kaznene evidencije.

Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije 2018-2022, koje je sa?inila Agencija za borbu protiv korupcije (osnovna upravna institucija nadležna za spre?avanje korupcijana Kosovu*), Vlada je kona?no usvojila u maju 2019. godine ali nije uspeo da dobije podršku u Skupštini Kosova* zbog konstantne politi?ke krize. Akcioni plan ima za cilj nastavakprethodnih sli?nih strategija koje datiraju još iz 2004. g.kroz održivo smanjenje korupcije, ja?anje institucionalnog integriteta, promovisanje dobrog upravljanja i pravilne primene mera navedenih u Akcionomplanu. Konkretnije, Strategija za borbu protiv korupcije i njen Akcioni plan obuhvataju mere za borbu protiv nezakonitog finansiranja politi?kih stranaka i terorizma, sive ekonomije, pranja novca i finansijskih krivi?nih dela.

U novembru 2020, Agencija za borbu protiv korupcije je završila Strategiju za borbu protiv korupcije za period 2021-2023. godine.Nekoliko lokalnih i me?unarodnih izveštaja o korupcijina Kosovu* je uzeto u obzir tokom izrade nacrtaove strategije. Na osnovu obavljenog istraživanja, ova strategija je podeljena na ?etiri sektora koji se smatraju sektorima sa problemima i velikim izazovima u borbi protiv korupcije. Ta ?etiri sektora su: politi?ki sektor, državna uprava i lokalna samouprava, policija i pravosu?e i upravljanje javnim nabavkama. Glavni ciljevi ove Strategije su razvoj pristupa „nulte tolerancije“ premakorupciji, izgradnja integriteta, odgovornosti i transparentnosti u radu organa javne uprave, ja?anje poverenja gra?ana u javne institucije, unapre?enje zakonodavstva i ja?anje institucionalnih kapaciteta za spre?avanje i borbu protiv korupcije,kao i podizanje nivoa svesti i edukacije javnosti u oblasti suzbijanja korupcije.

Podmi?ivanje

Podmi?ivanjeje obe?anje, ponuda, prihvatanje ili traženje li?ne koristi (npr. poklon, zajam, nagradu, uslugu, itd.) u zamenu za neeti?ku ili protivpravnu radnju. Podmi?ivanjeza posledicu ima odluke koje se ne donose u javnom interesu, što umanjuje poverenje javnosti u institucije i dovodi do loših javnih usluga.

Me?unarodni standardi

Slede?e me?unarodne konvencije i standardi se odnose napodmi?ivanje:

Doma?i kontekst

Podmi?ivanjeje i dalje jedan od naj?eš?ih oblika korupcijena Kosovu*. Prema organizaciji Transparency International, stopa podmi?ivanjana Kosovu* iznosi 10%. Podmi?ivanjeje i dalje rašireno u skoro svim delovima javnog sektora, ?ime se podriva valjano funkcionisanje javnih institucija i uti?e na vitalne interese gra?ana Kosova*. Gra?ani su konstantno izloženi situacijama u kojima moraju da plate mito da bi dobili kvalitetnu uslugu. Obi?no se mito pla?a u gotovini, ali ?esto se koriste i drugi oblici podmi?ivanja, kao što su pokloni. Osim širenja u javnom sektoru, podmi?ivanje je tako?e prisutno i u privatnom sektoru, pogotovo u privredi. Ve?ina privrednih subjekata koji su u neposrednom ili posrednom kontaktu sa javnim funkcionerom je ili ponudila mito ili im je mito zatražen kako bi dobili uslugu. Stopa podmi?ivanja me?u tim privrednim subjektima koji su imali kontakte sa javnim funkcionerima je 3,2%.

Zakonodavstvo

Na Kosovu*, podmi?ivanje kao oblik korupcije ure?uje se i sankcioniše Krivi?nim zakonikom Kosova*. On prepoznaje korupciju u privatnom sektoru i javnom sektoru. Razlike izme?u podmi?ivanja u ova dva sektora leže u licu kome se mito nudi ili od koga se mitoprima, kao i u zapre?enim kaznama. U oba slu?aja, Krivi?ni zakonik inkriminiše i aktivno i pasivno podmi?ivanje.

U javnom sektoru, do aktivnog podmi?ivanja dolazi kada neko neposredno ili posredno obe?a, ponudi ili daje neki poklon ili drugu korist službenom licu zato da ono zauzvrat nešto uradi ili propusti da uradi za njega ili nju ili neko drugo lice u skladu sa svojim službenim dužnostima ili protivno svojim službenim dužnostima. Dok do pasivnog podmi?ivanja dolazi kada “službeno lice neposredno ili posredno zatraži ili primi neki poklon ili drugu korist za sebe ili drugog, ili koje prihvati ponudu ili obe?anje takvog poklona ili koristi zato da to službeno lice zauzvrat nešto uradi ili propusti da uradi u skladu sa svojim službenim dužnostima ili protivno svojim službenim dužnostima .

Prema Krivi?nom zakoniku, aktivno podmi?ivanje u javnom sektoru se kažnjava nov?anom kaznom i kaznom zatvora od 6 meseci do 8 godina, a pasivnopodmi?ivanjese kažnjava nov?anom kaznom i kaznom zatvora od 1 do 15 godina (?lan 421. i 422.). U privatnom sektoru, i aktivno i pasivno podmi?ivanje se tako?e kažnjava nov?anom kaznom, kaznom zatvora od 6 meseci do 5 godina, a poklon ili pribavljena korist se oduzimaju (?lan 309. i 310.).

Sudska praksa

U septembru 2020.g, Policija Kosova* je uhapsila gra?evinskog inspektora Opštine Priština zbog izvršenja krivi?nog dela „uzimanja mita“. Optužen je za traženje mita u iznosu od €12.000 od vlasnika gra?evinskog preduze?a kako bi mu izdao dozvolu za nastavak gra?evinskih radova. Optuženi je priznao krivicu za uzimanje mita i Osnovni sud u Prištini mu je izrekao kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i nov?anu kaznu u iznosu od €3.000.

Sukob interesa

Sukob interesa postoji kada je pojedinac u poziciji da stekne li?nu korist iz radnji ili odluka koje donese u službenom svojstvu. Sukobi interesa – bilo da su stvarni, percipirani ili potencijalni–za rezultat imaju odluke koje jesu, ili se smatraju za nepoštene i donete iz li?nog interesa. To smanjuje poverenje javnosti u institucije i za posledicu ima lošije ishode za gra?ane.

Me?unarodni standardi

Sukob interesa je tako?e obuhva?en slede?im me?unarodnim standardima i smernicama:

Doma?i kontekst

Uprkos ?injenici da Kosovo* ima jasan pravni okvir za suzbijanje sukoba interesa, ova pojava je i dalje prisutna kod javnih vlasti. Sukob interesa je kažnjiv prema Krivi?nom zakoniku Kosova* kao krivi?no delo i Zakonu o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije u slu?ajevim koji ne predstavljaju krivi?no delo.

Pravni okvir Kosova* obuhvata druge zakone ?iji je cilj borba protiv korupcije, kao što su: Zakon o spre?avanju pranja novca, Zakon o zaštiti uzbunjiva?a, Zakon o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, i Zakon o proširenim nadležnostima za oduzimanje imovine. Pored zakona, Kosovo* je donelo strateška dokumenta kako bi osnažilo borbu protivkorupcije. Me?u njima su: Nacionalna strategija razvoja 2016-2021, Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije 2018-2022, Strateški plan Nacionalne kancelarije za reviziju 2018-2021 i Strategija za borbu protiv korupcije 2021-2023.

Agencija za borbu protiv korupcije radi na Kosovu* od 2010. godine. Ova agencija je osnovana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji ure?uje njenu organizaciju i funkcionisanje. Agencija ima nadležnosti u vezi sa prijavljivanjem, otkrivanjem i istragom korupcije. Agencija sprovodi predistražni postupak u slu?ajevima sumnje na korupciju u vršenju službene dužnosti ili na osnovu informacija dobijenih od fizi?kih i pravnih lica. Jedna od njenih glavnih nadležnosti je nadzor i spre?avanje slu?ajeva sukoba interesa. Godine 2020, Agencija za borbu protiv korupcije je postupala u preko 160 slu?ajeva sukoba interesa, što je nešto manji broj nego godinu dana ranije (167 predmeta 2019.g.). Od 160 predmeta, 27 su bili prijavljeni slu?ajevi u lokalnim vlastima.

Zakonodavstvo

Na Kosovu*, sukob interesa kao koruptivna pojava, regulisan je Krivi?nim zakonikom i konkretnije Zakonom o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.

Krivi?ni zakonik ure?uje situacije kada sukob interesa dovodi do krivi?nog dela. Prema Zakoniku, sukob interesa se definiše kao situacija u kojoj „službeno lice li?no u?estvuje u nekoj službenoj stvari u kojoj je on ili ona znala ili je razumno mogla da zna da on ili ona, ?lan njegove ili njene porodice ili neko sa njim povezano pravno lice, imaju finansijski interes”. Na osnovu Zakonika, sukob interesa se kažnjava nov?anom kaznom i kaznom zatvora u trajanju do 3 godine.

Sukob interesa je detaljnije ure?en Zakonom o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Zakon definiše sukob interesa kao „situaciju kada funkcioner ima privatni interes koji uti?e, može da uti?e ili izgleda da uti?e na nepristrasno i objektivno obavljanje njegovih službenih dužnosti. Ovaj zakon ure?uje sukob interesa kao oblik korupcije u slu?ajevima kada on ne ?ini krivi?no delo. Zakon utvr?uje principe, pravila i procedure u vezi sa dozvoljenim i zabranjenim ponašanjem funkcionera u obavljanju jave dužnosti. Tako?e definiše kaznene mere u slu?ajevima nepoštovanja principa i odredbi ovog Zakona.

?lan 23. Zakona o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcijepredvi?a da svako kršenje ovih obaveza koje ne ?ini krivi?no delo predstavlja prekršaj, koji se kažnjava nov?anom kaznom od €600 do €15.000. Osim nov?ane kazne, mogu se preduzeti zaštitne mere kao što je zabrana vršenja javne funkcije u trajanju od 6 meseci do 2 godine.

Kako bi olakšao borbu protiv sukoba interesa na Kosovo*, Projekat PECK2 Saveta Evrope je objavio Priru?nik za upravljanje sukobom interesa (2019). Ovaj priru?nik je osmišljen da pomogne funkcionerima i javnim institucijama u prepoznavanju sukoba interesa i poštovanju uslova Zakonom o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.

Sudska praksa

U julu 2020.g, Univerzitet u Prištini „Hasan Priština” raspisao je konkurs za mesto rektora Univerziteta. Rektora Univerziteta bira Upravni odbor ovog Univerziteta u Prištini. Tokom ovog procesa, stru?na komisija proverava da li kandidati za položaj rektora ispunjavaju tražene uslove. Komisija je eliminisala jednog od kandidata koji se kandidovao za ovaj položaj, zbog ?injenice da je nekada radio kao ?lan Upravnog odbora tog Univerziteta. Kandidat je napustio taj položaj pre nego što se kandidovao za mesto rektora. Komisija je naglasila da bi kandidovanje i potencijalni izbor tog kandidata za rektora predstavljalo povredu odredbi Zakona o spre?avanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije. Upravni odbor Univerziteta u Prištini je poslao predmet Agenciji za borbu protiv korupcije na procenu i mišljenje. Agenciji za borbu protiv korupcije je odlu?ila da ovaj kandidat mora biti eliminisan.

Pronevera

Pronevera je nezakonito prisvajanje novca, robe ili drugih sredstava od strane funkcionera kojem su povereni. To dovodi do gubitaka javnog novca, što smanjuje mogu?nosti organa javne uprave da postupaju u interesu javnosti i ima za posledicu pogoršanje usluga i ishoda za gra?ane. Tako se tako?e narušava poverenje javnosti u vladu.

Me?unarodni standardi

Kao jedna vrsta korupcije, pronevera je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:

Doma?i kontekst

Pored toga što negativno uti?e na izvršenje nacionalnog i opštinskog budžeta, pronevera može da ima ozbiljne posledice po privredni sektor i ekonomske rezultate i može da postane prepreka privatnim i stranim investicijama, trgovini i ekonomskom razvoju. Privatnapreduze?a mogu dodatno da budu pogo?ena i uticajem kriminala na njihovo poslovanje. To može da se kre?e od iznu?ivanja od strane kriminalnih grupa do ozbiljne prevare i pronevere sredstava od strane menadžera, pri ?emu i jedno i drugo može da izazove ozbiljnu štetu poslovnom okruženju u kojem preduze?a posluju i da pove?aju troškove poslovanja.

Sudska praksa

Osnovno tužilaštvo opštine Mitrovica je 2019. godine podiglo je optužnicu protiv blagajnika koji je radio u Pošto u Mitrovici. Optužen je za proneveru €1.270,68 tokom vršenja dužnosti. Optuženi se izjasnio krivim za izvršenje krivi?nog dela. Sud u Mitrovici je optuženog kaznio kaznom od 6 meseci zatvora i nov?anom kaznom od €500.

Drugi primer se odnosi na kosovskog* poslanika Etema Arifija. On je trebalo da po?ne izdržavanje kazne 9. marta 2020. godine ali je zatražio da mu se kazna odloži zbog zdravstvenih razloga. Sud je izdržavanje kazne odložio dva puta za ?etiri meseca.Po pravosnažnosti presude Apelacionog suda 1. jula, Arifi je trebalo zapo?ne izdržavanje kazne ali se nije javio u zavod. U avgustu mesecu protiv njega je izdat nalog za hapšenje i on je se predao 29. septembra a po?eo da služi kaznu 1. oktobra.

Prevara

Prevara je pribegavanje obmani kako bi se stekla nezaslužena ili protivpravna korist. Prevara narušava poverenje javnosti u vladu i smanjuje kapacitet vlade da postupa. ?esto dovodi do gubitaka javnog novca, što ugrožava javne usluge i sposobnost vlada da iza?u u susret potrebama i težnjama gra?ana.

Me?unarodni standardi

Budu?i da predstavlja jednu vrstu korupcije, prevara je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:

Doma?i kontekst

Na Kosovu* je prevara deo grupekorupcije funkcionera i krivi?nih dela protiv službene dužnosti. Prevara na javnoj funkciji, kao i drugi oblici korupcije, i dalje predstavlja prepreku institucionalnom i održivom razvoju Kosova*. Prevara u javnim institucijama i od strane funkcionera dovodi do gubitka javnog novca, reme?enja javnih rashoda, a može i da spre?i strane investicije. Sve to negativno uti?e na delotvornost i efikasnost rada vlade. U najve?em broju slu?ajeva, prevara se vrši u kombinaciji sa drugim delima kao što su pronevera i zloupotreba službenog položaja.Na slu?ajeve prevare nailazi se kod lica koja su na važnim javnim položajima, kao što su gradona?elnici i javni funkcioneri. Uprkos svojoj raširenosti, prema istraživanju stavova gra?ana o korupciji (Public Pulse) iz 2016. godine, prevara je i dalje jedan od najre?ih oblika dokazane korupcije (14%).

Zakonodavstvo

Prevara je kažnjiva prema Krivi?nom zakoniku Kosova*. Prema ?lanu 323. prevara se definiše kao lažno predstavljanje ?injenica, skrivanje ?injenica ili koriš?enje drugih obmanjuju?ih na?ina sa ciljem da se stekne protivpravna korist ili da se drugome nanese materijalna šteta. Lice koje u?ini prevaru kazni?e se nov?anom kaznom i kaznom zatvora od 3 meseca do 5 godina. Ovim ?lanom ure?uje se situacija u kojoj je cilj prevare pribavljanje protivpravne koristi iz javnih sredstava ili od neke javne institucije. U ovom slu?aju, u?inilac ?ekazniti nov?anom kaznom i zatvorskom kaznom od 2 do 8 godina.

Krivi?ni zakonik ure?uje prevaru tokom vršenja dužnosti kao oblik krivi?nog dela. Prema ?lanu 419. službeno lice ?ini prevaru ako pribavi materijalnu korist za sebe ili za drugoga tako što pravi, koristi ili podnese lažni izveštajo stanjuna ra?unu. Do prevare dolazi i kada službeno licedovede u zabludu ovlaš?eno lice da izvrši protivpravnu isplatu novca ili prenos imovinu ili drugih prava. Krivi?nim zakonikom prevara se kažnjava nov?anom kaznom i kaznom zatvora od 6 meseci do 5 godina.

Sudska praksa

Policija Kosova* je 2017. godine uhapsila bivšeg Direktora za budžet i finansije pri Kabinetu Premijera. Uhapšen je pod sumnjom da je u?inio krivi?no delo prevare. Prema optužnici Tužilaštva, optuženi se nekoliko puta sastao sa ošte?enim E.M. kojeg je Apelacioni sud Kosova* bio osudio na trogodišnju zatvorsku kaznu. Optuženi je ošte?enom obe?ao da, s obzirom na položaj koji zauzima, može da uti?e na Apelacioni sud da mu ukine kaznu. Da bi u?inio da mu kazna bude ukinuta, optuženi je od ošte?enog tražio €10.000. Nakon što mu je ošte?eni dao novac koji je tražio, Apelacioni sud nije ukinuo kaznu. Prema re?ima ošte?enog, nakon što je shvatio da je prevaren, on je tražio da mu se novac vrati, ali optuženi ne samo da mu ga nije vratio ve? je tražio još €10.000. Ošte?eni je obavestio policiju o prevari i sara?ivao je sa policijom kako bi optuženi bio uhapšen. Nakon što je uhapšen i pritvoren, Kabinet Premijera je suspendovao optuženog dopravosnažne presude. Godine 2019. je osu?en na godinu dana zatvora i izre?ena mu je nov?ana kazna od €5.000.

Nepotizam

Nepotizam je iskoriš?avanje službenog položaja radi pribavljanja nezaslužene koristi za ?lana porodice ili prijatelja (npr. davanjem posla ili ?injenjem usluge). Posledica nepotizma, a ?esto i drugih oblika favorizovanja, je to što lokalne i regionalne vlasti nemaju pristup najkompetentnijima, a to sa svoje strane stvara plodno tlo za novu korupciju i smanjuje efikasnost i delotvornost uprave.

Me?unarodni standardi

Budu?i da predstavlja jednu vrstu korupcije, nepotizam je predmet slede?ih me?unarodnih standarda i smernica:

Doma?i kontekst

Nepotizam i dalje predstavlja jedan od osnovnih razloga za zabrinutost gra?ana Kosova*. Ve?ina gra?ana su bili žrtve ili svedoci nepotizma, posebno prilikom procesa zapošljavanja. Istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Public Pulse XIX pokazuje da 21,9% ispitanika smatra da jezapošljavanje u javnom sektoru zasnovano na zaslugama dok 78,1% smatra da zapošljavanje u javnom sektoru nije zasnovano na zaslugama. Ovo istraživanje je pokazalo da ispitanici smatraju da su slede?i faktori glavni za zapošljavanje u javnom sektoru: partijska pripadnost 23,3%, porodi?ne veze 23,2%, mito 20,3%, obrazovanje 11,2%, prijatelji 8,9% i, u manjoj meri, stru?na obuka 6,6%, radno iskustvo 4,1% i izgled 2,1%. To ima za posledicu da nailazimo na neprofesionalno zapošljavanje ljudi koji ne ispunjavaju kriterijume potrebne za dato radno mesto. Ovaj aktuelni problem je poljuljao poverenje gra?ana u rad državnih organa.

Zakonodavstvo

U ovom trenutku Kosovo* nema poseban zakon kojim se ure?uje i zabranjuje nepotizam. Bez obzira na to, ?lan 414. Krivi?nog zakonika se koristi za gonjenje i kažnjavanje nepotizma kao oblika korupcije. Na osnovu ovog ?lana službeno lice se kažnjava u slu?ajevima kada iskoristi svoj položaj ili ovlaš?enja da pribavi korist za sebe ili za drugoga, nanese štetu drugome ili ozbiljno povredi prava drugog lica. Shodno ovome, ovaj ?lan se koristi u slu?ajevima kada javni funkcioner zloupotrebivši svoj položaj zaposli ?lana porodice ili prijatelja, ponudi im posao koji prevazilazi njegove/njene sposobnosti i povredi prava drugih kandidata za posao.

?lan 414. se koristi i u kombinaciji sa ?lanom 219. Krivi?nog zakonika. Ovim ?lanom se povreda prava pri zapošljavanju ili tokom nezaposlenosti utvr?uje kao krivi?no delo. Na osnovu ovog ?lana „ko drugom uskrati ili ograni?i prava na zaposlenje pod jednakim uslovima, kao što jezakonom propisano, kazni?e se nov?anom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do dve (2)godine”. S obzirom da nepotizam dovodi do povrede prava na zapošljavanje pod istim uslovima za sve, ?lan 219. se koristi i za otkrivanje i kažnjavanje ovog oblika korupcije.

Sudska praksa

Agencija za borbu protiv korupcije je 2018. godine Osnovnom sudu u Pe?i podnela krivi?nu prijavu protiv gradona?elnika Kline koji je optužen za nepotizam zbog toga što je zaposlio svoju ?erku u Centru za porodi?nu medicinu u Klini. Pre nego što je po?eo postupak zapošljavanja, gradona?elnik je osnovao komisiju za obavljanje procedura za odre?ivanje postupka zapošljavanja za ovo radno mesto. Prema re?ima tužilaštva, gradona?elnik je ve? znao da se njegova ?erka prijavila za to radno mesto. Onda je komisija odabrala gradona?elnikovu ?erku za to radno mesto. Osnovni sud u Pe?i je 2020. godine gradona?elnika Kline proglasio krivim, izrekao mu nov?anu kaznu od €4.000 i zabranio mu obavljanje javne funkcije u periodu od dve godine.